Марко Францисковић Време киборга ...Развој технологије уместо да буде у функцији човека и слободе, упрегнут је у функцију поробљавања човечанства. Све прелази у свој екстрем јер циљ је екстреман – потпуна моћ, апсолутна доминација, статус божанства којем су сви подложни. На делу је научно-технолошка прогресија зла, па да би се видело куда то све скупа иде треба видети у ком смеру иду наука и технологија.
Дик Чејни (Dick Cheney), бивши подпредседник САД-а, даје нам добар увид у то каква је та глобалистичка елита, и то на једном и више него симболичком нивоу. Наиме, он као особа за коју се недвосмислено зна да презире људски живот и ужива у патњама и понижавањима ближњих, штавише, својих сарадника, данас живи као човек који нема пулс, човек коме срце не куца него је интегрисан са машином која му омогућава континуирани проток крви. Дик Џејни не крије свој презир према другим људима, изгубио је осећај за човечност, не може се ни контролисати па у јавним наступима исказује ту своју нарав на начин да чисти своје наочаре на туђој кошуљи или оделу, а да се не спомиње како је једног од својих ''пријатеља'' упуцао у лице, да би онда на крају жртва ишла јавно се извињавати због тога што је упуцана у лице и новинарима објашњавати како није Дик Чејни крив што се то догодило. Оно што је до недавно била научна фантастика данас је стварност па тако лик Darth Wadera као бионичког споја човека и машине данас можемо видети у особи Дика Чејнија. Интересантно је да се иначе овакви медицински захвати у већини случајева завршавају одбацивањем апарата од стране тела, али ваљда је испуњеност злом оно нешто што је потребно да би све скупа функционисало. Сличан феномен је забележен и приликом обдукције Лењина када је установљено да му је мозак био у таквом стању да је било несхватљиво и дан данас остало несхватљиво како је уопште могао живети неколико последњих година. Све скупа је на трагу идеје трансхуманизма, те идеје деривисане из безбожног еволуционизма и тезе да се напредак и усавршавање човеково постиже некаквом природном селекцијом и преживљавањем најјачих. Идеје која се потом избрусила у идеологији надчовека који мора силом променити старог човека својом самодовољношћу, једном апсолутном егоцентричношћу где се и дословно о себи размишља као о божанству. Данас је то трансхуманизам који се првенствено ослања на развој науке и технологије преко којих се дословно конструише нови човек, усавршени човек, човек који када се упореди са старим човеком више није исто биће. Као што то теорија еволуције тврди да се једна врста трансформисала у потпуно нову врсту и тако еволуцијски напредовала. Исто се предвиђа за човека. Дакле, тај наметнути еволуциони искорак се сада изводи над људском врстом и глобална елита је дубоко уроњена у ове идеје, а то и не крије, него их чак и с поносом промовише и нуди као оно што представља замишљену будућност човечанства. Дик Чејни представља дословну дефиницију киборга, споја човека и машине где је живот потпуно завистан о машини, за разлику од осталих интеграција са машинама које научници знају експериментално изводити било на себи, било на другима, али које нису животно нужне. Обилази тако Чејни свет са својом свитом и целом пратећом медицинско-технолошком апаратуром која га одржава у животу да би попут живог мртваца ишао унаоколо и говорио како је све што су он и његови урадили било добро, како је мучење заробљеника добро, како су ратови који су покренути били добри и оправдани и да треба на том путу рата и деструкције устрајати. У каквом времену ми живимо! Човек коме не куца срце пропагира смрт и уништење као нешто што би било добро за свет. И још му се придаје углед, значај, величина, важност од стране корпоративно-институцијских медија без преиспитивања исправности таквог пута и без исказивања икакве одговорности пред Богом и људима. Дик Чејни представља још једну ствар. Он је показатељ како та психопатска елита размишља у смислу да се уздају у остварење свог циља апсолутне доминације над целим светом. Због научно-технолошких достигнућа немају страха пред изазивањем најгоре деструкције у виду нуклеарног, биолошког и хемијског рата против целог човечанства јер се уздају у то да ће им технологија омогућити преживљавање и опстанак. У том контексту треба гледати иначе уистину нелогичне радње попут chemtrailsa, генетичког инжињеринга, загађења воде и земље, радиоактивног загађења и осталих тоталитарних контаминација животног простора који мање или више све захватају. И обичан народ, и елиту ко год они били. Трансхуманизам са својим конкретним резултатима који се не могу оспорити као одређени облик достигнућа – само, јасно, друго је питање да ли је то добро или лоше достигнуће – даје потенцијално опасну основу за рационализовање покретања глобалне деструкције покретањем глобалног рата. У том контексту треба посматрати иначе потпуно сумануто звецкање оружјем и призивање рата као опције решења глобалног економског колапса. Они који су у могућности покренути глобални рат у којем ће свет уништити нуклеарно, биолошко и хемијско наоружање које поседују сви они који ће у рат бити укључени сматрају како имају добре изгледе преживети целу ту катаклизму и након свега поставити се као нова раса, виша раса, одабрана раса. У рату и глобалној деструкцији они виде напредак и бољитак, а у својој охолости и самоузвишености сматрају да онај остатак човечанства који то не види у суштини заслужује да буде истребљен јер представља нижу еволуцијску категорију. Та раса градитеља Новог светског поретка је раса безбожника, људи без душе, они којима је срце окамењено тако да више немају додира са искром Божјом у себи, и то су структуре које воде овај свет у понор јер другачије ни не знају у својој отуђености од истине и љубави. Тој трансхуманистичкој раси насталој из селекције најгорих од најгорих психопата који су се генерацијама међусобно женили да би се што више ''усавршили'' у својим карактеристикама може се супротставити само раса човечанства која почива на усавршењу и побољшању утемељенима на љубави, жртви и одрицању за другога. Само они који се одрекну живота, могу га задобити. Само они који се понизе могу се узвисити. Само они који се покају могу бити спашени. Могућност трансхуманизма у позитивном смислу дана нам је пре две хиљаде година, а све што грехом обележени и покварени човек сам покушава усавршити само мултипликује ту изворну грешку коју наслеђујемо прародитељским падом па тако данас у научно развијеном отпаду од пута, истине и живота можемо сведочити како је цео свет постао талац зла. Све у свему, не треба ни очајавати ни страховати, него управо супротно, увидети како ове силно моћне овоземаљске структуре у суштини стрепе и страхују пред самом могућношћу коју људски род има на располагању. Сви инструменти и алати да се одбранимо и од најгорих претњи су нам на располагању, а на нама као појединцима, као и на нама као народу, је шта ћемо одабрати. На нама је да имамо мудрости у овој космичкој борби добра и зла у којој се налазимо, да не посустанемо пред испитима и да не одбацимо свој крст живота који носимо. Онако како је писано: ''А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине његове. Обуците се у све оружје, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског: Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба. Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се. Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у приправу јеванђеља мира; А сврх свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивог; И кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија.'' (Еф. 6, 10-17). |