“Да вас нико не превари никаквим начином ...”

 (2. Сол. 2:3)

Није случајно што многе древне паганске тајне религије, као и бројна мистична братства (као Теозофи и Розенкројцери) говоре о „елити“ – понекад названа „Велико Бело Братство“, „Узлазне  Господаре“, или „Махатме“ Мадам Блавацки – група бица која траже да руководе и контролишу судбину смртног човека. Понекад се ова „елита“ приказује као не-људска, некад као „високо еволуирана“ или као савршени људи.

Предак ове „елите“ је daimon древних грчких пагана – од кога, уствари ми и добијамо реч демон и што је навело Свете Оце да кажу „богови пагана су демони“. Према томе, са Хришћанске тачке гледишта, не може бити сумње да таква „елита“ постоји, позната Христовим следбеницима као војска палих анђела, демонска војска. Ова војска је ушла у наш пали свет кроз грех и јерес, као и окултним делима сваке врсте од очигледно „невиних“ ствари, као што су медијумски сточићи до практиковања „каналисања“ у New Age-у). Сада су међутим, пали анђели пронашли нови и посебно заслепљујући начин да уђу у свет људи.

Док су само пре једног покољења, само „чудаци“ и ментално поремећени људи, веровали у НЛО, данас више од половине становништва САД, према анкетама, верују у стварност ванземаљских посетилаца. Посебно, многи „New Age“ поклоници, верују у „Неидентификоване Летеће Објекте,“ према Тимес-у „са посадама необичних ванземаљаца, који су још много пре посетили земљу са напреднијих планета, ширећи мудрост коју су створили, међу осталим и Стонхенџ и пирамиде у Египту“.

Иако је НЛО литература умножена, најпоштованији и најслушанији НЛО „обраћеник“ је Витли Страјбер, који је написао две новије књиге о својим сопственим искуствима, Заједница: Истинита прича (1987) и наставак Преобрашај: Пробијање (1988). Обе књиге су биле на листи најпродаванијих и аутор се појављивао на бројним телевизијским интервјуима, делимицно јер пише добро и јер је саветовао многе чланове научне заједнице.

Иако Страјбер говори, да никада раније није био заинетресован за НЛО и да није читао практично ништа о тој теми, он пише у првој књизи: „ово је прича, о покушају једног човека да се носи са разарајућим нападом из непознатог. То је истинита прича, истинита онолико колико сам ја знао да је опишем. Али ко они могу бити, и одакле су дошли? Да ли су неидентификовани летећи објекти заиста стварни? Да ли су они гоблини, демони ... или посетиоци?“

Са почетком у децембру 1995, Страјбер и његова породица, искусили су серију појава: гласова, светлости као у сну, додира и „ноћних посетилаца“ са буболиким главама. „У почетку,“ говори он, „мислио сам да губим разум. Али сам био прегледан од стране три психолога и три психијатра, и пролазио серију психолошких тестова и неуролошких испитивања и пронашао да су резултати у свим погледима, у нивоу нормалних. Био сам на полиграфу... и прошао без грешке... Посетиоци су умарширали директно у средиште живота, једног незаинтересованог скептика, без тренутка оклевања.“

Чињеница да је прва Страјберова књига Заједница такође садржала званичне медицинске документе о његовој нормалности и душевном стању, као и преписи са хипнотичких сеанси (коришћених да фокусирају детаље његових искустава) и да он признаје помоћ, многих истакнутих научника у многим пољима, даје истинити тон његовој застрашујућој прици.

Страјбер размишља  да би порекло његових „посетилаца“ могло бити:

1. са друге планете или планета;

2. са земље, али су они тако различити од нас, да ми не морамо да разумемо да су они чак били и стварни

3. из другог дела времена у свемиру – друге димензије

4. из ове димензије у свемиру, али не у времену“ – другим речима, путовање кроз време наших сопствених претходника у њихову прошлост (нашу садашњост)

5. из нас самих;

6. известан халуциногени проводник у нашем уму, или

7. један вид људске врсте – можда духова, или још боље, „можда смо ви и ја ларве, а посетиоци су људска бића у зрелијем облику.“

Шта чини Страјберово објашњење тако извештаченим, у његовој наводној објективности. Он себе штити као невиног посматрача, ни на један начин одговорног за овај бизарни сусрет. На крају страница ове књиге, међутим, човек може открити да је Страјбер такође и аутор, неколико хорор прича, које садрже сличности са искуством његовог стварног живота. Као сто је један критичар истакао: „Заједница изгледа као крај логичког напредовања на листи бестселера од фантастике до реалног“ (Thomas Dirch, The Nation, 14. март 1987).

Шта је још јасније, Страјбер је петнаест година студирао са „Gurdjieff Foundation“, култном групом чије учење наглашава „развитак моћи, садржаних у људској психи“, и чији је духовни еклектицизам популаран међу поклоницима "New Age" покрета. Очигледно, Страјберова улога, није била пасивна као што би хтео да наведе читаоце да верују, он је – не знајући, без сумње – предодредио себе да има такво искуство. И човек може врло лако схватити, зашто су му „ванземаљци“ рекли: „ти си изабрани.“

Иако он доноси прегршт различитих теорија из светских религија и филозофија, односећи се на ову тему – све од хинду митологије до борбе Светог Антонија Великог са демонима – религија и Бог у традиционалном смислу су упадљиво одсутни из његовог начина размишљања, а он долази до  показивања наклоности, популарној савременој идеји, да је НАУКА само „кључ“ – иако и даље примитиван – да се схвати искуство.

Али, као сто је јеромонах Серафим (Роуз), написао у својој студији о НЛО-има (у књизи „Православље и Религија Будућности): „Научна фантастика је дала слике, еволуција је произвела филозофију, а технологија „свемирског доба“ је обезбедила веродостојност за овакве сусрете“.

Уместо неограничене жеђи за Богом, ми имамо пре „велику жеђ за додир са натприродним умовима, што ће обезбедити вођство за нашу јадну, узнемирену, узбуђену планету“ (Jacques Vallee, изјава у ОРФ, стр.138). Заиста Страјбер је и сам ватрени заштитник животне средине са апокалиптичким осећајем уништења човека, које долази на његов мали дом – земљу.

Оно што је у Страјберовој књизи значајно, је да је ум, или контрола мисли увежбавана на људима, од стране ових „посетилаца“ на начин, који се једино може описати у класичном смислу као окултно. Сличности међу Страјберовим искуствима (и оних других НЛО "контаката“) и борбе Светитеља са демонима, су врло видљиве. Сам аутор чак и описује нарочит мирис удружен са „посетиоцима“ – међу њима, „сличан сумпору“ смрад, који пореди са главом шибице. Његови „посетиоци“ имају застрашујуће, инсектима сличне главе са огромним очима, које он везује за статуе паганске богиње Иштар. У Преображају он пише:

„Осетио сам потпуно неописив осећај претње. Био је то пакао на земљи бити тамо и ја се нисам могао померити, нисам могао плакати, нисам могао побећи. Лежао сам као мртав, подносећи унутрашње патње. Шта год да је било тамо, изгледало је чудовишно ружно, тако прљаво, мрачно и злокобно... још увек се сећам те ствари која је чучала тамо, тако ужасно ружно, са рукама и ногама као крацима великог инсекта, са очима које зуре у мене.“

У својој другој књизи, Страјбер закључује да су многи од „блиских сусрета“ које је имао (и још увек има) били у сврху „разбијања мог веровања у прихваћену парадигму стварности. И успело је врло добро... Сумњам да су искуства слична овим, резултат основног заокрета у уму. То се дешава када људи почну да напустају стара, „лажна“ веровања...“ Никад нису речене искреније речи од аутора.

Иако Страјбер сада верује да су његови „посетиоци“ ванземаљци и имају физичку стварност, он их такође назива „гоблинима“ и „прождирачима душа“, који имају „способност да уђу у ум и утичу на мисли“ и много, много горе. Он пише:

„Нарастајуће је било осећање да сам улазио у борбу, која је могла бити борба за моју душу, моју суштину, или који год део мене да има везе са вечношћу... Јасно је да је душа била веома у питању. Људи су искусили осећај, као да су им душе биле извучене из тела. Више од једне особе је видела посетиоце, у начелу искуства "блиске смрти.“

Упркос свему овоме, Страјберова обмана је толико велика, да он може рећи са ентузијазмом: „на свакоме је од нас да трага за сопственим додиром (са „посетиоцима“), да га развија ако се деси, изазива себе да га користи за ... духовно узрастање...“

Напротив, Епископ Игњатије Брјанчанинов писао је пре стотину година: „Опажање духова чулним оцима, увек доноси штету, некад већу, некад мању, човеку који нема духовно опазање... Он ће неизоставно бити обманут, неизоставно ће бити привуцен, неизоставно ће бити запечаћен, печатом обмане... печат застрашујуће повреде његовог духа; а даље могућност исправљања и спасења је често изгубљена. Ово се десило са многима, врло многима.

То се дешавало не само паганима, чији су жреци били у највећем делу, у отвореној „заједници“ са демонима; десило се не само многим Хришћанима, који не знају тајне Хришћанства... десило се (такође) и са многим подвижницима и монасима...“( „Душа после смрти“, Оца Серафима Роуза, стр.68)

Кад их није „виђо“, Страјбер је ипак често чуо њихове „гласове“, „као да је мали звучник баш поред моје главе.“ Без икакве тешкоће уопште, он је видео да је ово било слично древним паганским пророчистима: „пророчиста у Делфима и многа друга места у древном свету били су канали, којима се одговарало на питања у трансу... Са успоном Хришћаснтва, глас је умукнуо... Као и гласови које сам слушао, гласови који се чују преко савремених канала, били су поседнути једним древним и узвишеним људским наслеђем... И даље сам добар са традицијом људског искуства.“

Страјбер такође говори и о физичким даровима који се такође појављују, нежељени, код људи који имају НЛО искуства: „предосећај, очевидну телепатију, вантелесна опажања, чак и физичку левитацију (лебдење). Такви људи цесто виде да се улична светла тајанствено гасе, док они ходају улицом.“ (Човек се може запитати да ли је он икад гледао филм из педесетих о вестици наших дана, „Bell, Book and Candle“, у коме је почетница вестица, у стању да гаси улична светла док пролази.)

Страјбер безазлено закључује: „Мислим да нисмо цчак ни почели да разумемо наше посетиоце. Сумњам да смо много даље од разумевања њих, него од разумевања например, песме китова...“

Али Отац Серафим пише: „Такве приче о активностима демона биле су уобичајене, у ранијим столећима. То је знак духовне кризе данашњих времена, да савремени цовек, због свог гордог "просветљења и мудрости" постао још једном свестан таквих искустава – али више нема Хришћански оквир у коме ће га објаснити... Право оцењивање НЛО искустава, може бити направљено само на основама Хришћанског откровења и искуства, и доступно је само смерним Хришћанима који верују овим изворима“ („Православље и Религија Будућности“)

Још од невероватно успешних филмова, „Блиски сусрети“ и „Е.Т.“, имамо оживљавање интересовања у феномен НЛО-а. Без сумње ће наставити да расте, како Хришћанство буде нестајало на Западу и људи уместо наћуљивања својих ушију да чују древне „гласове“, још једном буду видели Сина Божијег.

Православни Хришћанин, мора се међутим држати искупљења понуђеног од Христа, јер као што је написао Отац Серафим „он зна да човек неће „еволуирати“ у „нешто више“, нити има било ког разлога да верује да има „високо развијених“ бића на другим планетама; али он добро зна да заиста постоје „више интелигенције“ у свемиру, поред њега: постоје две врсте и он тежи да живи тако, да пребива са онима који служе Богу (Ангелима) и избегава додир са другима који су обацили Бога (демони)... он не верује сопственој способности да види кроз обмане демона и према томе држи се још чвршће упутстава из Писма и Светих Отаца, која Црква Христова обезбеђује за његов живот...“  („Православље и Религија Будућности“)

О Архангели Божији,

не остављајте нас немоћне

против духова зла у ваздуху!

Извор: „Православни одговор“