Осуђен археолог Републичког завода за заштиту споменика културе Србије Марин Брмболић, руководилац радова у Манасији
Републички завод за заштиту споменика културе Србије, објавио је у своме зборнику Саопштења бр.XXXIX од 2007. год. извештај екипе која је вршила систематска истраживања у манастиру Манасија почевши од 2005. године. Том приликом пронађено је неколико гробница, а за једну истраживачи претпостављају да је припадала Св. Деспоту Стефану Лазаревићу, мада за то нису пружили никакве доказе, већ су изнели само своје претпоставке. У тој гробници су пронађени остаци људских скелета. Поред скелета тела налазила се положена, у висини левог лакта, једна лобања главе која је била одсечена. ДНК анализом, коју је урадио Институт за судску медицину Медицинског факултета у Београду, утврђено је да је глава припадала сроднику, у првом степену, (вероватно једном од синова) Св. Кнеза Лазара Хребељановића. Узорак узет са нађеног скелета у гробници није могао то да покаже. Произилази да скелет тела и нађена лобања не припадају истој особи. Антрополози које је ангажовао Завод за заштиту споменика Србије нису ни покушали да утврде да ли је лобања нађена поред скелета припадала истој или некој другој особи. Постоји велика могућност да је изасланик Св. Деспота Стефана Аидин, који је пренео остатке Стефановог брата Вука Лазаревића из јаме поред Пловдива у садашњој Бугарској, где је био бачен заједно са другим особама којима су одсечене главе, сигурно препознао главу Вука Лазаревића, а да је можда извадио тело неке друге особе. Св. Деспот Стефан је сахранио то тело и главу у гробницу у манастиру Манасија. Остатке тог скелета и лобање пронашли су археолози приликом недавног ископавања. У својој књизи "Манастир Ресава" коју је издао Републички завод за заштиту споменика културе Србије, Београд, 2007, аутори Симић Г., Тодоровић Д., Брмболић М. и Зарић Р., дају фотографије празне гробнице, али не и фотографије на којима се види скелет и лобања сахрањена поред њега онако како су нађене приликом ископавања. У књизи се произвољно наводи да је то гробница Св. Деспота Стефана Лазаревића у којој су се налазили његови скелетни остаци, али без навођења неких доказа или чињеница. Оригинална фотографија одсечене главе која је лежала поред скелета тела у томе гробу објављена је у књизи "Нерешена тајна владарске гробнице Лазаревића у манастиру Манасији" (група аутора) коју је издао Европски институт за проучавање древних Словена у Лондону 2009. године. Познато је да су мошти Св. Деспота Стефана Лазаревића нађене у његовој гробници у манастиру Копорину, која се налазила испод ктиторске фреске на којој је приказан Св.Деспот Стефан са знацима деспотског достојанства. 1974. године, Судско-медицинско и антрополошко вештачење снимала је екипа (уживо) Научног програма Радио-телевизије Београд, а посебне анализе су вршене у одговарајућим лабораторијама у Лондону и у Београду. Свети Архијерејски Сабор СПЦ је на основу својих истраживања, и на основу налаза наведених вештачења, донео одлуку да су мошти нађене у гробници у Копорину припадале Св. Депоту Стефану Лазаревићу. Потом су мошти положене у ћивот који је израдио познати вајар Небојша Митрић 15. октобра 1989. год. Ћивот је постављен у цркву манастира Копорина изнад ктиторске гробнице Св.Деспота Стефана. Бројна исцељења потврђују присуство моштију Деспота Стефана Лазаревића у манастиру Копорину; (детаљ са прошлогодишње манастирске славе - Преноса моштију Св. Архиђакона Стефана; око 5 хиљада људи присуствовало је Светој Литургији.) Археолог Марин Брмболић из Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, незадовољан што научна и стручна јавност не придаје никакав значај његовим недоказаним тврдњама, УПУТИО ЈЕ ЈАВНО, ПУТЕМ ШТАМПЕ УВРЕДЕ ПРОТИВ ОНИХ КОЈИ СУ ТРАЖИЛИ ОД ЊЕГА ДА СВОЈЕ ТВРДЊЕ ПОТКРЕПИ ЧИЊЕНИЦАМА И ДОКАЗИМА. НАМЕСТО ДА ПРУЖИ ТЕ ДОКАЗЕ ПРИСТУПИО ЈЕ ВРЕЂАЊУ. Због тих увреда, Први Основни Суд у Београду је дана 02/03/2011 (п.бр.32 К.бр.1840/10) прогласио археолога Марина Брмболића кривим и осудио га због нанете увреде. У образложењу пресуде се, поред осталог, наводи да је Марин Брмболић ..."свестан свога дела чије је извршење хтео и био свестан да је његово дело забрањено, на тај начин што је написао ауторски чланак о резултатима археолошких истраживања извршених 2006. год. у манастиру Ресава када је наводно откривен гроб са земним остацима деспота Стефана Лазаревића, као и о анализи скелетних остатака у манастиру Копорину" итд...."чиме је извршио кривично дело увреда из чл.170 ст.2 у вези ст.1 Кривичног Законика. Републички Завод за заштиту споменика културе Србије још увек није поставио обележје на гробници у Манасији да покаже да је ту сахрањен Вук Лазаревић (или бар његова глава), док се истовремено у једном сандуку изложеном у цркви Манасије налазе умотани у крпе остаци скелета нађени у гробу, за које монахиње још увек тврде да су то остаци скелета Св.Деспота Стефана Лазаревића. Проф. Др. Србољуб Живановић, Директор Европског института за проучавање древних Словена, Лондон, Велика Британија |