Документарни филм под називом "Патријарх у обезбоженом времену" о патријарху српском Герману (Храниславу Ђорићу), две деценије после његове смрти недавно је претпремијерно видео патријарх Иринеј у манастиру Сланци. Аутор филма је историчар проф. др Вељко Ђурић Мишина, који је четири године радио на припреми рукописа Германове биографије, покушавајући да утврди његову улогу и мисију у комунистичком режиму ондашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Која је улога и где је место патријарху Германа у историји СПЦ и српског народа?

- Патријарх Герман, пре монашења Хранислав Ђорић, као свештеник је служио Богу, Српској православној цркви и народу око 65 година. Као првосвештеник водио је Српску православну цркву више од три деценије у веома комплексним временима и сачувао ју је од многих невоља и припремио за нова времена, афирмисао је и у хришћанском и иноверном свету. Мада о патријарху Герману још нема биографије засноване на научним принципима, а самим тим и суда историчара, тврдим да је припадао оним архијерејима који су оставили велика дела.

Зашто је патријарха Германа пратила етикета да је био "црвени" патријарх? 

- Тешко је тврдити да византијски цареви нису имали уплива на избор цариградских патријараха. Краљ Душан Немањић је архиепископа Јоаникија уздигао на патријаршијски ниво, кнез Милош Теодоровић Обреновић је желео по својој мери првосвештеника у Кнежевини Србији, краљ Милан Обреновић је мењао митрополите, краљ Александар Карађорђевић је утицао на избор патријараха Димитрија Павловића 1920. и Варнаве Росића 1930, Милан Стојадиновић на избор Гаврила Дожића 1938. године. И југословенски комунистички властодршци су учествовали у избору Викентија Проданова 1950. године. Што би само патријарх Герман био изузетак!  

Колико се теза о "црвеном" патријарху уклапа уз историјску чињеницу да су комунисти убили Германовог сина првенца, Михаила Ђорића?

- Хранислав Ђорић (потоњи Герман) као свршени богослов оженио се Десанком 1924. године. У браку је добио два сина и кћерку. Супруга му је умрла 1936. на четвртом порођају. Пошто постоје опречне верзије, тешко је утврдити којој је политичкој опцији нагињао његов старији син Михаило. Познато је да је крајем 1944. кренуо ка Словенији са јединицама Димитрија Љотића. Заробљен је маја 1945. и упућен у Загреб. Стрељан је средином јула. Млађи син Властимир, који је заробљен у истој групи са братом, није стрељан јер је био малолетан. По верзији коју сам чуо од Добрице Ћосића, иначе рођака Хранислава Ђорића, али и партизанског и комунистичког руководиоца у Поморављу и око Крушевца ратних и првих послератних година, он са протом Храниславом није говорио десетак година, а помирили су се нешто пре избора патријарха 1958. Један од разлога некомуницирања била је Михаилова смрт.  

Да ли је тачно да је Слободан Пенезић Крцун тражио да епископ жички Герман буде изабран за патријарха?

- Тешко је казати ко је први предложио епископа Германа за патријарха. Судећи по поимању односа политичких и других чинилаца, то је уз сагласност Јосипа Броза учинио Слободан Пенезић Крцун. Сам патријарх је казао у интервјуу "Ја и комунисти", објављеном 1988. године, да је најважнију улогу у његовом избору имао управо Пенезић. Тешко је утврдити да ли је и Добрица Ћосић учествовао у томе. Својевремено сам га питао и о томе, али нисам добио убедљив договор. Ћосић је, по казивању, био само једна од личности која је припремала чланове Изборног сабора у корист кандидата који је био по вољи државе.

Какав је био однос Јосипа Броза према патријарху Герману?

- Јосип Броз је прва личност државе и партије, са диктаторским и ауторитарним особинама. Патријарх Герман му је био потребан из више разлога: због угледа који је уживао у хришћанском свету, српски патријарх је могао бити употребљен у пропагирању политике мира у свету. Броз и патријарх су разговарали десетак пута, што у згради Савезног извршног већа, што на Брионима. Нема трагова да је одржан иједан састанак у четири ока. Последњи званичан сусрет патријарха и Броза збио се крајем 1966. године на прослави Дана Републике.

Како је патријарх Герман успео да избегне комунистички захтев да Свети архијерејски сабор СПЦ подржи номинацију Јосипа Броза за Нобелову награду за мир?

- Раних седамдесетих у Југославији су, јавно и тајно, вршили притисак на одређене институције и личности од угледа да предложе Броза за Нобелову награду. Српска православна црква одбила је тај захтев на седници Сабора крајем маја 1973. године са следећим образложењем: "Сабор би се истински радовао ако би се Председнику Титу доделила Нобелова награда за мир, али се ни Свети архијерејски сабор, ни Свети архијерејски синод ни Његова Светост Патријарх не могу у овој ствари јавно ангажовати, пошто је то питање изван црквене надлежности. Ово утолико пре што је Свети архијерејски сабор Српска православне цркве још 1939. године донео одлуку којом осуђује акцију црквених великодостојника по оваквој једној ствари."

Какав је био однос патријарха Германа према свештеничком удружењу чији су поједини чланови у то време говорили: "Крст носим, петокраком се поносим?"

- Како су партија и држава желели да вишу јерархију контролишу а преко ње и Цркву као институцију, форсирана су свештеничка удружења и у томе имали одређених успеха. Мада је патријарх тога био свестан и имао неколико састанака са руководством те организације, није је признао у званичној форми.

Какав је био став патријарха Германа по питању сарадње СПЦ са Ватиканом и доласка папе, а како се односио према Светском савету цркава?

- Српски патријарх се састајао са представницима Римокатоличке цркве, бискупима, кардиналима и нунцијима из разних разлога, али никада са папом, мада је било иницијатива. Основни разлог за одбијање био је у улога Римокатоличке цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. Углед патријарха Германа у хришћанском свету исказао се његовим избором за председника Светског савета цркава.

Митови и легенде

Да ли имају основа гласине да је Герман 1989. по повратку са прославе 600. годишњице Косовског боја био нападнут на Космету тако што му је препречен пут, а он извучен из аута и тешко премлаћен, те да је због тога умро на ВМА, иако је званична верзија била да је пао и сломио кук у Патријаршији у Београду?

- Познато је да је Сабор те 1989. започео заседање у Патријаршији у Београду, потом је била прослава на Газиместану, а седнице су окончане у Пећкој патријаршији. Архијереји су се вратили у Београд у групи и са пратњом. (Гласник Српске православне цркве, 7/1989, стр. 145-146.) Патријархове године су учиниле своје, па није чудно да је пао и поломио кук. Свака друга прича је без основа.

Нова историја српске цркве

Вељко Ђурић Мишина рођен је 1953. у Врлици код Книна.

Студије историје завршио је у Београду, докторирао у Новом Саду. Радио је 10 година на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, потом био директор Института за српску културу у Лепосавићу.  

Ожењен је и отац двоје одрасле деце. Основна преокупација му је новија историја Српске православне цркве. После документарног филма о патријарху Герману намерава да ради серијал о историји српске цркве у 20. веку.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/163809/Patrijarh-German-protiv-Tita-