У ноћи између 4. и 5. новембра упокојио се један од ветерана екуменистичког покрета - митрополит Цариградске Патријаршије Дамаскин (Папандреу).

Данас његово име мало говори читаоцима православних сајтова, али 80-тих и почетком 90-тих година 20. века митрополит Дамаскин је био права екуменистичка „звезда“.

Рођен је 1936. године. Студирао је на Богословском институту на Халки у Турској, затим на Универзитету града Марбурга у Немачкој и на Богословском факултету у Атини, где је 1966. године и докторирао.

60-тих година био је члан екуменистичке монашке заједнице у Тезеу.

1970. године хиротонисан је у чин епископа, а 1982. постављен на чело епархије Цариградске Патријаршије у Швајцарској као митрополит Адријанопољски, са седиштем у Женеви. Ова епархија је била специјално основана за митрополита Дамаскина дељењем Аустријске митрополије.

1969. године постављен је за начелника „Православног центра у Шамбезију“ (стално представништво Цариградске Патријаршије при Светском савету цркава у Швајцарској). Такође је деловао као директор патријаршијског одбора за припрему предстојећег Свеправославног сабора, пројекта започетог почетком 60-тих година.

Митрополит Дамаскин је аутор бројних студија на тему екуменизма. Био је "експерт" за дијалог с монофизитима (јеретицима – прим. „Борба за веру“), који се посебно интензивно развијао 80-тих година 20. века. Управо у време док је митрополит Дамаскин био копредседник Мешовите комисије за богословски дијалог  Православне Цркве с монофизитима, учесници Мешовите комисије постигли су сагласност око тога да су, наводно, и православни и монофизити увек чували аутентично учење о Христу. Дамаскин је водио, такође, дијалог с представницима Ислама и Јудаизма. 1979. године учествовао је на скупу посвећеном јудео-хришћанском дијалогу у Букурешту, Румунија.

1999. изабран је за председника Међународне академије за религиозне науке, коју су основали доминиканци у Бриселу.

Након можданог удара знатно је смањио своје активности, да би 2003. био умировљен.

 Приређивач: "Борба за веру"