Најновија канонада епископа бачког Иринеја (доносимо у прилогу), маскирана у „бригу за свете каноне“, и прича о огромној љубави према руском народу, веома су занимљиви за оне који су од јуче у Цркви. Или, како наш народ каже, ко га не зна, скупо би га платио.
Међутим, упркос томе што се владика Иринеј грчевито труди да својим бесмисленим, а све већом мржњом и бесом испуњеним саопштењима, прикрије своју бруку и срамоту, ствари су веома једноставне: нису у питању ни „извесна Радмила Војновић“, ни руски козаци, ни Ранко Гојковић, ни канони, - у питању је чудотворна икона Пресвете Богородице Табинске! Њој је забрањено да уђе у храмове Епархије бачке! Она је из ове Епархије прогнана! Једино је то истина, а приче о „канонима“, „благословима“, „процедурама“ итд, нису ништа друго до бацање прашине у очи свима онима који јасно виде истину. Ево и доказа. У свом јучерашњем саопштењу Епархија бачка назвала је Први козачки Православни поход Русија-Србија „нецрквеном работом и обичном преваром“. У чему се огледа та превара? Да ли је намера аутора саопштења била да се између редова провуче сумња у чудотворност иконе Пресвете Богородице Табинске? Да је ово сасвим извесно, потврђује и следећи цитат из саопштења Црквене општине Сомбор од 8. октобра 2011. године: „...Зато ова група са собом не доноси ништа спектакуларно нити заслужује било какав посебан третман јер наши верници, Богу хвала, у својим храмовима и домовима увек имају освећене иконе пред којима узносе своје молитве. Притом ми, православни хришћани, искрено поштујемо чудотворне иконе које се чувају у појединим манастирима или храмовима, али знамо и то да је свака икона чудотворна за онога ко се пред њом са дубоком вером и искреном надом моли Живоме Богу или нашим заступницима пред Њим, светим угодницима Његовим... За нас у сомборским храмовима, као и за нашу браћу и сестре у свим другим храмовима Епархије бачке, сви добронамерни људи су добродошли ― да се поклоне светињи и да се помоле Богу. У том смислу, ни ова група није била одбијена, али је одбијен њихов накнадни захтев да се ад хок организује литија кроз град и да икона коју су донели са собом буде изложена у светом храму.“ Дакле, очито је, икона Пресвете Богородице Табинске прогнана је из Епархије бачке! Она икона у чију чудотворност верују сви православни, она која је јуче проплакала, чиме је Бог поново потврдио њену чудотворност, на радост православних, а на посрамљење (нека би било и на покајање) њених прогонитеља и свих који је не поштују. А што се тиче настојања Епископа бачког да покаже своје блиске односе и дубоку везаност за Руску Цркву, ствари стоје овако: свима је добро познато да је Епископ бачки главна испостава цариградског екуменизма на просторима СПЦ, што је већ много пута и доказао. Најновији случај: 2007. године, са епископом браничевским Игњатијем, потписао је срамни Равенски документ, који је митрополит Иларион Алфејев одбио да потпише напустивши скуп у Равени. Такође, одлазећи 2010. године у Беч, епископ бачки Иринеј је био потпуно на страни цариградског архиекуменисте Јована Зизјуласа који је са папиним представником, надбискупом Куртом Кохом, устврдио да је питање сједињења малтене решено, што је митрополит Иларион Алфејев одлучно демантовао. Једном речју, бачки Епископ, квалификован за све врсте екуменизма, покушава да прикрије основну чињеницу да на нашем простору ради за интересе Фанара, а са Руском Црквом има само онолико односа колико је потребно да се ова најважнија чињеница прикрије. Иначе, последње саопштење Епископа бачког одише великом мржњом према господину Ранку Гојковићу. А пошто је познато да у нашем народу важи изрека „двојица без душе, трећи без главе“, можда бисмо могли очекивати да ће Епископ бачки, због слободно израженог мишљења, господина Ранка Гојковића извести на Црквени суд, што му је последњих година ушло у навику. А навика је, што би рекли мудри људи, друга природа. Но, једно је суд људски, а друго Суд Божији, који све нас чека. Дакле, епископ Иринеј треба да брани и чува себе од мржње и прогањања истинских слугу Божијих и чудотворних икона, јер ће, у противном, због оваквих (не)дела бити препознат као богоборац који мисли да Богу службу чини. На крају желимо још само рећи: хвала Богу да у Српској Цркви још увек има оних који слушају глас Истине, који и овом приликом пројавише живу веру у Живога Бога и осветлаше образ српском народу пред васцелим православним светом. Многаја љета епископу банатском Никанору, епископу сремском Василију и свим игуманима и свештеницима који не затворише врата својих храмова пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Табинске, и који показаше гостољубље - врлину која вековима краси српски народ - према православној руској браћи! Пресвета Богородице Табинска, моли Бога за нас! +++ Одговор на клевете ,,бранитеља Православља“ ,,Дубоко шокирани” Ранко Гојковић, самозвани бранитељ Православља, требало је да се пробуди из шока и призове свести пре него што је објавио свој клеветнички текст против Епархије бачке и Епископа бачког г. Иринеја. Додуше, није сигурно да би то много помогло јер је очигледно у питању нецрквена свест и савест, али имало би места за зрно потајне наде да би можда схватио да је допис Епископа ставропољског и невиномијског упућен једино епископима Руске Православне Цркве и појединим руским козачким атаманима, а не Српској Православној Цркви, а још мање Епархији бачкој. Да је своје мишљење градио у свесном стању, постојала би нада да може разумети да поздрав Бог благословит, у допису високопречасног протојереја Јевгенија Сироткина, секретара Епархије оренбургшке и бузулуске, не значи благослов за ,,козачку литију“ или ,,крсни поход“ у (на) Србију него представља уобичајени поздрав на крају службеног акта. Овим пропратним актом се, како у допису стоји, доставља одговор митрополита оренбуршког и бузулског г. Валентина на молбу начелника штаба оренбуршког окружног козачког друштва о измени руте кретања крсног хода. Тај одговор, разуме се, аутор клевете није објавио него прећутно подразумева да исти постоји и да је у њему написан благослов за посету Србији. Из овог кратког дописа протојереја Јевгенија Сироткина видимо да је у питању молба за одобрење измене руте крсног хода, али не знамо у чему се састоји та измена, као што не знамо ни одговор на молбу. Остаје нам само да закључимо да је у питању производ манипулације неистинама и полуистинама, као и у претходним сличним текстовима ,,бранитеља Православља“. Јер, да је неким случајем добијен позитиван одговор, он опет, сâм по себи, не би значио много. Сагласност и благослов би се даље морали тражити од Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и од Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и надлежних епархијских архијереја. Ако постоји благослов Руске Православне Цркве и њеног Патријарха за крсни ход чудотворне иконе Мајке Божје Табинске кроз Србију, — на који се, иначе, ,,бранитељи“ непрестано позивају, — зашто га до сада нису објавили? Разуме се да би о том благослову сасвим сигурно био службено обавештен и Његова Светост Патријарх српски, као и Подворје Московске Патријаршије у Београду, што није случај. Напротив! Стога, да је речени Ранко Гојковић, користећи се Вуковим начелом ,,читај као што је написано“, прочитао документа која прилаже уз свој клеветнички текст, чак и у стању дубоког шока би разумео да се ништа од наведеног не односи на Епархију бачку или на Српску Православну Цркву него искључиво на подручја под јурисдикцијом Руске Православне Цркве, односно на један број њених епархијâ којима је допис упућен. Када је у питању клевета овог ,,бранитеља Православља“, а заправо рушитеља светога јединства Цркве Божје, да епископ Иринеј омаловажава руску једноверну и једнородну браћу, подсетићемо и њега и његове истомишљенике да је Епископ бачки г. др Иринеј у својој младости студијски боравио на Институту Светог Сергија у Паризу, са којим и данас негује присну сарадњу, да је од стране Руске Федерације одликован Орденом светог цара Николаја II Романова, да је, на његов предлог, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао Међународни филмски фестивал ,,Златни витез“ орденом Светог Саве првог степена, да је један од најактивнијих архијереја наше Цркве у међуцрквеним односима са Руском Православном Црквом, да је активно учествовао у формирању програма приликом недавне посете митрополита волоколамског Илариона (Алфејева), председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, и београдске премијере његовог музичког дела Страдање по Матеју, и да је, у својству декана, организовао предавање овог истакнутог архијереја Руске Православне Цркве на Богословском факултету Универзитета у Београду. Дакле, Епископ бачки г. Иринеј не омаловажава руски народ, нашу једноверну браћу, него се, напротив, труди да спречи безакоње у Цркви која му је поверена. Да су свештени канони и традиција Цркве поштовани и да је ова група руских козака заиста дошла са благословом Цркве и са унапред утврђеним протоколом, а не по протоколу Радмиле Војновић и, евентуално, других лица, лишених елементарног појма о функционисању живог организма Цркве, у Епархији бачкој, у Београду и свугде у Србији били би дочекани са љубављу и братским осећањима, као и многи пре њих. Нажалост, организаторима овог похода то није много значило и зато нека одговорност траже међу собом уместо што се бране неистинама и клеветама и, по ко зна који пут, заводе неупућене и простодушне, међу којима се, надајмо се, налази и аутор текста на који одговарамо. О односу Епископа бачког г. Иринеја и поверене му богоспасаване Епархије бачке према руском народу и Руској Православној Цркви могло би се још много тога рећи, али и ово је довољно онима који имају уши да чују. Дакле, господа ,,бранитељи“ треба да бране себе од прелести и мржње јер ће, у противном, бити препознати као богоборци који мисле да Богу службу чине. http://www.spc.rs/sr/odgovor_na_klevete_branitelja_pravoslavlja
|