|
 Да ли ће захтев да се 21. октобар, датум када су 1941. у Крагујевцу Немци стрељали више хиљада ђака, установи као државни празник у Србији и прогласи даном сећања на све српске жртве Другог светског рата, постати јабука раздора међу Србима са леве и десне обале Дрине?
Ово питање намеће се након бурних реакција представника српских меморијалних организација и удружења који сматрају да се тим потезом засењује сећање на српске жртве на осталим стратиштима широм ондашње Краљевине Југославије, као и да се обезвређује 22. април, установљен као национални Дан сећања на жртве геноцида почињеног у НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима. С друге стране, иницијатори акције тврде да Република Србија нема законски основ да државним празником прогласи датуме сећања на жртве злочина који нису почињени на њеној данашњој територији. - С обзиром на то да Србија према стандардима Европске уније треба да уведе још неколико државних празника, наша идеја је била да се установи датум око којег неће бити спорења између четника и партизана. То је 21. октобар, дан када су немачки фашисти стрељали децу у Крагујевцу - изјавио је за "Вести" Вељко Лалић, главни и одговорни уредник "Преса". Немци одводе грађане Крагујевца на стрељање 1941. Подсећања ради, после три месеца велике акције овог листа министру рада и социјалне политике Расиму Љајићу предат је захтев са више од 16.000 потписа да се 21. октобар, датум немачког злочина у Крагујевцу, обележава као Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату. То, према Лалићевим речима, не оспорава обележавање 22. априла, датума када је 1945. извршен пробој логораша у злогласном усташком логору Јасеновац, нити умањује значај овог датума за српски народ. У Српском националном друштву Пребиловци из Београда, међутим, кажу да је "у српском народу свако сагласан да 21. октобар буде дан сећања на жртве немачког нацизма у Србији, али да је погрешна идеја да то буде дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату, јер би се тако заташкале највеће српске жртве из тог периода, а то су оне из НДХ".  Овај потез би, према оцени Миленка Јахуре, председника поменутог друштва, изазвао "нова подвајања у српском народу због његових жртава и мученика, што би било трагично и неопростиво."
- Ако Београд неће или не сме да обележава страдање Срба у НДХ (Хрватска, Крајина, Славонија, Херцеговина, Босна и Срем), онда не би требало да проглашава неке нове датуме сећања на српске жртве, када већ имамо Видовдан - дан сећања на све српске жртве од Косова до данашњих дана, поручио је Јахура. Душан Басташић, председник Удружења Јадовно, чије је седиште у Бањалуци, сматра да се овим потезом бојкотује страдање Срба ван Србије и да се у државној политици види да смо олако спремни одрицати се српских жртава. - Стрељање у Шумарицама је највећи појединачни злочин на тлу Србије у Другом светском рату, али усташки погром над српским народом, не само у комплексима логора Јасеновац и Јадовно, него и на кућним праговима, по јамама, ливадама и шеварју НДХ, није само део историјског искуства Срба изван Србије, већ парадигма свих српских страдања у Другом светском рату, део српског и православног идентитета, али и велики испит нашег историјског достојанства и одговорности - истакао је Басташић. И власт за 21. октобар Подршку најновијој иницијативи дали су председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, скоро сви министри у Влади Србије, председници политичких партија, посланици, угледне јавне личности и спортисти. Расим Љајић сматра да је иницијатива о 21. октобру као државном празнику успела да уједини српске историчаре и политичаре. НДХ гора од Немаца Владимир Лукић, председник Извршног одбора Удружења Јасеновац - Доња Градина, сматра да су иницијатори ове идеје требали прво да размисле о највећим жртвама, месту страдања и злочинцима који су то починили. Он је рекао да "нису Немци чинили највеће злочине у бившој Југославији, већ да је то урадила НДХ за време Другог светског рата". http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/170254/Jasenovac-i-Kragujevac-podelili-Srbe |
