3. јула 2011. године, са сајта „Двери“, пренели смо текст господина Владана Глишића под насловом „Јаша Алмули открио истину!“. Господин Јаша Алмули нас је данас мејлом обавестио, да је господин Глишић у свом тексту дао „криву слику“ о ономе што је он рекао на промоцији своје књиге „Страдање и спасавање српских Јевреја“, одржаној у просторијама Јеврејске општине у Београду 21. јуна 2011.године. Господин Алмули нам је, такође, проследио своје писмо - деманти „Дверима“, као и део свог излагања са поменуте промоције под насловом „Фалсификовање холокауста у Србији“.

На захтев господина Јаше Алмулија споран текст Владана Глишића повукли смо са нашег сајта, а у циљу објективног информисања наших посетилаца у наставку доносимо оба текста која нам је господин Алмули доставио.

Уредништво

***

Лондон, 5. јули 2011.

Уважени колега Нешићу,

Колега Глишић није исправно пренео оно што сам рекао о улози Милана Недића и његовог режима у страдању српских Јевреја. Његов приказ промоције моје књиге у Јеврејској општини 21. јуна садржи многе грешке, те бих Вас замолио да тај приказ скинете са вашег сајта и не објавите у вашем листу. У замену ја бих могао да вам препустим да објавите на оба места оно што сам о тој теми рекао на промоцији.

Ево Глишићевих нетачности:

1. Као „истину“ коју сам ја открио, Глишић на самом почетку каже да „Недићев режим није одговоран за прогањање Јевреја у Србији за време другог светског рата“.

Ја сам рекао да Недић није одговоран за убијање Јевреја, а не прогањање. Органи  његовог режима и он лично учествовали су у прогањању српских Јевреја (лов на  Јевреје који су се скривали по Србији и њихова предаја Немцима, спровођење немачких антијеврејских мера, пропагандна хајка на Јевреје на антикомунистичкој и антимасонској изложби коју је финансирао град Београд новембра 1941. и Недићева посета тој изложби, сарадња Специјалне полиције са немачким Гестапоом, Недићев захтев да се јеврејски ратни заробљени официри издвоје од српских и др). Значи, ја нисам ослободио Недића и његов режим од учешћа у прогањању српских Јевреја, већ само од њиховог убијања, и то како у погледу одлука тако и извршења.

2.  Читав један уводни дуги текст Глишић даје у курзиву под знацима навода  као да је то мој текст, а он то није.

У томе делу текста се на пример каже да  Хелсиншки одбор иде на руку „европском покушају ревизије историје холокауста“.

Ја опште нисам помињао „европски покушај“ ревизије историје холокауста. Као и Глишић мислим да је прича о Европи мит, али не мешам то са холокаустом где нисам уочио неки европски покушај ревизије, већ само покушаје појединих кругова у појединим земљама.

Глишић пише да сам  рекао да су „све акције хапшења“ Јевреја спроводили  само Немци, што није тачно. Ја сам рекао да су једино Немци одводили у логоре и убијали, али не и хапсили. То су радили и Недићеви органи.

Нисам употребио израз „сраман“ за поступке Соње Бисерко, али сам је оштро критиковао.

Глишић ме такође нетачно цитира у завршном пасусу који гласи:

Др Јаша Алмули је нагласио да је цео маневар хрватских историјских пропагандиста (било да су у били у Туђмановом тиму или у Хелсиншком одбору Соње Бисерко) део ширег европског маневра историјске ревизије Холокауста и умањивања улоге неких европских народа у овом злочину!

Прво, ја нисам Др. Друго, откуд Туђманови пропагандисти у Хелсиншком одбору Соње Бисерко, то су две одвојене институције које су радиле исту прљаву ствар. И треће, помињање “европског маневра” није умесно.

Уважени колега Нешићу.

Мислим да је оправдан мој захтев да Глишићев текст повучете. Он се може заменити текстом онога што сам на промоцији заиста рекао уз напомену да се то чини јер сматрам да Глишићев приказ није довољно аутентичан. Глишић ме је приказао као неког који крије одговорност Недића у помоћној, али врло злој улози у страдању српских Јевреја.

Шаљем Вам као attachment део мога излагања на промоцији који се односи на Туђманову ратну пропаганду и улогу Хелсиншког одбора.

С поздравима

Јаша Алмули

***

 Фалсификовање холокауста у Србији

Друго питање о коме бих хтео да говорим јесте фалсификовање холокауста Јевреја у Србији. Они Јевреји који су преживели и заједница коју су обновили никада нису оптуживали Србе да су криви за масовно убиство Јевреја. То је започело са Туђмановом ратном пропагандом током разарања Југославије и ратовима деведесетих година прошлог века. Хрватска пропаганда је тврдила да су Срби и  конкретно квислиншка влада Милана Недића, коју су поставили Немци, тешки сукривци за ликвидацију српских Јевреја.

24. октобра 1991.  у лондонском листу “Индепендент” појавило се писмо  поптписано именом Лее Бауман,  Јеврејке службенице хрватског Министарства  информација,  у коме је стајало:

“Србија је била прва  земља која је са поносом објавила  децембра 1942. да је очишћена од Јевреја.  Шездесет хиљада  Јевреја из свих делова Србије било је транспортовано у три  концентрациона логора у Србији где су били уништени…. Само убијање извршили  су Срби”. На чињеницу да је у Србији било само 12.500 Јевреја а не 60.000 и да су и сва дела иностраних јеврејских историчара констатовала да су убијања у Србији вршили искључиво Немци, хрватски пропагандисти су игнорисали.

 Надаље, блиски Туђманов сарадник Анте Кнежевић је у литерарном додатку лондонског Тајмса писао да је „српска распрострањена  сарадња са нацистима имала као резултат истребљење 94 посто српских Јевреја.“

Атила Марко Хор, син британца и хрватске мајке,  је септембра  1993. у лондонском Књижевном прегледу написао да је „српски квислиншки режим Милана Недића  са одушевљењем учествовао у холокаусту и изградио своје логоре смрти...“.

Настојећи да судбину Јевреја  у Павелићевој НДХ и окупираној Србији изједначи, Хор је такође написао да се ту ради о „две нијансе исте црне боје“.

Циљ свих тих тврдњи је био: изазвати омразу против Срба међу Јеврејима у свету и у светском јавном мишљењу. И још нешто. Ако се покаже да је Србија учестововала у уништењу својих Јевреја, лакше ће се свет убедити да у рату деведесетих Срби врше етничко чишћење Хрвата у раздробљеној Југославији.

Хелсиншки комитет радио исто

Оно што је започела Туђманова ратна пропаганда, наставио  је све до најновијег времена тзв. Хелсиншки комитет за људска права у Србији са Соњом Бисерко на челу.

У Извештају о Србији за 2006. годину,  тај комитет је у одељку о антисемитизму  написао:

„У току Другог светског рата Јевреји у Србији су у високом проценту страдали у холокаусту не само од немачких окупационих власти, већ и од владе националног спаса Милана Недића, љотићеваца, жандармерије и Специјалне полиције, чији је ефикасан рад допринео да је већ у августу 1942. године Београд, као прва европска престоница,  проглашен за град очишћен од Јевреја (Јуденреин).”

Ову тврдњу Хелсиншки комитет је послао на један милион електронских адреса у 135 земаља у свету.

Исти комитет је у своме извештају о Србији 13. јуна 2009. године поновио  своје оптужбе против Србије.

Под  насловом ”Србија је учествовала у холокаусту Јевреја” у извештају  се каже:

”Марионетска влада у Србији, коју су подржавали нацисти, учествовала је у холокаусту Јевреја за време Другог светског рата... Хоће ли Србија икада да призна истину о своме учешћу у  истребљењу Јевреја и босанских муслимана? Хоће ли влада Србије икада да се извини?”

Љотићевци на страну, није одговарало истини ово изједначење улоге немачких окупатора и квислиншких српских органа у уништењу српских Јевреја.

И да додам да је Комитет у своме извештају за 2009. написао:

“Недићев допринос елиминацији Јевреја је историјски потврђен.  Милан Недић и  његова влада националног спаса узели су задатак  "чишћења Србије од Јевреја, издајника и Цигана".

То што тврди Хелсиншки комитет није потврђено ни у једном домаћем јеврејском и страном историјском делу. У књизи коју је издао Савез  јеврејских општина Југославије 1952. Недићевом режиму се као конкретно злодело приписује  то што су  припадници његове полиције и државне страже  трагали за неколико стотина  Јевреја који су се крили по Србији после немачких убистава 1941. и 1942. године.

И у Енциклопедији Холокауста  се то спомиње као злодело Недићевог режима. 

У монументалном делу Раула Хилберга “Уништење европских Јевреја” се само спомиње да је Недићева влада успостављена, ништа друго. Кристофер Браунинг, који је први описао гушење жена и деце из логора на Сајмишту у научном часопису Јад Вашема, не помиње  уопште Недића, јер су сви починиоци тога злочина били Немци.

Недићев режим је имао прљаву и злу, али само помоћну улогу у прогону Јевреја  Србије. По налогу Немаца органи тога режима су спроводили антијеврејске мере које је Окупациона војна управа донела 31. маја 1941.  Уредбом је забрањено Јеврејима да буду  јавни службеници, власници или службеници  васпитних, уметничких  и других јавних установа.  Јеврејима је забрањен приступ у кафане, купатила и  трамваје, забрањено им је да располажу својом имовиним и у њиховим радњама су уведени комесари и сл. Недићев режим је учествовао у антијеврејској пропаганди, Недић је новембра 1941. посетио антимасонску и антикомунистичку изложбу коју је финансирао град Београд. Али његов режим није вршио истребљење Јевреја. Он није основао логоре за Јевреје.

У логору на Бањици постојало је посебно одељење за Јевреје којим су руководили  Немци. Кроз то одељење прошло је 688 Јевреја од којих су Немци стрељали 382, а њих 186 пребачено је у логор на Сајмишту, и 103 су преузели СС и Гестапо.

Одлука и извршење физичког уништења Јевреја били су искључиво дело Немаца.

Закључујем да су и Туђманова пропаганда и Хелсиншки комитет оптуживали Србију за уништење Јевреја због својих политичких циљева. Тиме су злоупотребили  нашу несрећу и оскрнавили наше жртве.

Играли су се са туђом смрћу у своју корист.   

Томе се мора стати на пут. Не да би се бранио Недић као квислинг, већ да би спречили смањење кривице Немаца и преиначење историје холокауста, које у овом времену поприма чудовишне размере све до његовог порицања. 

Крај