Уредништво

 Царски пут истинског Православља

       У нашем раду сусрећемо се често са неопходношћу да се зарад Истине оглашавамо уредничким саопштењима. Трудимо се да то чинимо што ређе, углавном онда када већ постоји опасност да наши посетиоци, али и шира српска православна јавност, буде доведена, по неком питању, у заблуду.  Јер, уколико знамо истину о ономе што се као истина жели приказати, а неистина је, дужност борбе за веру једанпут предану светима (Истином и само Истином), налаже нам „крик са кровова“, а не ћутање.

Зашто пишемо ово саопштење

 Разлози овог оглашавања нису те природе. Ово не чинимо зарад пркоса и празне славе (ср.Фил.2,3). Ово не чинимо ни да бисмо било кога разобличили. Ово не чинимо ни да бисмо увесељавали доконе. Ово чинимо из братске љубави према браћи, не би ли се како васпоставили нарушени мир и љубав међу браћом. Ево, остављамо "99 оваца" и трчимо за једном залуталом!

        На жалост, нека браћа не сматраше кориснијим по мир и заједничку борбу за веру коју водимо, да путем приватне преписке реше своје недоумице, него сматраше сврсисходнијим да у јавном оглашавању траже себи одговор. Дакле, сада смо већ принуђени да јавно одговоримо, упркос томе што смо се трудили, ћутањем и трпљењем, да то тога не дође. Овде бисмо направили једну малу дигресију. У свом раду увидели смо да појединци, који износе у јавност неистине,  ћутање и трпљење сватају као слабост и прихватање неистина, што их још више осокољује да наставе са својим погрешним деловањем. И на примеру који следи, показаћемо њихову заблуду.

„Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити“ (Мт. 12,37).

 Последње текстове господина „Верољуба Браничевског“ прочитали смо са осмехом на лицу, без имало љутње или, не дај Боже, мржње. Текстови, на жалост, препуни нетачности, произвољности, полу истина, прикривања истине, мешања истине са неистином. Заокупљало нас је питање зашто овај човек чини то што чини? Видело се да његове намере нису нечасне, али да његов начин рада ипак прља и дискредитује његове изворне побуде. Но, хвала Богу, сада већ знамо тачно о чему се ради. Али, о томе ћемо касније.

 Шта су биле побуде драгог брата „Верољуба Браничевског“ да напише свој текст „Овде се ради о истини“ ?

Ево шта он сам о томе каже: „НАМЕРА ми је била да откријем да сајт „Борба за веру“ цензуришући текстове, скидајући неке текстове са свог сајта, не можи да буде на путу истине, а једини ЦИЉ ми је био да ако се ово открије, да ће постојати нада да ће се уредништво вратити путу истине, укину цензуру, и да не скидају текстове са свог сајта који им нису мили, и та нада још увек постоји.“

У том свом тексту „Верољуб“ каже да је његов текст „Живот нам је дат ради избора“ на „Борби за веру“ цензурисан, а да је његова интегрална верзија објављена на другом сајту. Ово он види као „заверу“ и „скретање са пута истине“ сајта „Борба за веру“. Добро, да видимо шта је истина у овом случају.

Драги брате  „Верољубе“,

Зашто си прећутао истину да си преко посредника понудио свој (споран) текст да буде објављен на „Борби за веру“? Зашто си прећутао истину да си дао своју сагласност и том приликом, као и раније, да Уредништво „Борбе за веру“ има одрешене руке да у твојим текстовима коригује оно што сматра за потребно?! Ово је врло важно, драги брате, јер ако то прећутиш, а обавестиш јавност да је „Борба за веру“ из твог текста нешто избацила, онда, свакако, свако ко љуби истину осудиће „Борбу за веру“ и рећи да је то сраман и недопустив чин! Али, ти си дао своју сагласност, и „Борба за веру“ није ништа у твом тексту кориговала самовољно.

Да ли на „Борби за веру“ постоји цензура

Даље. Хоћеш да покажеш да на „Борби за веру“ постоји цензура, и то сматраш страшним грехом. Хајде да и то питање разрешимо, не само ради тебе, него ради наших посетилаца.

Да ли на „Борби за веру“ постоји цензура?

Да, на „Борби за веру“ постоји немилосрдна цензура! До крајњих граница својих снага Уредништво ишчитава текстове које шаљу посетиоци, неке и по више пута. Веома пажљиво сваку реч вагамо. Иако текст можемо одбацити још приликом читања првог пасуса, ми читамо до краја стрпљиво, јер поштујемо свачији труд и жељу да се и његова реч чује.

Но, у свом раду не губимо из вида да нас чита много људи, међу којима има и оних недовољно утврђених у вери. Иако добијамо велики број писама читалаца, пратимо десетине других сајтова, све пажљиво читамо и вагамо. Понекад прочитамо и по двадесет текстова, међу којима има и оних од по неколико десетина страна, да бисмо на крају објавили само један. Да, на „Борби за веру“ постоји строга цензура, а ИСТИНА је главни критеријум! Сваки текст мора проћи кроз ово решето. „Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?“ (Мт. 16,26) О, како су страшне речи Господа нашега Исуса Христа, Првог и Последњег, Оног што бејаше мртав а ево жив је, Бога Живога: „А који саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да му се обеси камен воденични о врат и да се баци у море“ (Мк. 9,42). Зар би ти, љубљени брате „Верољубе“, срећан био да видиш нас, са „Борбе за веру“, са обешеним камењем воденичним о врату како тонемо у дубину морску?! Спознајеш ли, љубљени брате, колико је немира и раздора међу браћу донело само твоје неговорење целе истине, прећуткивање важних чињеница, твоје олако говорење о стварима које ниси добро проверио?! Ако неко напише у свом тексту неистину, увредљиву реч, саблажњиву реч, или хоће да открије лични грех брата свога, чија је већа кривица, његова или наша? Лак је одговор – наша је кривица већа. Јер ми смо ти преко којих је он своју лаж, или саблазан пласирао. А ко, до Господа Свезнајућег, може знати какву је духовну штету његово писање нанело неком од оне мале браће Христове!?

Дакле, на „Борби за веру“ постоји строга цензура. Али, молимо наше посетиоце да ово имају у виду! – ни један текст на „Борби за веру“ није коригован без сагласности аутора. Ми аутора упозоримо и кажемо: у вашем тексту постоји то и то што није у складу са уређивачком концепцијом нашег сајта. Уколико желите да ваш текст објавимо, умољавамо вас да то коригујете! Неки своје текстове коригују сами, а неки нас замоле да то ми учинимо. Има ли у томе нечег спорног? (Такође, немилосрдни смо према текстовима са политичком конотацијом.)

Зашто је коригован текст „Верољуба Браничевског“

Зашто је из твог текста, брате „Верољубе“, избачена једна реченица? Још једном напомињемо:  Ти си дао сагласност, преко особе преко које си и текст послао, да имамо одрешене руке да твој текст коригујемо! И ово је важно знати: неки текст може бити објављен на хиљаду сајтова у истој верзији. Ако га ми преузмемо са било ког од тих сајтова, дужни смо га пренети аутентично. Али, ако аутор текста има жељу да га објави код нас, текст ће бити објављен једино у верзији која испуњава наше критеријуме. А то се догодило и са текстом „Верољуба Браничевског“.

Ево реченице коју смо избацили из „Верољобовог“ текста, од чега је он већ направио добру причу за писање романа из области теорија завере:

„И монахе Артемијеве разбојници избише, Симеону ногу поломише, Артемију разбојници Епархију украдоше и на улицу га избацише, и ко овим мученицима уточиште пружи? Ко им МИЛОСТ учини? Онај коме екуменисти и паписти хоће да суде, раб Божији Грешни Милоје.“

Зашто смо ову реченицу избацили из текста?

Пре свега, то што пишеш под псеудонимом, брате „Верољубе“, не даје ти за право да било кога називаш разбојником. Уствари, ти то можеш чинити, али не преко нашег сајта. Друго, ниси написао који су то монаси владике Артемија добили батине и када (кажеш „монахе избише“)? Треће, нашироко је познато да је Грешни Милоје пружио уточиште монасима из Црне Реке, али не и Симеону и владики Артемију, нити свим монасима владике Артемија, како у твојој реченици стоји. Да ли знаш када се збио догађај у Дечанима који помињеш? Какве везе има тај догађај са пружањем уточишта монасима Црне Реке од стране Грешног Милоја? Нама је јасно да пишеш без икаквих озбиљних критеријума, али не видимо да си том реченицом, у којој има неистина и непотребног претеривања, било какав прилог дао одбрани Грешног Милоја; за одбрану Грешног Милоја, по нашем мишљењу, то није ни од какве користи, а нама би било штета – јер је неистинито. Иначе, на „Борби за веру“ објављено је око 40 текстова везаних за прогон Грешног Милоја. Тако да немаш потребу превише да „бринеш“ да је избацивањем једне твоје реченице, притом неистините, начињена штета одбрани нашег уваженог сарадника Грешног Милоја.

Погубна неозбиљност у раду и опасно прећуткивање истине

Даље, брате „Верољубе“, недопустиво је за човека који се одважио да буде „учитељ Израиљев“ (пишући на интернету), да на питање зашто је фалсификовао туђ текст даје овакав одговор: „Зашто сам ја то урадио? Вероватно што сам на основу предходних текстова стекао утисак да се критика коју је брат Драган упутио Архимандриту Симеону и сајту Рашко Призренске епархије у егзилу, односи и на сајт „Новинар Де.“ (подвлачење наше –прим. „Борба за веру“). Дакле, ти закључујеш и пишеш на основу утисака, а не на основу чињеница! Сме ли тако један ревнитељ побожности чинити?!

Но, ти ни у свом последњем тексту „разјашњењу“, драги брате „Верољубе“, не обавештаваш јавност истинито. Прећуткујеш да смо те преко посредника, који нам је твој текст послао за објављивање, УПОЗОРИЛИ ДА СИ ФАЛСИФИКОВАО ТУЂ ТЕКСТ, АЛИ ТИ СИ ОДБИО ДА СВОЈ ТЕКСТ ИСПРАВИШ! (Гордост је превладала истинољубље!) Дакле, овде већ нема ненамерности, већ смишљене намерности.

Нетачна је и твоја тврдња да је „Борба за веру“ скинула неке „текстове са свог сајта који им нису мили“, како кажеш. Такође, кажеш да се неки твоји текстови могу наћи на „Борби за веру“ „ако нису склоњени“. Љубљени брате, нас си довео, својим непромишљеним писањем, у ситуацију да трошимо време на мање важне ствари, остављајући оне важније, а мрзело те је да провериш да ли се твоји текстови још увек налазе на „Борби за веру“! Тако нас ниско држиш у својим очима. Па нисмо ми мала деца, па да се „напућимо“ кад нам нешто није по вољи, и кренемо да се „светимо“ бришући текстове својих опонената.

Параноја и теорије завере

У свом тексту „Овде се ради о истини 2“ , такође показујеш велику неодговорност. На текст „О расколу“ није реаговао никакав „верни народ“, већ свега неколико људи. Али људи, које волимо, ценимо и поштујемо, па смо зато сматрали потребним, да у циљу умиривања непотребне узнемирености, напишемо пар реченица.  

А да си већ дубоко утонуо у „теорије завере“, што је веома неозбиљно, види се и по томе што у теби „...отвара сумњу у објективност и истинитост њиховог коментара“ чињеница да смо текст „О расколу“ преузели са сајта „Православни-одговор.цом“, а не из књиге „ЦРКВА ОД ИСТОКА И ХРИШЋАНСТВО БЕЗ ХРИСТА – Православље и дух овога света“, библиотека „Очев дом“. Па ваљда је лакше преузети већ припремљен текст са неког сајта, него га скенирати и припремити за објављивање? Пошто то, очигледно, не радиш, не знаш ни да цениш туђ труд. Иначе, ми смо уредно навели и први и други извор: први извор тог текста је зборник „О прелести и лажном духовништву“ у издању библиотеке „Образ Светачки“, стр. 234-241, а други извор је „Православни-одговор.цом“ што смо назначили линком. Ми смо, наравно, могли навести само књигу као извор текста, али из поштовања према раду људи са сајта „Православни-одговор.цом“ који су тај текст припремили и објавили у електронској форми, навели смо и тај извор. То смо, иначе, својевремено тражили да чине уредници неких других сајтова који су текстове од нас преузимали само наводећи први извор. Они ово могу потврдити, и ту нема никаквих завереничких разлога и тајни.

Још једном о тексту „О расколу“ архимандрита Рафаила Карелина

Текст „О расколу“ архимадрита Карелина није објављен ни са каквим „злим намерама“, како кажеш, драги брате. И није „поново објављен“, већ први пут. Иако смо навели све текстове оца Рафаила које смо објавили, мрзело те је да само мало труда уложиш и видиш да тај текст није објављен до сада. И није проблем ни у тексту ни у времену његовог објављивања. Проблем је само у људима, односно у томе како га они тумаче. Уосталом, и речи Светог Писма могу се тумачити на безброј начина, о чему сведочи постојање на десетине хиљада хришћанских секти. Јер коме може да смета један начелан текст о расколу, написан пре отприлике 6 година, написан од једног грузијског богослова и старца, а поводом ситуације у Грузијској Православној Цркви, у којој се појавио „старокалендарски“ покрет?

Принципијелна борба за веру „Борбе за веру“ против свих зала која угрожавају Цркву

У нашем саопштењу под насловом „Већ виђено, али непримећено“ јасно смо указали да смо први текст о расколу објавили после непуних два месеца од почетка рада нашег сајта (тачније, 26. септембра 2008). А први антиреформистички и антиекуменистички текст (оба од архимандрита Карелина) после само неколико дана од почетка рада нашег сајта (тачније, 1. августа 2008). Ово је требало да покаже да је „Борба за веру“ од свог оснивања за два највећа зла која угрожавају Цркву држала јерес и раскол. Овоме смо се научили од Св. Јована Златоустог, кога цитира отац Карелин, говорећи  да је грех раскола раван греху јереси. Ни ту, дакле, нема никаквих завера ни „злих“ намера.

Учења расколника „старокалендараца“ и мотиви „Верољуба Браничевског“

И на крају питање са почетка текста. Зашто „Верољуб Браничевски“ све ово чини? По сазнањима којима располажемо (а наше су информације увек тачне) „Верољуб Браничевски“ припада групи неофита, и као такав тренутно „болује“ болест расколника тзв. старокалендараца, а то је „болест“ ревности не по разуму. Ову „болест“ болују углавном сви неофити. За брата „Верољуба Браничевског“ списи расколника „старокалендараца“ којима је заокупљен, представаљу епохални проналазак, нешто слично „Кумранским записима“. Овакву атмосферу међу неофитима подгревају додатно и акакијевци и други „старокалендарци“, који су се размилели по разним форумима, али ушли и међу вернике, где сеју отров својих лажи и уносе раздор међу истинске ревнитеље и борце за веру. Отуда потиче и сумња брата „Верољуба“ у све и свакога и оптужба за издају Вере свих који се не уклапају у већ задату схему, па чак и оптужба људи осведочених у борби за веру. Позивајући „Борбу за веру“ да се „врати на пут истине“, господин „Верољуб“ у ствари позива „Борбу за веру“ да се врати на пут његове „истине“, односно туђе „истине“ коју је он усвојио као своју, а не Истине која је Христос!

Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно (Псал.133,1)

Но, дубоко смо уверени  (молимо се Господу), да ће брат  „Верољуб“ превазићи тренутну фазу у свом духовном узрастању, те да ће његова садашња ревност не по разуму, оздравити и постати ревност по разуму, што ће бити не само на нашу радост, већ на радост читаве наше Цркве.

Ми знамо да брат „Верољуб“ не спада међу оне којима није стало до мира и јединства у Српској Цркви, а таквих, на жалост, има на разним странама. Неки су екуменисти, а неки су „зилоти“. Свакако, има и оних који су убачени да сеју смутњу и стварају раздор међу браћом.