Ђакон Владимир Василик о боравку Појаса Пресвете Богородице на Руској земљи…

Појас Пресвете Богородице је једна од највећих хришћанских светиња. Он је имао посебну улогу у животу како људи појединаца тако и читавих народа. Треба се сетити да је 860. године, када је царски град Константинопољ био опкољен од стране војске викиншко-руске, управо молитва пред Појасом Пресвете Богородице одиграла кључну улогу у судбини града и Византијске цивилизације. После усрдне молитве у Влахернском храму, Патријарх Фотије је изнео Богородичин Појас и са молитвом га погрузио у воду залива Златни Рог. И десило се чудо, почела је бура која је разбацала лађе жестоких варвара. Поражени овим чудом, варвари су примили крштење. То је било прво крштење Руса, догађај који смо заборавили прошле године да обележимо.

Појас Пресвете Богородице штити, уразумљује и води ка спасењу и ка крштењу. Други његов дар, је дар чудесних исцељења, потпуно немогућих по људским мерама, па између осталих и исцељења од неплодности. Русија је у XX и XXI веку доживела страшну трагедију, тихи геноцид, када су под паролом “одговорног материнства” а раније под паролом стварања “идеалног друштва”, уништавали нашу децу, истребљујући их још у утробама материнским. Као последица тога уследила је страшна казна Божија, која се пројавила кроз неплодност читавог народа, у виду демографске провалије. Колико до јуче, у нашој земљи је број умрлих превазилазио број рођених. И то што је сада Руски народ посегнуо за том светињом, која дарује нови живот, има свој виши смисао. То значи да је то дошло до чула Руског народа, да се он почео кајати, посезати ка хришћанском животу и ка нормалној, достојној породици са више деце. То што су руски људи, који пролазе кроз толико тешкоћа, мирно стајали, да би одстајали у реду по 11-12 часова, сведочи о дубокој вери, почетку покајања и обраћења Руског народа. То је за нас изузетно драгоцено.

Са друге стране, није случајно да је та светиња обишла читаву Русију у време страшне светске кризе, која се огледа кроз многобројне и страшне ратове, преврате и револуције. Можда нас је та светиња посетила уочи великих искушења, да би се пред њом заштитили и учврстили руски људи. Ја сам се тој светињи поклонио и на Светој Гори а Господ ме удостоојио да јој се и овде поклоним. Та светиња представља дубоко знамење духовних веза између руског и грчког народа. Грчки народ је данас постао жртва нељудског глобалног система. Његове невоље, пожари, немири анархиста а сада и незапосленост, у директној су вези са тим антихришћанским поретком. У том тешком тренутку, грчки народ и грчки монаси нам шаљу ову велику светињу. Милошћу Господњом, лично сам се упознао са архимандритом Јефремом, који је донео светињу у Русију. То је човек дубоке и пламене вере, човек који је прошао школу старца Јосифа-монаха, ученика Јосифа-исихаисте. То је веома духован човек, који је управо ради свога духовног живота, поднео својевремено прогон и срамоћења од стране грчког либерално-атеистичког лобија. То је човек вредан и праведан. И није случајно Господ управо њему поверио да оствари ту провиденцијалну мисију духовног повезивања, љубави и пријатељства између Русије и Грчке, духовне заштите Русије од опасности видљивих и невидљивих, а можда, преко Русије - и спасења читавог света.

Превео са руског: Ранко Гојковић

http://www.ruskline.ru/news_rl/2011/11/28/eta_svyatynya_posetila_nas_v_kanun_veliki