Сабор Украјинске православне цркве Московске патријаршије одржава се данас, 8. јула у Кијеву. Последњи пут форум је одржан пре скоро 20 година. На дневном реду су најактуалнија питања везана за стање Украјинске и Руске православне цркве. Сабор који још није стигао ни да почне, изазвао је бојазни поводом јачања аутокефалних расположења у републици.

Украјински архијереји тврде: никакве опасности по јединство Цркве сабор не представља. А као узрок сазивања наводи се насушна потреба. Говори представник УПЦ Московске патријаршије архиепископ Митрофан.

Последњих година Украјинска црква се променила и квалитативно и квантитативно. Увећан је број епархија, манастира, синодалних одељења. Активизирана је не само унутрашња, већ и спољна делатност. Десиле су се промене у државном закодонавству у погледу Цркве. Како би се све ове промене осмислиле и довеле у ред, појавила се неопходност сазивања сабора.

Ипак неким московским експертима овакво објашњење не одговара. Вест о сазивању сабора појавила се тек пре неколико дана. Шта више, у украјинској и руској штампи појавила су се саопштења да Украјинска црква жели да повећа статус заступника патријархијског престола и питање о томе треба да реши сабор. Ако се то деси, то ће практично значити једно – активизацију аутокефалних расположења УПЦ Московске патријаршије. Дужност заступника патријаршијског престола уводи се када сам поглавар Цркве више не може да испуни своју мисију. Гласине о болесни поглавара канонског украјинског православља Митрополита Кијевског и све Украјине Владимира одавно колају. Сматра се да их пуштају присталице раскола. Значи ли то да се сабор спрема нешто пре посете Патријарха Московског и све Русије Кирила Украјини, а представници Московске патријаршије на сабор нису позвани. Поглавар РПЦ традиционално ће посетити Кијев, како би учествовао у свечаностима поводом Крштавања Русије 28. јула.

Московска патријаршија се према сабору односи мирно. Овде га сматрају важним догађајем у животу украјинских верника и у односима са РПЦ. Експерт за односе цркава Игор Гаслов уверен је: сабор неће раздвојити, већ ојачати канонско јединство Москве и Кијева.

Основни догађај сабора ће бити усвајање новог статута УПЦ. Првобитни статут је био усвојен 1990. године, тачније још пре раскола у Украјини 1992. године. Он у делу тачака не одговара документима руског православља. Зато се данас појавила потреба усвајања нове верзије статута, која ће бити усклађена са документима оне цркве чији део је украјинско православље.

Поправке између осталог предвиђају увођење система црквених судова. У Руској цркви они су се појавили сасвим недавно, али већ прилично активно раде. Такође ће се појавити тачка о потврђивању статуса самоуправљања Украјинском православном црквом.

Игор Гаслов не скрива да јачање веза УПЦ Московске патријаршије са Московском патријаршијом уз помоћ унутарцрквених статута може да изазове нови талас аутокефалних расположења у републици.

http://serbian.ruvr.ru/2011/07/08/52971987.html