По мишљењу публицисте Василија Бидолаха, управо премијер, који се први поклонио појасу Пресвете Богородице, јесте данас истински духовни лидер Русије…

Досад невиђено масовно поклоништво Појасу Пресвете Богородице у Санкт Петрбургу, не може се другачије назвати него чудом Божијим. Одавно у Русији није било таквог чуда, да се народ Руски одазвао на Божији глас: “Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити” (Мт. 11, 28). Ако би тражили сличну аналогију у историји, видели би да су се таква чудеса масовног обраћања Руског народа Богу, дешавала у време жестоких промена, као на пример после чувеног обраћања Ј. В. Стаљина 1941. године са “Браћо и сестре” или у време Крштења Русије од стране светог Равноапостолног кнеза Владимира, када се на његов позив “Ко ми је пријатељ нека се крсти у Христу” одазвала сва Русија.

Таква чудеса вере догађају се у Русији. У тешка времена Русија је увек ишла за Христом, без обзира на свет. Јер је Господ увек свом народу давао духовне вође. Такве вође били су велики књажеви, а потом руски цареви, као главни заштитници народног благочашћа. Задивљујуће је то, да је ово поклоништво народа светињи показало да су и данас у народу јаки монархистички идеали, да народ верује у доброг Цара. Не у материјалном смислу, као даваоца земаљских блага како неки мисле, него у смислу хришћанске доброте, то јест, потпуног живота у Христу. Ето шта народ тражи од власти, да власт све мери Божијом истином. И то суштински разликује Руски народ од немирних муслиманских народа Блиског Истока и Северне Африке, који жудно проливају реке крви да би устоличили своју врсту за “народну демократију” или “народну монархију”.

Руски народ је показао да он увек прихвата власт као Богом дану, ако је она у духовном јединству са народом. И својим поклањањем Појасу Пресвете Богородице, Владимир Путин је показао да је он у духовном јединству са народом. Значајно је да се први поклонио светињи наш национални лидер Владимир Владимирович Путин. У Русији већ више од сто година није се десило да Православно торжество предводи руководилац државе. Чини се од времена свечаности прослављења преподобног Серафима Саровског 1903. године.

Народ је за Владимиром Путином пошао у јединствен фронт, не ка сујетним циљевима нашег земаљског живота, него ка великој светињи. Управо јединство народа и власти у вери Православној, представља залог дугољетности наше Русије. Сада је, изгледа, наступило такво време, када нам само чврста вера у Христа може помоћи да избегнемо судбину несрећне Либије, која без Христа није могла да издржи борбу са демонима светског зла.

Својим добрим примером Путин је повео народ ка Христу. То очигледно показује да држава треба да брине о спасењу душа хришћанских не мање него Црква. И притом, на доређеним етапама оцрковљености, држава ради чак ефикасније од Цркве. Једним својим хришћанским поступком – достојним дочеком Појаса Пресвете Богородице – Владимир Путин је учинио више него сви наши црквени мисионари у последњих двадесет година. Управо то је истинско непатворено мисионарство, које се пројавило са неочекиване стране – од стране државе!

И Путиново мисионарство које је сада видљиво и неискусном оку, може дати истинску жетву само ако би делатници, то јест Црква, успевала да уистину дела. Својим хришћанским поступком Путин је невољно посрамио наше знамените мисионаре попут Кинчева, протођакона Андреја Курајева, свештеника Ивана Охлобистина, који проповедају у својим социјалним групама (по католичком обрасцу). Испада да је свака социјална група проповедала различитог Христа. Народ је то осећао и није баш похрлио за тим мисионарима. Путин је својим молитвеним примером показао да је наша снага и јединство у Христу и да је Христос за све један.

Данас мисионари често говоре да је проповед немогућа због непознавања црквенословенског језика и да се зато се богослужења морају превести на руски језик. А ево, Владимир Путин је показао да ће народ без речи поћи за Христом али по узору началства и певаће чак и непознато “кирие елеисон”, само да би ишли за Христом, ка Коме га воде вође. Сада код нас због мисионарења желе да имају више епископа, можда је то правилно. Али ево, Путин је показао да можете поставити и хиљаду епископа (као код католика) али народ ће увек ићи за вођама и царевима. А за оцрковљење властодршаца довољно је и десет правдољубивих епископа и тада ће већ оцрковљени властодршци повести народ у Цркву. Тако је у Русији увек било – управо су вође водиле народ у Цркву.

Зарад мисионарења желе да у Цркву уведу “Православни банкинг” и опет по рецептури Ватикана. Али је Путин показао да никакви финасијски трикови не помажу. Без гаранције државе, ми никада не би добили Богородичин Појас од помало љубоморних на нашу Цркву Грка – значи управо држава треба да буде главни ктитор и помоћник у црквеним пословима. Својим примером Владимир Путин је показао да држава јесте сарадник Цркве у делу побољшања народног морала. Слава Богу да се и Патријарх Кирил стара да сарађује са државом, без обзира на непрестане савете “доброжелатеља” да Црква “није слушкиња државе”.

У тим речима је скривено лукавство, јер је држава у ствари народ и служећи држави – Црква служи и своме народу.

Хтео бих рећи неколико речи нашим патриотама, који су од Путина очекивали речи “браћо и сестре” и неким “политизованим домаћицама” које су у нестрпљењу почеле да вриште “ко сте Ви господине Путин?”. И ето, Владимир Путин им је у Петрограду одговорио на то питање да не може јасније – признавши Покров Мајке Божије над Русијом, он је показао свим нашим пријатељима и непријатељима, да је он духовни лидер земље. И народ, сећајући се својих духовних корена, искрено је пошао за Владимиром Путином ка светињи, иако је пре тога споро реаговао на иницијативе наших власти.

Мени изгледа да после хистеричне вриске наших новина како Руси одавно нису Православни, ни сам Владимир Путин није очекивао да ће народ тако подржати његов православни гест. Но, наступио је тренутак истине – Руски народ је показао да је у свом стремљењу ка Господу, он увек уз државу, ако га држава усмерава ка Богу. Било би добро када би сва пуноћа државне власти схватила тежњу народа ка вишем циљу, ка Богу, што по својој духовној суштини Руски народ више верује у чудо Божије него у мантре савремених политичара и економиста.

Руски народ је ирационалан и он се тиме и разликује од католика и протестаната. Руски народ је Божији народ који има потребу за духовним лидерима а не менаџерима. Слава Богу да је то схватио Владимир Путин, као што је то схватио и свети Цар Николај II када је био предводник свечаности у Сарову, приликом прослављања преподобног Серафима Саровског. Истина, тада народ није прошао искушења безумне револуције. И сада, када видимо револуционарне покушаје да се успостави “народна демократија” на Блиском Истоку и Африци, још једном пред нашим народом и Богом даној му власти, стоји избор: или ћемо у духовном јединству стварати руску државу, или ћемо је предати у руке рушитеља, као што су то урадили народи Африке, уздајући се у своју безумну “слободу”. И нека би дао Господ да појас Пресвете Богородице духовно опаше све Руске земље од Каљиниграда до Находке, од Грозног до Нориљска, као јединствена башта Пресвете Богородице.

Посета светиње са Свете Горе, сведочи нам о томе да је Мајка Божија дошла у Русију да учврсти духовни живот манастира, који су увек били бедем Православља у Русији. Манастира које, као што је познато, Владимир Путин као истински духовни лидер Русије веома цени. А Меккејн, који призива на свргавање Богом установљене власти у Русији, као да нас подсећа на речи из Великог Повечерја, које су изгравиране на медаљама у част победе руске војске над Наполеоном: “С нама Бог, разумите народи и покајте се, јер је с нама Бог”.

Василиј Бидолах, православни публициста, специјално за “Руску Народну Линију”

Превод са руског за „Борбу за веру“: Ранко Гојковић