Св. Владика Николај

ДУХОВНИК

Из необјављених рукописа: Ни издалека није у овом времену могуће сагледати величину дела Владике Николаја. Многи његови рукописи су још увек растурени, за време његовог, на срамоту нашу српску, избегличког потуцања по белом свету. Недавно је до нас дошао манускрипт овог његовог брилијантног кратког списа, чија је аутентичност несумњива. Преносимо га у “Благовеснику” као божићни поклон.

+++

Ученик: Која је врлина главна, а које су споредне?

Духовник: То је слично питању, који је део тела детета главни а који споредни. Ако је дете рођено здраво, оно има све делове тела. И ако се правилно развија, сви се делови тела сразмерно и правилно развијају једновремено. Дакле, нити му недостаје неки део тела, нити се ма који део развија несразмерно на рачун других делова. Него су сви на броју, и сви у дивној сразмери. Тако је исто у погледу духовног човека, који расте унутар у телесном. Врлине су његови делови, његови органи. Оне треба да су све на броју, и све дасе развијају до пуноће, до узраста човекова до висине стаса Христова.

Ученик: Како Оци тумаче род на доброј земљи по 30, 60 и 100 пута?

Духовник: Овако: они што доносе род 30 пута већи од посејаног то су жењени људи који имају невоља али и успеха у свему; они што доносе 60 пута већи род, то су монаси и монахиње; а они који доносе 100 пута већи род то су мученици за Христа.

Ученик: Како Бог узима људе из овога света?

Духовник: Слично као што и људи поступају са својим усевима: кудељу руком чупају, пшеницу српом жању, а ливаду косом косе. Тако и Бог, негде узима једног по једног(у мирно доба), негде жање(кроз болести и несташице), а негде коси (ратови и револуције).

Ученик: Који нам је дан изгубљен?

Духовник: Онај у које ниједном не изговоримо Оче наш.

Ученик: Зашто многи школовани људи у наше време, не верују у Христа? Да ли због многог знања?

Духовник: Не због многог знања, него због очајног незнања. Јер они не знају, нити хоће да знају, оно што верујући народ зна. Они знају многе ствари, али ниједну стварност.

Ученик: Зашто ми тако често говоримо у Цркви: Господе помилуј!

Духовник: Зато што смо злотвори, а злотвори траже помиловање од владара. Ми смо злотвори кад зло мислимо, или зло говоримо, или зло чинимо. А зло води смрти. А од смртне казне ништа нас не може ослободити осим милости Божије, која нам је понуђена кроз Христа Господа. Можемо се ми и покајати и многа добра дела учинити, али све то нас не може спасити без Божије милости, Божијег помиловања. Јер смо овде на земљи на робији. Ако робијаш испуњава све оно што му стражари заповеде, он чини само оно што је дужан чинити, као “раб непотребни”. Но све то не може му донети ослобођење докле год не дође помиловање одозго. Ето зато ми тако често говоримо: Господе помилуј, шапућући тиме Цару молбе за помиловање.

Ученик: Зашто треба децу крштавати пре него порасту и сазнају шта је крштење?

Духовник: Ово питање често постављају отпадници од вере да би оправдали своје неверовање осудом Православне Цркве. Треба им одговорити овим питањем: а да ли мајка треба да чисти и купа децу пре него што деца не порасту и увиде потребу прања нечистоће телесне? Па кад је јасно, да је мајка дужна прати тело детиње од нечистоће, исто је тако јасно да је она дужна прати душу детињу од наслеђене нечистоће духовне, из љубави и без питања детињег. Ово прање душе врши се Светим Крштењем.

Ученик: Како се најбоље пева Господу Богу?

Духовник: Кад се пева језиком а плаче срцем. Немој рећи да је ово немогуће док не пробаш. Сви свети људи и свете жене тако су славили Бога.

Ученик: Како се осећа човек који носи Христа у срцу?

Духовник: Осећа се у ропству - слободан, у тамници – обасјан, у сиромаштвима - богат, у слабости - снажан, у простоти - мудар, у смртном телу - бесмртан, у ограничености временској - вечан, и у ограничености просторној - бескрајан.

Ученик: Шта је неопходно при молитви?

Духовник: Исто што и при разговору по телефону. Да би ти могао разговарати с једним лицем, даје ти се веза са тим лицем, а све друге се везе искључују. Иначе настаје збрка која онемогућава разговор са траженим лицем. Тако и при молитви, или разговору с Богом: неопходно је сваки разговор искључити са светом у души својој и упутити све своје мисли само ка Богу и Њему јединоме говорити.

Ученик: Које је била прва Часна Трапеза?

Духовник: Крст Христов на Голготи. На тој Трапези принео је Христос  Себе на Жртву Светом Тројичноме Богу за род људски.

Ученик: Како треба да поштујемо Крст?

Духовник: Онако исто као што поштујемо Часну Трапезу у Олтару. Јер на Часној Трапези у Олтару стоји Тело и Крв Христова, а то је Свето Причешће. Исто тако на Крсту Голготском висило је Тело и Крв Христова. Зато треба са страхом и трепетом да приступамо Крсту, говорећи на глас или у себи: “Кресту Твојему поклањајемсја Владико, и Свјатоме Воскресеније Твоје славим”.

Ученик: Зашто се зли дуси страше Крста, било да је Крст на Цркви, на кући, у њиви, на лађи, о врату, на хаљини, било пак кад виде да се неко прекрсти?

Духовник: зато што их крсно знамење подсећа на Часни Крст на Голготи, на коме је Христос драговољно умро за грешне људе и драговољном жртвом раскинуо ланце којим је сатана везивао људе за себе. Раскинувши те ланце Господ је привезао род људски за Бога Небеснога. Отуда је Крст “демонима јазва”, јер их боде као копље и жеже као огањ.

Ученик: Зашто безбожни људи мрзе Крст? 

Духовник: Зато што су се дали поново оковати у ланце сатане, те мрзе све оно што мрзи и њихов господар, који их држи на ланцу.

Еп. Николај

(У изгнанству)