Драган Радосављевић

МРСКЕ СУ ГОСПОДУ ЛАЖЉИВЕ УСНЕ

 Господе! избави душу моју од уста лажљивих

и од језика лукавога

(Псал. 120,2)

Не вреди, браћо и сестре, не иде. Човек износи лажи, подмеће, клевеће, а ја, рекох, 'ајд да ћутим. Увидеће свој грех. Покајаће се. Поправиће се. И Оци кажу: покриј грех брата свога. Али, овај све дубље срља у пропаст, и у пропаст друге гура.  Ствара и продубљује раздоре. Сеје и разноси немир и увећава смутњу. Осољава отворене ране.  „Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су му“ (Приче 12,22).  „Верољуб Браничевски“. Звучан псеудоним, а испод њега? – да видимо шта се крије!

9. маја 2011. године овај човек објави на сајту „Новинар.де“ кратак текст „Овде се ради о истини“. Бомбаст наслов! Читалац би помислио: ево истинољупца; да видимо истину коју хоће да покаже. Човек се осврће на мој текст „Овде се ради о правди“ , који је 6. маја објављен на „Борби за веру“. Дакле, реч је о раскринкавању „лажљивца“, тј. мене. „Верољуб“, дакле, „истинољуб“, „правдољуб“, „братољуб“, „богољуб“, „частољуб“... раскринкава лажљивог Драгана!

Па да видимо, онда, о чему се ради.

 Текст „Верољуба истинољубивог“ почиње овако:

„Прочитао сам текст „Овде се ради о правди“ Драгана Радосављевића који поставља питање: 'А јесте ли прочитали браћо и сестре на том сајту (Новинар Де.) неку реч подршке Грешном Милоју?'

Ево одговора: На Новинару.де објављен је текст Верољуба Браничевског под називом: 'Живот нам је дат ради избора' у коме је свима јасно да је то подршка Грешном Милоју. Верољуб је први у тој подршци направио поређење Грешног Милоја са Самарићанином, он је такође и у тексту 'Чувајте се квасца фарисејског, јер то је лицемерје.'(Лк. 12-1) поменуо Грешног Милоје истине ради, такође дајући му подршку.“/.../

Ово се тиче мог текста, и мене само то занима, па ћу се само на то и осврнути.

На први поглед –ништа спорно; ништа страшно. Рекло би се: сујетан човек, па хотећи да мало дохрани своју сујету истрчава као јуне пред руду (што би рек'о наш народ). Али то је само на први поглед. Ја бих ипак да погледамо да ли „истинољубиви“ „Верољуб“ заиста љуби истину или...?

Мој текст, који критикује „Верољуб истинољубиви“, почиње овако: „Најпре, да се разумемо: овде се не ради о икономији, него о правди! После објављивања спорног текста на сајту епархије рашко-призренске у егзилу, не могу а да не поставим нека питања...“. Дакле, ја говорим о сајту рашко-призренске епархије у егзилу! Даље се у тексту види да критикујем тај сајт зато што није ни једну реч подршке упутио Зорану Чворовићу и Грешном Милоју, људима који су пострадали због одбране владике Артемија и његовог монаштва. Ни једном једином речју у свом тексту ја нисам поменуо сајт „Новинар.де“! Зашто је онда „Верољуб истинољубиви“ у реченицу из мог текста која гласи „А јесте ли прочитали, браћо и сестре, на том сајту неку реч подршке Грешном Милоју? Макар толико“..., уметнуо, после речи „на том сајту“, у заградама написано „(Новинар.Де)“?!? Уметнуо а није написао примедбу да је то он уметнуо, већ испада да је то тако написано у изворном тексту! Да видимо још једном разлику:

Моја реченица: „А јесте ли прочитали, браћо и сестре, на том сајту неку реч подршке Грешном Милоју?“.

Реченица „Верољуба Браничевског“: „А јесте ли прочитали браћо и сестре на том сајту (Новинар Де.) неку реч подршке Грешном Милоју?”

И? Ето нама још једног лажељупца, смутљивца и фалсификатора! Тешко нама, ал' се намножише! Наш „Верољуб истинољубац“ разоткри самог себе као „Неверољупца лажељупца“!

А шта је хтео да постигне „Лажељубиви Неверољуб“? Па хтео је да облати сајт „Борба за веру“ према коме појединци гаје патолошку мржњу. Односно, да направи увод за даље блаћење тог сајта. То се види из наставка његовог текста. Али, то више није моја ствар; редакција „Борбе за веру“ је доказала својим радом да уме да брани Истину, и то на частан начин – истином, а не лажима; нека се, дакле, бране сами.

Ах, да. Умало да заборавим врло важну ствар. Неко од читалаца може да постави питање: „Може бити да је  „Верољуб Браничевски“ направио превид? Може бити да није намерно фалсификовао туђ текст?“ Али, нажалост, ово „може бити“ не може бити. Још у време појављивања текста „Лажељубивог Неверољуба“ послао сам редакцији „Борбе за веру“ свој текст – деманти. Нису хтели да га објаве уз образложење да не треба да продубљујемо поделе, да морамо љубити браћу чак и кад греше итд, уз обећање да ће указати „Верољубу“ на непромишљеност његовог поступка, те да, евентуално, он свој лажљиви текст повуче. И? Да ли је он послушао? Види се да није. Дао је неко образложење у смислу да му то „част не дозвољава“.

Ништа ја од овога не бих ни сада објавио, да се „Верољуб“ ућутао постидевши се пред Богом и својом савешћу, или макар пред „онима које ни послушао“. Али он наставља и даље у истом стилу, па објави још један текст – фалсификаторски као и први. А таквим се делима Богу служба не чини. Зато сам сматрао потребним да упозорим људе са чиме се у текстовима овог човека могу сусрести.

Међутим, има код нашег „Неверољуба Браничевског“ и других неких ствари... Али, отом-потом. Пошто најављује да ће писати још неке текстове, изгледа да ћу и ја морати да пишем још неке текстове... Да не оптерећујем сада превише читаоце.

Ја бих, ипак, више волео да „Верољуб“ схвати да анонимно писање не амнестира човека од одговорности за оно што пише. Нарочито не пред Богом. И још да схвати, да такви борци за веру, лажељубиви, Цркви нису потребни, те се повуче и посвети свом послу, а да борбу за веру остави истински истинољубивим, правдољубивим, братољубивим, богољубивим, мирољубивим и црквољубивим људима. Доста је Српској Цркви и њеним верницима смутњи, подела и мржње и без њега.

П.С.

Уколико дође до нахнадних корекција у „Верољубовом“ тексту, ја сам његов текст снимио и од њега направио фотографију. За сваки случај.