Једним од творевина атеизма и рационализма у науци, јавља се и еволуциона теорија, коју сада модернисти – богослови желе да помире са библијским учењем, прецизније, библијску веру – са неверјем значајног дела савремених учења. Та унијатска варијанта између атеизма и религије сматра се за разумну и очишћену од мистике хришћанства.

Суштина те теорије састоји се у томе, да је стварање Адама био нови еволуционистички скок у историји настанка и развоја „homo sapiens“-а. Какав је то скок, и какве су га мутације могле проузроковати – еволуционисти то не говоре.

Своју религиозну немоћ, они прикривају теоријом еволуције; своју научну немоћ – доказивањем да је мајмун постао човек – крију под некаквим магловитим прелазом у нови квалитет по плану, одређеном од Бога, коме они до тада уопште нису хтели да дају места у слици света.

Стварање света из ничега, они сматрају сујеверјем, а учење о томе, што се у еволуцији остварен претходно постављен циљ, представљају прикладнијим за научно мишљење. Уопште, Бог, из Сведржитеља и Творца, претвара се у неку несхватљиву – како за верујуће, тако и за неверујуће – покретну силу еволуције.

Ова теорија је сличнија деизму, којим су се забављали Волтаријанци у осамнаестом веку и под његовим покривачем покушали да исмеју, да уздрмају и да униште Хришћанство.

Еволуционисти у својој теорији сматрају да се земља, из које је било узето тело Адама, јавља у стварности самим телом примитивног мајмуна, који је родио човека. При томе, сам мајмун је прошао многе ступњеве развића и од некаквог антропоморфне природе створио се Адам – што уопште није могуће.

И тако, упркос учењу Светог Писма, Адам уопште није био створен, већ рођен од грана проадамита, или од пара човеколиких мајмуна. Нас поражава тај апсурд, који се граничи са богохулством, који је положен у тој теорији, односно: Христос је примио тело од Дјеве Марије; Дјева Марија је по телу потомак Адама, последично, Христос је примио тело, које је произишло од мајмуна и предак Христа је мајмун, који стоји иза Адама.

Еволуционисти су Адама ставили у једну ћелију са осталим приматима. То је обрадовало атеисте, као испуњење њихових снова: расчеловечити човека и озверити га. Сада су идеју еволуционизма пренели у поље богословља. Еволуциону теорију у хришћанству развијао је Мењ – то нас не запањује; али, зашто њу (идеалистички дарвинизам) подржава ђакон Андреј Курајев – то нас запањује и огорчује.

Како је по учењу еволуциониста произашла Ева? Значи, није само Адам био родоначелник човечанства, већ су учествовали и други људи? Али Библија говори, да Ева није била рођена, већ саздана из ребра Адамовог. У том случају, шта може означавати ова библијска повест – дечију бајку, или шта? – тада је поштеније одустати уопште од Библије; ако је – алегорија, онда испада да је Адам родио Еву кроз мајмуна, а затим је своју кћер узео себи за жену?

Уопште, теолози-еволуционисти ће више осрамотити библију од атеистичких клевети; они се увредљивије окрећу Богу, од атеиста, који поричу Његово постојање.

Еволуционизам неких богослова јавља се као стремљење да заштите хришћанство у материјализованој свести савременог човека. Али у стварности, то се јавља заменом Хришћанства нечим потпуно другим, изопаченим и вулгаризованим учењем, у коме присуствује ако не мајмун, онда мајмунисање пред еволуционизмом.

Извор: „Православни одговор“