header image
"Борба за веру" у посети духовнику Штампај Е-пошта
среда, 29 октобар 2008

„БОРБА ЗА ВЕРУ“ У ПОСЕТИ ДУХОВНИКУ

Поштовани посетиоци сајта borbazaveru.com,

Поводом најновијих дешавања у нашој Цркви, а која се односе на евентуално повлачење Његове Светости Патријарха српског Г. Павла са патријарашког трона и избор новог патријарха, обратили смо се нашем познатом духовнику са молбом да прокоментарише ова узнемирујућа догађања у нашој Цркви.

„БОРБА ЗА ВЕРУ“: Оче, помаже Бог и благословите!

 ДУХОВНИК: Бог вам помогао – Бог да благослови!

„БОРБА ЗА ВЕРУ“: Свети архијерејски синод Српске православне Цркве издао је 24. октобра саопштење следеће садржине:

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, са своје данашње седнице одржане у Патријаршијском двору у Београду, обавештава јавност да је Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, на основу члана 111. Устава Српске Православне Цркве, поднео молбу којом због здравствених разлога и немоћи умољава Свети Архијерејски Сабор да му, на своме предстојећем јесењем редовном заседању, 11. новембра 2008. године, одобри повлачење из активне службе.

Не задуго после издавања овог саопштења од стране Синода у јавности су се појавиле сумње у веродостојност ове патријархове молбе, односно патријарховог потписа на молби. Своје сумње су отворено изнели и неки клирици СПЦ – е. Шта Ви кажете о томе?

ДУХОВНИК: Ја се искрено надам да ће на предстојећем Сабору ово питање бити разрешено.

„БОРБА ЗА ВЕРУ“: Медији увелико спекулишу око тога који епископи имају највеће шансе за избор на место патријарха. С обзиром на чињеницу да постоје епископи који су упорно игнорисали одлуке САСабора, а које се односе на богослужбени поредак у нашој Цркви, могу ли они бити, као непослушни Цркви, кандидати за место патријарха?

ДУХОВНИК: Ја сматрам да су то чињенице које САСабор СПЦркве треба да има у виду приликом избора новог патријарха (уколико дође до избора на предстојећем Сабору). Ја желим да нашој православној јавности скренем пажњу на следеће:

„...Црквено јерерхијска власт има своју потпуну и закониту снагу само онда, кад она дјелује у границама законом установљенима и кад вршиоци те власти у строгој се потчињености налазе законима и науци Цркве православне, - дочим на против, чим одступи од тих закона и пријеђе строго установљене законске границе, власт та губи сва своја права“. (Из тумачења првог правила Трећег васељенског сабора еп. Никодима Милаша, Правила Православне Цркве с тумачењима еп. Никодима Милаша, Нови Сад, 1895., стр.284)

 „БОРБА ЗА ВЕРУ“: Опростите оче, ми закључујемо из Вашег одговора да су Сабору непослушни епископи изгубили своју канонску власт. Можете ли нам рећи у чему се огледа њихово прелажење „преко строго установљених законских граница“, како стоји у тумачењу горе наведеног правила.

ДУХОВНИК: Преступили су их својом непослушношћу Светом архијерејском сабору. Епископи новотарци нису испоштовали одлуке Сабора које се односе на богослужбени поредак у нашој Цркви. Таквим својим чињењима непослушни су самој Цркви православној, јер не спроводе одлуке свог Сабора. А оно што је најважније у свему, јесте чињеница да они при томе немају никакав поредак Свете Литургије, већ код њих влада беспоредак и Литургију служе како хоће. Неки од њих у току Литургије чине смртни грех -причешћујући вернике не од светог Агнеца, како је исправно, него честицама извађеним за живе и упокојене. Догађа се чак, када им свештеници који не служе употребе (испију) крв Христову, они у путир доливају вино и тиме „причешћују“ вернике. Пазите, молим вас, овде се ради о смртним гресима свештенослужитеља који тако чине. Код неких епископа чак и ђакони причешћују народ.

Пост и Света тајна исповести код већине новотараца су потпуно занемарени као потребна припрема за Свето Причешће.

           „БОРБА ЗА ВЕРУ“: Оче, ови преступи епископа новотараца, о којима сте говорили, углавном се односе на кршење вишевековног богослужбеног поретка наше Цркве. Каква је ситуација што се тиче чистоте вере? Да ли епископи новотарци чувају чистоту Светог Православља (по датој заклетви на хиротонији)?

ДУХОВНИК: Већ сам рекао да је причешћивање верника сједињеним честицама кршење литургијског поретка. Али је то, такође, и кршење вере од стране оних свештенослужитеља који честице на дискосу извађене за живе и упокојене сматрају телом Христовим. У вези тога, исцрпан одговор дао је патријарх Павле у својој књизи: „Да нам буду јаснија нека питања наше вере“:

„Ево зашто се честице које се приносе у част светих и за милосрђе према живим и упокојеним, не претварају у тело Христово:

1.                   На Проскомидији се приноси „у спомен Господа“ само један хлеб. Из њега се вади (Агнец) и бива „сједињење путира“ (уливања вина и воде). Затим се из других хлебова ваде и приносе честице (ово је прави поредак).

2.                       Када се ради о вршењу Пређеосвећене, приносе се и други хлебови према броју пређеосвећених, ваде се агнеци, бива сједињење, и онда се приносе честице. Само се агнеци приносе у спомен Господа.

3.                       Само се хлеб који се подиже, и из кога се вади Агнец, комада и дели као антидор. Друге просфоре, из којих се ваде честице светих, не називају се антидором (ово је стари, правилни поредак. Свети Симеон наводи да се делио као антидор и хлеб из кога је извађена Богородицина честица, „у њену част“).

4.                       При свршавању, то јест при освећењу, јереј говори: „И учини овај хлеб...“, а не хлебове, пошто на дискосу постоје и честице. Када пак на дискосу има веше агнеца, због вршења пређеосвећених, тада каже „хлебове ове“ (према постојећој пракси, овај израз говори свагда у једнини. Свети Симеон има у виду друго предање које се на то односи).

5.                       При подизању свештеник подиже само Агнец, а не честице.

6.                      У случају да има више агнеца (предвиђањем вршења више пређеосвећених), подиже све агнеце,  не честице.

7.                        Кад раздроби хлеб, ставља у путир његов горњи део, а не честице.

8.                        Причешћује себе и даје ђаконима делиће Агнеца, не од честица.

9.                        За вршење Пређеосвећене чува цео хлеб (Агнец), а не честице.

10.                    Слично на Велики четвртак оставља се као залог (причешће за болне) освећени хлеб – Агнец, а не честице.

11.                    На хиротонији презвитера, архијереј даје као залог, у руку новорукоположеног цео хлеб, а не честицу говорећи: Прими овај залог...

12.                     Најзад, из хлеба предложења, из кога се вади Агнец, вади га свагда јереј. Честице пак вадили су у неким местима и ђакони. (Реч је о најстаријем обичају, што Свети Симеон забрањује).

Ово су основни докази Светог Симеона Солунског, наведени као допуне, његовом руком у првобитном тексту Дијалога, вели професор Фундулис.

Стога треба да пази јереј да не да коме хришћанину да се причести од честица, да не падне у идолатрију.“ (Патријарх Павле, Да нам буду јаснија нека питања наше вере, књига трећа, стр.228-230).

 „БОРБА ЗА ВЕРУ“:  У нашој православној јавности говори се све више о уведеним јересима у нашу Цркву. Можете ли нам рећи које су јереси у питању?

ДУХОВНИК: То се питање углавном односи на Догматику која се изучава на Богословском факултету у Београду и неким Богословијама у нашој Цркви.

Са Богословског факултета је уклоњена Догматика по оцу Јустину Поповићу, а уведена новотарска – јеретичка Догматика по Јовану Зизјуласу.

Што се тиче самог Зизјуласа, овом приликом ћу навести само део оног што је о њему речено на сајту епархије рашко-призренске:

Јован Зизјулас промовисан је у српској теолошкој јавности, од стране неких теолошких кругова, као врховни зналац и неприкосновени ауторитет у богословљу. Приписане су му, заправо, карактеристике које не поседује, и ауторитет који му није признат шире у Православљу, ван Србије.

Ствар је доведена до апсурда, да су његови текстови постали један од главних извора из којих се уче наши ђаци и студенти у образовним установама Српске Цркве, у најважнијој области за богословље - догматици. То је незамисливо и непојмљиво у другим Православним Црквама, уједно и неприхватљиво на такав начин формирати свест младих људи. Стога се и намеће питање, коме је требало устројавање овакве констелације односа?

Зна се, уосталом, да он нема заокружено богословско учење, прихваћено на васељенском нивоу Цркве, као и да је промотер екуменистичких настројења у Православљу. Или је, можда, између осталог, и зато истакнут за "ауторитет", да би се на тај начин промовисала квази вредност и потреба екуменизма за Српску Цркву, у којој су данас посебно јаки кругови који, заједно са Високопреосвећеним Миторополитом Зизјуласом, вуку Српску Цркву у загрљај Ватикана и Папе.

Неки од његових ставова већ су били предмет критичке анализе у богословским круговима других Помесних Цркава.

Ја бих истакао, као срж те лажне Догматике, „учење“ да је све оно што је Богом створено – смртно. Из таквог „учења“ произилази да су и анђели и први људи по природи створени смртнима.

Ово јеретичко учење осуђено је 109. правилом Картагенског сабора, које каже да Адам није створен од Бога смртним.

„Који каже да је први човек, Адам, створен смртним, тако да, сагрешио он, или не сагрешио, морао је опет умрети телом, то јест, изићи из тела, не ради казне за грех, него услед природне неопходности, нека је анатема“.

А сада ви видите, пошто се једно Ваше питање односило на то да ли сви епископи српске Цркве могу бити кандитати за патријарха, да ли они епископи (и епископи њихови истомишљеници) који уче да је све што је створено смртно (и тиме потпадају под проклетство сабора), могу бити  бирани за патријарха.

„БОРБА ЗА ВЕРУ“: Оче, можете ли нам кратко објаснити разлику између Божије бесмртности и бесмртности човекове душе.

ДУХОВНИК: Господ Бог наш је извор живота, и као такав Он је апсолутно бесмртан у смислу да нема ни почетка, а ни краја, док је  човекова душа бесмртна  по благоволењу Божијем. Свети апостол Павле каже: „Зато што кроз једнога човека уђе у свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, пошто сви сагрешише“ (Рим. 5,12); и даље у истој посланици: „Јер је плата за грех смрт, а дар Божији је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем“ (Рим. 6,23).

         „БОРБА ЗА ВЕРУ“:  Желите ли нешто на крају нашег разговора  да поручите нашим верницима.

ДУХОВНИК: Српској православној Цркви - клиру и верном народу у ова смутна времена потребан је патријарх ревнитељ, верни чувар Свете вере православне и нашег вековног поретка на Светој Литургији и другим Светим тајнама и обредима.

Што се нас правоверних тиче, ми ћемо, уз помоћ Божију, наставити да чувамо чистоту Светог Православља и устаљени вишевековни богослужбени поредак.

Моја је порука епископима ревнитељима да имају, и да ће имати, подршку правоверног српског народа у очувању вере и поретка.

„БОРБА ЗА ВЕРУ“: Оче, хвала Вам што сте одвојили своје драгоцено време за овај разговор са нама.

ДУХОВНИК: Хвала и Вама!  Господ нека Вам да свако добро и нека Вас укрепи да истрајете у свом богоугодном делу – борби за веру. Амин. Боже дај!

www.borbazaveru.com, 16. / 29. октобар 2008.г., на Св. муч. Лонгина Сотника

Последњи пут ажурирано ( субота, 07 децембар 2013 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.