Samo dva mjeseca nakon što su Svetom ocu ljubili prsten i proglašavali ga vrhunskim moralnim autoritetom, hrvatske vlasti, političari i biskupi ustaju protiv njega optužujući ga za teritorijalne pretenzije i povijesni revizionizam.

KAKO biti protiv pape? Smije li se to uopće?

Samo dva mjeseca nakon što su Svetom ocu ljubili prsten i proglašavali ga vrhunskim moralnim autoritetom, hrvatske vlasti, političari i biskupi ustaju protiv njega optužujući ga za teritorijalne pretenzije i povijesni revizionizam.

I ne samo to. Čim je država ustala u zaštitu Osimskih sporazuma i hrvatskih nekretnina, papa im je iz Vatikana poslao upozorenje da se "ne miješaju u crkvene stvari". Kako odgovoriti na to?

Je li sada došlo vrijeme da hrvatske vlasti učine ono što je dosad bilo nezamislivo: zabrane Crkvi da se miješa u državne poslove?

Crkva van iz državnih poslova

Poruče joj da se ne miješa u Zakon o trgovini i radu nedjeljom, da ne govori o "fertilnom kontigentu žena", da ne utječe na Obiteljski zakon, na pitanje pobačaja, na istospolne brakove... Pa sve do toga da se izbaci vjeronauk iz škola i skine svećenike s državnog proračuna. Neka se Crkva drži crkvenih stvari, ako joj je do njih toliko stalo.

Uzbudljivo je promatrati Jadranku Kosor kako s knedlom u grlu poručuje kako "neće popustiti zahtjevu Vatikana", a još jučer papin posjet predstavljao je okosnicu njezine predizborne kampanje.

Je li papa uzor ili agresor?

Hrvatska je bila oblijepljena papinim plakatima, a sada se taj isti papa predstavlja kao lider teritorijalnih pretenzija kojima se krše međunarodni sporazumi i otvara, kako kaže Ivan Jakovčić, prostor drugim stranim zahtjevima za povratom njihove oduzete imovine.

Kad je svojedobno talijanski predsjednik davao problematične izjave o esulima ili kad su slovenski političari svojatali hrvatski teritorij, hrvatske su vlasti takve pretenzije bez problema i vrlo grubo odbacivale. Ali kako biti grub prema papi?

Kako Svetom ocu reći "ne", pa čak i "ne hvala"? Naročito kad iz Vatikana stigne stroga depeša s opomenom da se država "miješa u crkvene stvari". Pa to je da ti se noge odsijeku. Ili da te po klecavim nogama lizne oganj pakleni.

Predizborna godina

Dosad smo vidjeli kako Crkva ruši odluke hrvatskog suda, odlučuje o umjetnoj oplodnji, o radu nedjeljom, pobačaju, braku i djeci, kako se miješa u spolne preferencije i ubire naknadu iz državnog proračuna,  a sada nas je papa Benedikt naučio da Crkvi nije samo dozvoljeno krojiti hrvatske zakone, nego i ignorirati one koji joj ne odgovaraju.

Kako na to odgovoriti u predizbornoj godini?

Ivu Josipovića tek je žestoka Mesićeva reakcija natjerala da se i on oglasi oko cijelog slučaja (i to mimo Facebooka!),  Zoran Milanović vjerojatno priprema novu video izjavu, a sirota Jadranka Kosor najavljuje da će papi poslati osobno pismo, iako to nije njezina državnička razina. Valjda misli da je papa njezin prijatelj.

Uglavnom, vladajući HDZ doveden je u dosad nezamislivu situaciju da mora papi reći "ne". Kao što je Tito to svojedobno rekao Staljinu. Ako je dosad pristajao na ono što je morao odbiti, HDZ sad mora odabrati između teritorija i pape.

Teritorij ili papa?

U lažnoj dilemi ZERP ili EU Ivo Sanader se bez problema odlučio za ono drugo. A za što će se sada odlučiti njegova nasljednica u dilemi - teritorij ili papa?

Ulog je velik. Odnos sa Crkvom od početka je bio kičma HDZ-ova političkog opstanka, a rat pred izbore nije poželjan. Papini švicarski gardisti vjerojatno neće krenuti u križarski pohod na novigradski samostan, ali HDZ će svejedno sa strepnjom gledati kako će se svećeničke trupe ponašati u predizbornoj kampanji. Hoće li biti lojalne papi ili HDZ-u?

Hoće li slušati papu koji ih ohrabruje u ignoriranju zakona ili vlast koja im dvadeset godina daje stotine državnih milijuna bez pokrića? To je tek gadna dilema.

Srećom, sve je u Božjim rukama.

http://www.index.hr/vijesti/clanak/je-li-papa-uzor-ili-agresor-kako-papi-reci-ne/564498.aspx

+++

Папа узнемирио Хрватску

Налогом Поречко-пулској бискупији да некретнине самостана у Дајлу врати италијанским бенедиктинцима, Ватикан се директно умешао у хрватско правосуђе

Загреб – Веома склона Ватикану и уопште Римокатоличкој цркви, хрватска јавност запрепашћена је најновијом одлуком папе Бенедикта Шеснаестог, који је поништио одлуку Врховног суда Хрватске и наредио Поречко-пулској бискупији да италијанским бенедиктинцима врати некретнине самостана у жупи Дајла код Новиграда и исплати им милионску накнаду у еврима. Ово је распалило жестоку полемику, а сам поречко-пулски бискуп Иван Милован цео случај је пријавио Државном тужилаштву. Јуче се у Загребу састао и с премијерком Јадранком Косор која му је обећала да ће писати папи да се овај случај праведно реши.

Међутим, главна „квака” у овом случају с мирисом великог новца (око 25 милиона евра), како указује бивши југословенски а затим и хрватски амбасадор у Ватикану Ивица Маштруко, јесте у чињеници да је накнада за те некретнине већ исплаћена бенедиктинцима (1,7 милијарди тадашњих лира) кроз Осимске споразуме, као и да је држава Хрватска у вези с тим направила грешку.

„Држава је направила грешку кад је за већ плаћене некретнине исте те некретнине вратила цркви и сад нема ту шта да ради, нити шта може чинити, јер то Црква решава интерно својим регулама и прописима”, каже Маштруко. „Према Осимским споразумима, плаћена је накнада за одузету имовину и некретнине, у овом случају истарске самостане. Међутим, хрватска држава деведесетих година на основу споразума с Ватиканом, а практично подилазећи Католичкој цркви, зна се због чега, те исте некретнине за које је плаћена накнада враћа цркви, у овом случају Поречкој бискупији.”

Већи део тих некретнина (самостан и земљиште, посебно је атрактивна Фратарска шума од 80 хектара) бискупија је продала и на тим теренима је предвиђена изградња голф игралишта и луксузни туристички апартмани. Учињено је то још 2003. године, али су се са својим захтевима јавили бенедиктинци из Италије који су некада деловали на овом подручју, али су после Другог светског рата напустили тај крај.

Секретар Поречко-пулске бискупије Илија Живковић објашњава да су се одлучили на продају тих некретнина да би се улагало у младе на том подручју, па је од тога изграђен ђачки дом и уређен Колегијум у Пазину и пасторални центар у Пули, а у Новиграду отворена комуна за лечење наркомана.

У тој бискупији љути су и на загребачког надбискупа кардинала Јосипа Бозанића, који је био члан папине комисије која је наложила да се те некретнине врате италијанским бенедиктинцима и још да им се исплати одштета од 5,5 милиона евра, што би бискупију довело у банкрот.

Проблем с овом папином одлуком има и дубљу опасност на коју упозорава бивши председник Стјепан Месић.

„Постављање поновног захтева за одштету, односно позиционирање Ватикана изнад Врховног суда Хрватске, није ништа друго него слабо прикривени покушај ревидирања, односно поништавања Осимских споразума који су били и остају основ хрватско-италијанских односа”, каже Месић.

У Ватикану на ову најновију врућу тему још нема никаквих реакција.

Радоје Арсенић

објављено: 02.08.2011

http://www.politika.rs/rubrike/region/Papa-uznemirio-Hrvatsku.lt.html