Епископи српски, постом и молитвом припремите се за Сабор!

Када би имали вештину да изађемо из проблема, као што је имамо  када извлачимо своја дела од истине, ми би онда били народ који би знао да влада целим светом.

Недељама, данима тема је Патријарх Павле. Од тренутка када је испливала вест да Патријарх жели да се повуче тема достиже врхунац у коментарима и „мудростима“.

Владике се љуте на новинаре, новинари се љуте на себе што немају бољу идеју како још више  да тему „Патријарх Павле“ претворе у тему жуте штампе.

Владике не виде да не треба да се љуте на новинаре. Немају право на то. Ако су себи дали за право да буду љути на новинарски неквалитет, онда треба да дају и народу право да буде љут на епископски „квалитет“. Ако владике разљућује дрскост у новинарском раду, онда и народ има право да буде љут на дрскост у епископском раду (служењу Богу, Цркви и народу).

На новинаре могу да се љуте само владике које новинари не рекламирају у својим новинама, јер  о  њима -  ревносним  служитељима Божијим, треба причати и писати. Али, у смерности својој, они то не чине.

 Епископи који се љуте на новинаре, а који новинарима сами износе своје теолошке „мудрости“, са циљем улазе у те новинарске оквире и тако се народу рекламирају као потенцијални кандидати за патријархов трон.

Све као и на политичкој сцени.

Разлика је само у томе што овде епископи јавно не износе не опран веш брата (ривала) свог, док то политички кандидати износе сочније од меда.

Али има једна занимљива ствар у текстовима појединих владика.

Досетили су се кога могу да представе пред народом за кривца када се народ једног дана буде ужаснуо кога су му одредили за патријарха.

Да не би народ тумачио каквим су се шпекулацијама епископи бавили при избору патријарха, да не би народ осуђивао епископе да су сарађивали са државном власти, са властелом са Запада, па тако и дошао до истине ко је и како одлучивао (платио, потплатио) о избору патријарха, досетили су се ко ће бити одговоран за тај избор.

Одговор је: биће “крив“  Бог Свети Дух.

Ако се народу не буде свидео избор патријарха, нека не траже одговор за истог код епископа, па ни код државника, а никако ни код западне властеле, него нека се одмах обрате  Богу Светом Духу, Светој Тројици.

Тужно да тужније не може бити.

Светост Бога - Светост Свете Тројице остаће увек Светост над светостима, бирали ми, живели ми, веровали ми, по тој Светости или по „светости“ своје палости.

Ни једна људска палост, ни једна палост одлуке,  не може уништити Светост Светости.

Све палости припадају само световној палости.

Бог ниje одговорaн за оно о чему одлучује човек.

Човек је створио начин на који ће се нешто вршити, па тако и начин на који ће се бирати патријарх. Човек одређује правила по којима ће се нешто радити.

Да би се човеку јавио Бог и рекао му шта и како треба да ради, тај човек мора да буде молитвено јак, духовно бистар и животно чист. Тај човек мора да дише, корача и живи само за Бога и Божију реч.

Један је био Мојсије, заједно су били Апостоли, заједно су били Свети Оци. Заједно, у заједници са Једним у Тројици били су ти синови којима се јављао Бог и говорио им како да граде хришћанство.

Само Јуда није био у заједници са овим синовима Божијим, Јуда је остао у свом јудејству усамљен - један.

Ако се наши епископи позивају на Бога Светог Духа, и кажу да је Он међу њима када се на Сабору саберу, како то онда народ на њима не види када са тог Сабора оду?

Да ли је то из разлога што је ослабила светост Светог (Боже, опрости!) или је то из разлога што су ослабили они на путу светости?

Да ли је то из разлога што је палост само на народној страни, па народ не осећа Бога Духа Светог?

Браћо епископи, учитељи мале браће своје, Бог је данас највише на народној страни. Бог види шта се са народом ради. Бог види колико се народ злоупотребљава, колико се на народу, народном раду и народној души богати. Бог је увек био на народној страни, зато су Његова пречиста уста и изрекла ове речи:

„А који саблазни једног од ових малих који верује у мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врат његов, и да потоне у дубину морску“ (Мат. 18,16).

Ако је одговорност при избору патријарха само на страни  Бога Светог Духа, онда нека нам епископи одговоре да ли је Бог одговоран и када манијак убија, силује или било на који начин скрнави жртву коју је зграбио у своје канџе?

Не треба да се трудите да народу одговорите на ово питање. Народ одговор зна. Народ зна да је то по допуштењу Божијем, а не по вољи Божијој. Бог је човеку дао слободну вољу, а на човеку је одлука шта ће чинити: да ли ће чинити добро, или ће чинити зло. Којим путем ће човек кренути не зависи од Бога, већ зависи само од човека.

Колико је човек предан вери у Бога, колико кроз ту преданост живи, толико има и умности у одлукама,  и добра у одлученом.

А зашто је Бог дао човеку слободну вољу, да се по слободи своје воље слободно одлучује или за добро или за лоше, то није право човека да се пита, то је право Бога да тако одлучи.

Да није те слободне воље, коју је Бог дао човеку, по чему би нам сутра Бог судио да ли смо за Царство Његово, или за царство нечастивог.

Тако, браћо епископи, када будете одлучивали кога ћете изабрати за патријарха, одредите себи строг пост до дана Сабора, одредите себи најстроже молитвено правило, келије своје напуштајте само по строгој потреби. Опростите једни другима све. Тражите да и вама буде опроштено. Праштајте у сузама и искреном покајању (није вас завадио народ, завадили сте се сами). Пре почетка поста и строгог молитвеног правила исповедите се прво, исповедите и најмањи импулст својих сагрешења, па тако очишћене душе уђите у пост и строго молитвено правило. Исповедите се поново пред причест. Исповедите своје мисли у том строгом посту, исповедите своју ревност у строгом молитвеном правилу. Ако не нађете јачег од вас, ко ће понети ту вашу исповест и знати да ли сте за причест или не, исповедите се пред Господњим Распећем и пред иконом Светог Саве. Или, најбоље, исповедите се пред сликом јасеновачке деце – српских новомученика. Гледајући у страхоту слике над недужним, нејаким бићима бићете најближи Богу и најближи истини људског сагрешења. Ако вас та слика не натера на искрено покајање, не натера на страх од живота у коме је Србин живео, и живота у којем може поново да живи, ако вас не натера на слогу и љубав према свом српском народу, онда избору новог патријарха немојте приступати. Оперите попут Пилата руке и не примајте на себе судбину која ће чекати српски народ ако се патријарх буде бирао кроз људску амбицију.

Ако се већ позивате на Бога Светог Духа и Свету Тројицу, онда се духовно и молитвено припремите за избор новог патријарха, онако како Бог тражи од сваког хришћанина, па тако и од вас изабраних епископа.

Нека је мир Божији међу свима нама браћо православци, како у вама који сте на висини епископског достојанства, тако и у нама који смо ваша мала браћа .

Ако бирате патријарха с поради себе и за оне који с поради нас нису зауставили сатанизацију српске нације, православно светосавске вере, онда нека народ светосавски прими ваш избор као што је и старац Вукашин примио избор своје судбине и рекао „само ти сине ради свој посао“ и подигао  очи своје ка Богу.

Нека светосавски народ прими судбину вашег избора и нека се очима својим, душом својом окрене ка Богу, Светом Сави, Светом Николају, Ави Јустину и светлости са којом му они пут обасјавају.  

Светосавка