header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Константин Гордејев: Мистични смисао глобалног колапса – завршна битка са хришћанском цивилизацијом
Константин Гордејев: Мистични смисао глобалног колапса – завршна битка са хришћанском цивилизацијом Штампај Е-пошта
четвртак, 21 јул 2011

 ДИРИГОВАНО РУШЕЊЕ СИСТЕМА – ТАЧКЕ ЛОМА. КРАЈ СТАРОГ СВЕТА (I)

Више никога не можеш да зачудиш причама о крају света. На врх главе су и докона предсказања, и они који о њима причају. Али и ситуација помаже: неодређеност, несигурност - изазвани све дубљим финансијско-, привредно-, политичко-, војно-, и тд. кризама и помножени са брзином друштвеног живота која ломи. Али, колико је стварно реална и блиска опасност катастрофе човечанства? И зашто у њеном центру мора да се нађе баш Европа?

*** 

Да одмах оставимо по страни појаве које су могуће, али су, све у свему, случајне и зато тешко предвидиве, као што је пад астероида или неочекивана ерупција вулкана Јелеустон. Јер потпуно очекивану представља катастрофа, за коју је М.Хазин још 2000. године рекао да ће бити финансијско-економска апокалипса (1). Њена суштина је у томе да је привредна структура, саграђена током реализације глобализационог пројекта, од почетка нестабилна, те да ће се неизбежно завршити материјалном истрошеношћу комплетног друштвеног система.

Тржишту уопште је у условима привредне затворености својствено да се монополизује (због неограничене конкуренције са ограниченом базом извора). А глобализација није само претворила светску економију у целовит систем, „ограничен простором земљине лопте“, већ јој је дала изглед мрежне игре у којој, као пумпом, заједничке привредне вредности почињу да се пребацују у руке оних, који су је створили (2).

Баш  као у коцкарници. И резултат је исти: у руке организатора „игре“ (читај: глобалног тржишта, организованог на принципима „вашингтонског концензуса“) прелази материјална база њених учесника, а ови, опет, остају са жетонима. Због ограничене количине готовине и броја жетона који зависи од капацитета машине за њихово штампање, жетони на крају престају да имају вредност, остављајући играче у тоталној беди.

Ето такав је механизам. Криза 2007. - 2008. је постала његова прва сликовита илустрација (3). Међутим, пошто су употребљени допунски извори државних благајни, а делимично и међународне девизне структуре типа ММФ и Светске банке, финансијска истрошеност банкарског система САД и Европе је успела да буде спречена. Међутим, пумпа која је испумпавала  вредности из релативно суверених држава, још није престала да ради, обзиром да је за банкрот припремила већ читаве регионе. Тако се, конкретно, „појавила реална претња дефолта Грчке, а одмах после ње и целог низа других земаља јужне (Португал, Шпанија, Италија), источне (Мађарска, Румунија, Бугарска, Украјина, Латвија и Литванија), па чак и северне (Исланд, Ирска) Европе, код којих су се у току кризе уз дефицит буџета нагомилали колосални државни дугови“ (4).

У овом тренутку Грчка је реално пред објавом банкротства, претећи партнерима из еврозоне да ће се вратити на стару валуту (драхму), која ће за собом повући пад вредности евра, уколико Грчку не подрже ЕУ и ММФ. У врло сличној ситуацији су Португал, Шпанија и Ирска. Астрономску величину је достигао и државни дуг САД. Говорећи грубо, „жетони“ – долар и валуте које су везане за долар  су толико обезвређене, да је финансијска пирамида спремна за реално рушење, остављајући све, који су у томе, у најтежој могућој ситуацији.

Нови извор, који би помогао да се тужни крај одложи, за сада се и не назире. Заустављање машине за штампање жетона, према мишљењу М. Хазина, за Стари и Нови свет ће да значи дугогодишњу „велику депресију“, а убрзање хиперинфлације ће да „спали дугове“, али ће дужнике да остави „без гаћа“ (погл. фусноту 3).

Тужно је, али оно што је управо речено карактерише само дуготрајну системску компоненту кризе, тј. оно, што ју је и створило у принципу.

Али, постоји и ситуациона специфичност. Она је у томе да, за разлику од 2007. године, нико и нема намеру да тражи пут ка разрешењу кризне ситуације. На против, долази до потпуног осећања да структуре глобалног управљања из све снаге покушавају да потпуно разљуљају заједничку лађу.

Тако је руководилац Светске банке Роберт Зелик недвосмислено изјавио да „раст цена прехрамбених производа и нафте, као и нестабилност на Блиском Истоку, у светској економији стварају претњу свеобухватне кризе“.  Према његовим речима, за почетак новог таласа кризе „довољан је и само један потрес“ (5).Његове речи понавља један од руководилаца ФАО: „Пад долара и повећање цена нафте потпомаже одржавање високих цена прехрамбених производа, посебно у  домену производње  житарица… Обзиром да је потражња увек на високом нивоу, стабилизација цена у великој мери зависи од тога, колико ће се повећати количина пољопривредне производње у 2011. години и за колико ће се смањити  резерве житарица у тој сезони“ (6). А према тврдњи М.Хазина „већ сада је на интернет постављен један од најважнијих извештаја форума из Давоса, који је управо завршен, на енглеском језику. Смисао извештаја  је – „разумели смо да оних извора, које имамо, за испетљавање из ризика, са којима данас живимо - немамо довољно“. Другачије речено – констатује се да је немогуће сачувати садашњи финансијско-економски систем“ (7).

Па, да издвојимо главне факторе дестабилизације и да означимо њихове узроке.

1.Скоро истовремено распламсавање револуција на простору који обухвата цео Блиски Исток и Средњу Азију – од Марока до Авганистана. Претпоставља се да су се све револуције појавиле спонтано. Међутим – без учешћа спец. служби, које сарађују са структурама глобалног управљања таква спонтаност је немогућа. Шта више, војне јединице НАТО и држава чије владе активно сарађују са „глобалним руководиоцима“  сада непосредно учествују у интервенцији у Либији, са намером да војне операције прошире на Сирију, Јемен и у перспективи на Иран. И уколико је за померање ситуације ка колапсу довољан и „један потрес“ (читај: „локални, који нема стратешке последице какве доноси рат), постепено и све поузданије назирање Трећег Светског рата, у суштини, већ одређује  будућност.

2.Раст цена прехрамбених производа. Овде се појављују две компоненте. Једна, скоро природна, састоји се у промени климе, због чега је светска потражња за житарицама за 4 – 6% већа од понуде. „Скоро“ има везе да те промене у многоме носе вештачки техногени карактер – од више или мање спорног утицаја ефекта стаклене баште до нестанка Голфске струје, који се појачава катастрофом у Мексичком заливу, до два океана (Тихог и Атланског) који су отровани петрохемијским производима, хемијским реагенсима, радијацијом „јапанског Чернобила“ (АЕ Фукушима). Осим тога, много експерата сматра да је промена климе на планети последица намерног деловања на природну средину уређаја HARP.

Друга компонента, која има везе са обезвређивањем  долара, представља последицу намерних поступака у току реализације садашњег глобалног економског модела, о чему је већ говорено.

И још један важан моменат, који показује да проблеми са прехрамбеном робом и блискоисточне револуције имају ефекат синергије. Јер је недовољна количина хране, конкретно,  била катализатор за почетак догађаја у Тунису и Египту (8), а револуције су те, које коче решење проблема са храном у тим земљама (погл. фусноту 5).

3. Раст цена нафте. Већ данас нафтни дефицит износи 1,1 милион барела дневно, а до краја године може постати и већи (9). Један од најважнијих разлога за то је напрегнутостна Блиском Истоку уопште и интервенција снага за глобалну управу у Либији посебно. И уколико Иран,  који за сада још није доспео у пажњу тих „миротвораца“, наступа у име ОПЕК, говорећи да дефицитарна потражња нафте може да се задовољи, са почетком рата против њега ситуација ће постати непоправива. „Према мишљењу аналитичара  GoldmanSachsу следећих 12 месеци цена нафте ће да порасте до 130$ за барел“ (10)и заједно са њом – и цене бензина и на европском, и на светском тржишту, терајући до неба хиперинфлацију свих врста робе (11).

Уосталом, прогноза GoldmanSachs изгледа ублажено, јер очигледно не води рачуна о расту потражње нафтних производа, до кога ће доћи губитком поверења  у нуклеарну енергетику после хаварије на АЕ Фукушима. Осим тога, скоро је невероватно да ће девалвација америчке валуте и већ започете, карактеристичне за почетак велике кризе, шпекулације на тржишту цена нафте и злата (12), дозволити да се цена нафте задржи на 130 долара по барелу: то једноставно одговара емпиријским и прорачунским подацима (погл. фазни дијаграм).

 Извор: http://stockinfocus.ru/2011/04/02/obzor-balansa-frs-balansov-bankov-rabotayushhix-v-ssha-i-spreda-wti-i-brent/

Све што је речено сведочи да се човечанство неприметно води ка ситуацији да мора да се мења, при чему се не оставља ни најмањи избор у вези са тим – на коју страну. Ономе, коме се чини да је ово параноидна конспирологија се као допуна већ реченом може указати на другостепене знаке. Тако, на пример, „У априлу је економиста Јегор Сусин констатовао интересантну чињеницу: без обзира на евро који је тада поскупео и невероватно јефтину ликвидност у САД, стране банке које раде у Америци су својим америчким јединицама вратиле скоро 400 милијарди долара. Има их који се спремају за најгоре…“ (13)(погледати дијаграм):

 


 

Извор: http://stockinfocus.ru/2011/04/02/obzor-balansa-frs-balansov-bankov-rabotayushhix-v-ssha-i-spreda-wti-i-brent/

 

Или да узмемо хапшење директора ММФ Доминика Штрос-Кана. Тешко јепретпоставити да је могуће међународног чиновника његовог ранга, без обзира на постојање кривице и њен степен тек тако, без санкција и договора са одговарајућим круговима светске елите, демонстративно га, уз стражу, задржати (14). А санкције за то је могла да одобри наведена елита само уколико је високи финансијер направио озбиљну кривицу у односу на ту исту елиту. Па се, као кривица, наводе три тезе које је огласио Д. Штрос-Кан: 1. „Девети талас“ глобалне економске кризе, 2. Крај „Вашингтонског консензуса, 3. Прелаз са долара, као главне светске валуте, на злато и специјална права позајмљивања (15). У преводу на језик који сви разумеју то значи „фактички, признање да савремени финансијски систем више „није за овај свет“, са свим последицама које из тога проистичу, па и – потребом да  се преиспита обим добити која се формира у економији, а коју финансијски сектор прерасподељује у своју корист.“  Ако се поведе рачуна да је још јако много оних којима је наведени „крај“ очигледан, изјава директора ММФ-а спада у разглашавање корпоративне – службене – тајне, штетна је за  посао и тд. Па су га „казнили“ тако што су дезавуисали успут и све његове претходне изјаве.

Ако је то истина, онда није тешко да се процени рок почетка  глобалног колапса. По аналогији. Отприлике пола године пре почетка банкарске кризе САД 2008. године гувернер државе Њујорк Е.Л.Спицер је био принуђен да поднесе оставку због измишљеног „сексуалног скандала“, зато што је открио да се систем осигурања финансијских ризика налази у дубокој кризи, те  је затражио да осигуравајуће компаније, регистроване у држави Њујорк, у року од две недеље повећају свој капитал до нивоа који одговара ризику који се повећао, или да прихвате управу регулационе комисије државе. Законити захтев се нашао у судару са супердобити глобалних финансијских група, а због „показивања прљавог веша“ дошло је и до кажњавања.

Још један индиректни показатељ да се приближава „нова револуција у Европи“ је велико упумпавање миграната из арапских земаља Северне Африке; димензије тога су толике, да су већ натерале Евросавез да размишља о томе да би можда требало затворити границе  Шенгенске зоне (16). Може се претпоставити да је за то касно, јер је јасно и због чега су ти мигранти потребни. У условима „глобалне велике депресије“ они представљају нискоквалификоване, кастински и национално затворене у своју средину, јефтине штрајкбрехере – они треба да наступе снагом која ће обезбедити стабилно одржавање хаоса и немогућност успостављања дотадашњег културног поредка.

Зашто је то потребно, и зашто баш у Европи? Овде се могу дати најмање два одговора. За оне, који у овоме, што се дешава, виде мистични смисао, јасно је да глобални колапс који се приближава, без сваке сумње представља последњу, завршну битку са културом и цивилизацијом, укорењеним у хришћанство. Међутим, постоји и чисто прагматично објашњење. Рационално уређење мрежног света, у који „нови светски поредак“ има намеру да запакује човечанство, које ће бити ређе од садашњег за, тако, отприлике 25 пута, представља структура оазе, или чворишта, у којој ће свака регија добити врло одређен списак функција. За данашњу Европу то би могле да буду искључиво музејско-историјска и, можда, образовна.

Захлађење, до кога долази нестанком Голфске струје, ће неизбежно за европску пољопривреду да значи смањење ефикасности. Производња се померила ка Кини и Вијетнаму. Финансије су се поделиле по читавом свету. А технологије – једина предност која је остала земљама ЕУ  - само што нису постале својина КНР. Тако да скоро ништа, осим образовања и историје, није за трговину остало европљанима. Зато, ако се гледа са позиција глобалног управљања, потпуно су неоправдани висок животни стандард и бројност европског становништва. Па се зато и удара преко њих…

Уосталом, и становници Сједињених Америчких Држава ће из истог разлога добити, и у истој мери.

(Наставак следи)

(1) О. Григорјев, М. Хазин «Да ли ће САД успети да изазову апокалипсу?», «Експерт», № 28 (241) от 24.07.2000 г, http://worldcrisis.ru/crisis/562770

(2)К. Гордеjев. Поглед кроз кризу, http://www.kongord.ru/Index/Articles/lookthrghcris.html

(3)Оддефолта 2001.амерички финансијери су се спасили, према мишљењу М.Хазина, захваљујући „контра-терористичкој операцији“, која је организована у право време. Погл. „Економски сценарио апокалипсе“ (интервју са М.Хазином,  http://www.apokalipsis.su/index.php?option=com_content&view=article&id=203:2009-10-20-21-58-28&catid=55:2009-10-20-21-27-26&Itemid=78)

(4) С.А.Стројев. Резултати2010.: Економска и социјална криза Европе, http://kprf.ru/international/86493.html

(5) Свет је напрагу свеопште кризе, http://news.mail.ru/economics/5730274/?frommail=1

(6) Апокалипса ће почети са лошом жетвом,  http://www.utro.ru/articles/2011/05/27/976775.shtml

(7) Михаил Хазин: Множите се – пензија и тако неће бити, интервју са новинаром«Росбалт» П. Казариному, http://hvylya.org/interview/geopolitics/10677-mihail-hazin-rozhajte-pensii-ne-budet.html

(8) Сорош: Светски рат валута је већ проглашен, http://www.newsru.com/finance/21feb2011/soros.html

(9) ОПЕК је спреман да повећа експлоатацију нафте и да покрије дефицит, http://www.vesti.ru/doc.html?id=455891

(10) Банке предвиђају повећање цена нафте, http://www.newsru.com/finance/24may2011/brent.html

(11) Монопол пет крупних петрохемијских концерна је ФРГ натерао на повећање цена бензина, http://www.newsru.com/finance/24may2011/benzin_ger.html

(12) Џорџ Сорош је распродао сво своје злато, http://www.newsru.com/finance/05may2011/soros.html. Погл. такође дефолтограм и његов опис према „Пројекту живота после кризе“(http://www.2bz.ru/)

(13) Ко ће да одговара због Штрос-Кана, http://www.itogi.ru/kapital/2011/21/165437.html

(14) М. Хазин. Иза напада на Штрос-Кана су шпекуланти са Вол-стрита?http://oko-planet.su/politik/newsday/68591-mihail-hazin-za-atakoy-na-stross-kana-stoyat-delcy-uoll-strit.html

(15) Директор ММФ је подржао идеју о новој резервној валути, http://lenta.ru/news/2009/03/25/legit/

(16) Генерални секретар Савета Европе: постоји опасност да ми више нећемо имати отворене границе, http://www.newsru.com/world/19may2011/yagland.html

http://srb.fondsk.ru/news/2011/07/21/dirigovano-rushene-sistema-i.html

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 21 јул 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.