header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Представници светских религија на "Молитви за мир" у Минхену
Представници светских религија на "Молитви за мир" у Минхену Штампај Е-пошта
уторак, 20 септембар 2011

 У Минхену одржан Међународни мировни сусрет верских вођа

 У Минхену (Немачка) је од 11 – 13. септембра 2011. године одржан међународни скуп  на тему „Живети заједно – наша је судбина. Религије и културе у дијалогу“. Организатори скупа били су Заједница светог Егидија и надбискупија Минхена и Фрајзинга.

Са благословом Патријарха московског и целе Русије Кирила, од стране Московске Патријаршије, на скупу су учествовали митрополит мински и слуцки Филарет, патријаршијски егзарх целе Белорусије; митрополит астанајски и казахстански Александар, епископ макаровски Иларије, викар кијевске епархије, као и службеник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије ђакон Алексеј Дикарев.

Форум верских вођа, који сваке године, у различитим земљама, под општим називом „Молитва за мир“, организује Заједница светог Егидија, почевши од скупа у Асизију 1986. године, сабрао је високе представнике Римокатоличке цркве, Помесних Православних Цркава, других хришћанских цркава и заједница, као и представнике великих светских религија. Међу више од 300 делегата,  Форуму су присуствовали румунски патријарх Данијел, председник Конференције европских цркава, митрополит Француске Емануел (Цариградска Патријаршија), председник Папског савета за унапређење јединства хришћана, кардинал Курт Кох, надбискуп минхенско-фрајзиншки, кардинал Рајнхард Маркс, надбискуп напуљски, кардинал Крешченцио Сепе, продекан Колегијума кардинала, француски кардинал Роже Ечегарај, грко-мелкитски патријарх Григорије III, коптско-католички патријарх, кардинал Антониос Нагиб, сиро-католички патријарх Мар Игнатије Јосиф III, председник светске лутеранске федерације Муниб Јунан, председник Савета немачке евангелистичке цркве Николаус Шнајдер, главни рабин Руске Федерације Берл Лазар, министар за верске послове Палестинске Аутономије Махмуд ал Хабаш и други.

Форум је отворен 11. септембра свечаном мисом коју је, у присуству многобројног свештенства, и у присуству представника других хришћанских цркава, предводио кардинал Р. Маркс. Митрополит мински и салуцки Филарет у закључку је, у име Руске Православне Цркве, заблагодарио Заједници светог Егидија и њеном оснивачу, професору Рикардију, за организацију скупа и пожелео је учесницима пуно успеха у раду.

Истога дана, на једном од минхенских тргова, уз учешће председника Савезне Републике Немачке Кристијана Фулфа, одржана је церемонија посвећена десетогодишњици терористичког акта од 11. септембра 2001. године. Присутни су одали почаст жртвама трагедије у Њујорку и Вашингтону.

У вечерњим сатима, у бившој резиденцији баварских краљева, одржана је званична церемонија отварања форума. Пре њеног почетка, председник Немачке Кристијан Вулф одржао је кратак састанак са неколико представника хришћанских цркава и других религија на који су, од православних, били позвани патријарх румунски Данијел и митрополит астанајски и казахстански Александар. Осим председника Немачке на церемонији отварања форума поздравном речју окупљенима обратили су се председник Републике Словеније Данило Тјурк и председник Републике Гвинеје Алфа Конде.

12. септембар био је посвећен раду у многобројним секцијама на актуелне богословске и друштвено-политичке теме. Митрополит Филарет је иступао на заседању округлог стола „Хришћанско јединство, љубав према сиромашнима“, епископ Иларије  учествовао је у раду секције „Мученици и сведоци вере“. Истог дана одржана је пленарна седница, на којој је, пред учесницима форума, одржала говор канцеларка Немачке Ангела Меркел, која је специјално за ту прилику допутовала у Минхен. Ангела Меркел је у свом говору посебно подвукла значај религије за  постизање мира и праведности, а такође и важност религиозног аспекта у друштвеном животу Европе.

13. септембра учесници сусрета посетили су бивши нацистички концентрациони логор Дахау у близини Минхена. Комеморативну свечаност отворио је продекан Колегијума кардинала, кардинал Роже Ечегарај, који се у свом говору осврнуо на свештенике различитих хришћанских традиција који су ту пострадали. После процесије, одржане у молитвеној тишини, чула су се сведочења преживелих логораша - представника ромске и јеврејске заједнице, Франца Розенбаха и Макса Манхајмера. Затим се приступило полагању венаца на спомен жртвама Дахауа; у церемонији је учествовао и митрополит астанајски и казахстански Александар. Владика Александар је, такође, одслужио кратак помен у капели Руске Православне Цркве, подигнуте на простору бившег концентрационог логора.  

Увече истог дана, у минхејској катедрали, одржана је хришћанска молитва за мир уз учешће свих хришћанских делегација, на којој се митрополит мински и салуцки Филарет обратио окупљенима проповеђу на текст Еванђеља по Јовану, гл. 14, 25-31. Затим су, у заједничкој процесији, хришћански учесници скупа и представници других религија отишли до централног минхенског трга – Мариенплаца, где је пред великом масом окупљеног народа одржана завршна церемонија скупа. Кључни моменат сусрета било је потписивање апела за мир представника хришћанства и других религија.

 „Молитва за мир“ 2012. године биће одржана у главном граду Босне и Херцеговине Сарајеву, и биће прва коју заједнички организују католичка и муслиманска заједница.

По материјалу са званичног сајта Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије (Служба коммуникации ОВЦС),

сачинило Уредништво „Борбе за веру“


                    
 
 

 
 
 
 
 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 12 новембар 2013 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.