Руски председник Дмитриј Медведев је навео мере, које ће представљати одговор САД и НАТО у изградњи система противракетне одбране у Европи. Први корак биће хитно увођење у борбени састав у Калињинграду радиолокационе станице, која обавештава о ракетном нападу.

Дмитриј Медведев се обратио грађанима земље поводом ситуације, која је настала у вези с ПРО земаља НАТО у Европи. Председник је објаснио да је амерички програм за противракетну одбрану у Европи већ започет. Русија не може да не обраћа пажњу на ове процесе и да не реагује адекватно. Председник државе је донео низ одлука које представљају одговор на изградњу ЕвроПРО.

По мом налогу Министарство одбране Русије одмах ће увести у борбени састав радиолокациону станицу система за обавештавање о ракетном нападу у граду Калињинграду. Друго. У оквиру стварања система Ваздушно-космичке одбране Русије у приоритетном поретку биће појачано покривање објеката стратешких нуклеарних снага. Као треће, статешке балистичке ракете које улазе у наоружање Ракетне војске стратешке намене и Ратне морнарице биће опремљене перспективним комплексима за савладавање ПРО и новим врло ефикасним борбеним блоковима. Четврто. Оружаним снагама сам дао задатак да припреме мере које у случају потребе обезбеђују уништење информационих и контролних средстава система ПРО. Наведене мере су адекватне, ефикасне и не изискују велике трошкове.

О могућности заједничке изградње противракетне одбране у Европи Русија и НАТО су говорили пре годину дана. У новембру 2010. године, на самиту Русија-НАТО у Лисабону одлучено је да се рестартују односи између Москве и Алијансе. Међутим, за годину дана ученици на сусрету нису успели да дођу до јединственог схватања како тачно треба да изгледа ЕвроПРО. Погледи Русије и САД на архитектуру противракетне безбедности у Европи су се показали као неспојиви. Русија инсистира на свом учествовању у систему противракетне одбране коју граде САД и НАТО и захтева врло конкретне правне гаранције да овај систем неће бити усмерен против ње. Међутим, Москва их не добија. Дмитриј Медведев је предложио нову концепцију сарадње и обезбеђења безбедности у Европи.

Пре годину дана на самиту Савета Русија-НАТО у Лисабону покренуо сам иницијативу за стварање у Европи заједничког система ПРО, који би се градио на принципу „сектора“. Не само то, били смо спремни за њену даљу модификацију – имајући у виду мишљење партнера из НАТО, али тако да се сачува главно: Европи нису потребне нове деоне линије, већ јединствени периметар безбедности с равноправним и правно основаним руским учешћем.

Руководства НАТО и САД убеђује Москву да њихови планови нису усмерени против Русије. Међутим, ствар остаје на речима. Истовремено реализације програма ЕвроПРО се све брже одвија у Русији најближим земљама-чланицама НАТО – Пољској, Румунији, Турској и Шпанији.

Администрација Беле куће припремила је етапни адаптивни приступ развоја ЕвроПРО. Засад ће Вашингтон системе лоцирати на бродове. После 2015. године базе ПРО ипак треба да се појаве у земљама Источне Европе. У ближој перспективи је лоцирање сопствених елемената ПРО у близини руских граница и суседној акваторији. Русија неће учествовати у програму, који за 6-8 годна може да ослаби руски потенцијал задржавања истакао је Медведев. У крајњем случају, Москва ће се одрећи мирне иницијативе и даљих корака у области разоружања и контроле наоружања.

Уколико наведене мере не буду довољне Руска Федерација ће лоцирати на западу и југу земље савремене ударне системе и наоружање које обезбеђује ударе ватреним оружјем по европским компонентама ПРО САД. Један од таквих корака представљаће развој ракетног комплекса „Искандер“ у Калињинградском специјалном рејону. Биће припремљене, а у случају потребе и реализоване и друге мере за супротстављање европској компоненти америчке ПРО. У неповољном развоју ситуације Русија задржава право да се одрекне даљих корака у области разоружавања и контроле наоружања. Узимајући у обзир нераскидиву везу између статешког нападачког и одбрамбеног наоружања могу се појавити основе за иступање из Споразума о СНО. Ово је предвиђено заједничким уговором.

На последњем састанку лидера Русије и САД (12. новембра ове године у Хонолулуу на самиту АТЕС) Медведев и Обама су признали: нема напретка у преговорима страна о ПРО. Међутим, ниједна страна не намерава да се одрекне преговора.

У својој изјави Медведев је поново истакао: врата за наставак дијалога с САД и НАТО у вези с питањима ПРО, као и за практичну сарадњу у овој области остају отворена. Русија и САД имају времена да постигну међусобно разумевање о ПРО у случају да буду узети у обзир интереси безбедности Русије.

Дмитриј Медведев је већ више пута истицао: Русија се може наћи пред избором – да ствара сопствену ПРО или да обнови трку у наоружању. Који смисао ће земље НАТО видети у речима руског председника? Сад њима предстоји да одговоре.

http://serbian.ruvr.ru/2011/11/23/60916553.html