Познати руски књижевник је прокоментарисао публикацију Михаила Швидкова, под називом “Друга отаџбина”…

У “Руској газети” публикован је 30. новембра чланак познатог делатника русофобског пука, Михаила Швидкова, под називом “Друга отаџбина”, у којој доктор историје уметности репродукује већ наметане гримасе западњачког тумачења руске историје. 

“…За Руску традицију, у нашем историјском животу, рачунајући скоро дванаест векова, нема ничег толико значајног, као што је ослобађање од власти Орде – у политичким, социјалним и исто тако важним духовним вредностима – пише Швидков. – Можете колико желите расправљати о томе, као што то све чешће и чешће раде, да нас је власт Орде спасила од римокатоличког ропства, од налета европских витешких редова, који би се са Русијом обрачунали жешће од немилосрдних азијатских завојевача, али зар може немилосрдније! Искушење Истока које нам је својствено (као уосталом и свим Европљанима), не негира ту борбу за азијатством, која је за два и по века владавине Орде продрла у све поре руског живота. Та борба са самим собом и за себе, почела је још за Ивана III и није се завршила до данашњег дана”.

Чланак Михаила Швидкова прокоментарисао је у интервјуу за “Руску Народну Линију” познати руски књижевник, копредседник Удружења књижевника Русије, Владимир Николајевич Крупин.

Мене је тај чланак насмејао. Швидков је познати “културни револуционар” који се у све петља и у свему се представља као велики зналац. То о чему говори тај неинтересантни али гласни субјект – то је дивљаштво необразованог и некултурног човека.

Не тако давно, Руска Народна Линија је организовала конкурс радова на тему “Руска цивилизација и Запад: да ли је могуће преодолети провалију у погледу на свет”. Исто тако, могао је порадити и на теми “Русија и Исток”. Зато што постоји провалија око Русије и са стране Запада и са стране Истока.

Шта се може рећи поводом “азијатства”, који нам упорно забадају у очи? Како смо некада држали штит између Азије и Европе, тако га и сада држимо. Није нас римокатолички Запад спасавао од Татаро-Монгола, него смо ми њих

спасавали од Орде. Но, као што је говорио Пушкин, “Европа се према Русији увек односила колико као незналица, толико и као незахвалница”. Тако је остало и до дан данас – однос Запада према нама се није променио и никада у историји се није мењао.

Запад и наши “културни револуционари”, осим пљувања не знају ништа рећи. Велика нација, одгојена у Православљу, као дом Пресвете Богородице и Подножје Престола Божијег, непрекидно се препорађа. То им је изгледа кост у грлу.

Како се може тако, са висине, расуђивати о руској историји, без знања и без узимања у обзир њене православне природе? Русија се или приближава Христу или се од Њега удаљује: то је централни значај наше историје. Тумачења која долазе од Швидкова и њему сличних - то је плод залуталих незналица, који су од ситог и бездуховног живота отупели и уобразили да су паметни.

У складу са социолошким истраживањима, становници САД су у великом броју одобравали бомбардовање Београда, Ирака и Либије. Одобравају зато што желе да све више и више ждеру на туђи рачун. Они већ сами страдају од гојазности, то је веома раширена болест у САД.

Жао ми је Швидкова, то је апсолутно пуст човек, далеко и од Цркве и од Русије. Када би бар прешао праг православног храма, када би бар погледао на те редове за поклоњење Појасу Пресвете Богородице. Који би још народ по 20 часова стајао на мразу и ветру, да би додирнуо светињу? И тај народ је кроз историју пројавио потресну снагу духа, не једном спасавајући свет у ратовима. А као одговор – добијао црну незахвалност и пљување.

Говорити о томе да је Орда представљала за Русију већу претњу него римокатолички Запад, Швидков жели да оцрни светог Александра Невског, а уједно и Патријарха Кирила који брани нашу традицију.

Офанзива Орде је била спољна, материјална, чисто војно-пљачкашка. Офанзива Запада остваривала се преко душе руског народа. И једни и други су били непријатељи, но Александар Невски је схватао, какав непријатељ је опаснији за Православну Русију.

Швидков и сви његови истомишљеници – то је пета колона у нашој историји, култури, образовању и политици. Они који нашу историју и државу поливају блатом, немају право чак ни да живе у Русији, нека иду у “другу отаџбину”. А ми ћемо, с Божијом помоћи, преодолети и пету и шесту и десету и сваку другу колону, јер је са нама Бог и Пресвета Богородица.

Са “Руске Народне Линије”

Превео: Ранко Гојковић