Интернет у САД остаје слободан до јануара 2012. године. Управо до тада амерички конгресмени одложили су разматрање нацрта закона Стоп Онлајн Пираси Акт (СОПА). По мишљењу његових аутора, он треба да се бори против „пиратерије“ на Интернету. А многи корисници и велике компаније сматрају да ће СОПА ограничавати слободу у америчком сегменту светске мреже.

СОПА треба да замени тренутно важећи у Америци Закон о ауторском праву и дигиталној епохи. Сада, као би се привукла пажња за одговорност пирата или пиратски сајт, треба се обратити суду. После усвајања СОПА, отпада потреба да се укључе званичне структуре. Моћи ће да се директно обраћа партнерима сајта који код себе објављују пиратски садржај – рекламодавцима или провајдерима – и затражити да блокирају или одређени сегмент сајта или читав сајт. У знак подршке овом нацрту закона већ су се изјаснили Мајкрософт, Епл, Адоб, Дел, Интел. Против су иступили Гугл, Фејсбук, Твитер, Мозила, еБај, ЛиндекИн и АОЛ. Таква подела није случајна. СОПА подржава компаније произвођаче који страдају од пиратерије. Коментар члана међународног удружења професионалног конкуретнског извиђања Јевгенија Јушчука:

То може да доведе до озбиљних злоупотреба, зато што суд разматра доказе са обе стране, пре него што донесе неку одлуку. И његова пресуда се заснива на тој оцени. А у датом случају може да се ради једнсотрано. Варијанти за провокације просто има море.

Случајеви контроле Интернета од стране власти већ се сусрећу у неким земљама света. Али ако сличну иницијативу одобре САД, таква пракса ће постати свеопшта, плаши се експерт у области информационе безбедности Александар Власов.

За сада нисмо видели такву ревност у САД да су они некада хтели да блокирају Интернет или неке сајтове, али са друге стране видимо да је то светска тенденција. На пример, Кинези се већ врло оштро баве регулисањем Интернета и блокирањем сајтова, али из политичких мотива. Али Американци, који су увек стајали на стражи слободе Интернета, сада ризикују да просто пусте џина из боце. А ако се говори о узроцима из којих америчке власти теже да успоставе контролу над Интернетом, не можемо да се не сетимо скандалозног сајта Викиликса.

Јер САД су претрпеле прилично велики ударац по споственој репутацији због процуривања информација и сада на неки начин желе да се осигурају од сасвим некотролисаног објављивања информација, додао је Александар Власов.

Истовремено експерти сматрају са СОПА, ако буде усвојен, то ће бити учињено са значајним изменама и ублажавањем. Истина, уз њега ће бити утврђено још неколико закона о Интернету. Сваки од  њих неће бити толико оштар и одиозан као актуелна варијатна СОПА. Али заједно они ће на крају постати ефикасно средство контроле.

Извор: Голос России, фото: ru.wikipedia.org/Amimciptimdim/cc-by-sa 3.0

http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=14437/Pretnja/slobodi/americkog/Interneta
 

   +++

     САД уводе глобалну контролу интернета – из Википедије најавили обуставу рада како би упозорили на ове драконске потезе

Под окриљем борбе против веб пиратерије америчке власти су саставиле још невиђен драконски план путем ког би ефектно могле контролисати сваку информацију која се појави на интернету - и то у свим државама.

Једна од најутицајнијих страница на свету, Википедија, најавила је привремено гашење својих сервиса како би упозорили на опасан нови закон који планирају увести америчке власти.

Тзв. SOPA акт (Stop Online Piracy Act) је номинално усмерен против пиратства, али многи наводе како је прави циљ контролисати интернет на глобалној нивоу.

Од самог оснивања интернета као комуникацијског канала, ово је сигурно најконтроверзнији покушај апсолутне контроле.

Појаснимо – уколико SOPA акт прође у конгресу, америчка влада би могла једним потезом угасити било коју веб страницу за коју процени да на било који начин крши америчке copyright законе.

Али не само унутар САД-а, на темељу новог акта могла би бити угашена веб страница у било којој држави.

Имплементацијом новог закона САД би могле рушити све: од малог блога до Википедије

Шта је повреда copyright -а, а што "здрава" употреба готово да је немогуће дати прецизан и апсолутан одговор – истичу многи аутори.

Сасвим је јасно да не можете на пример прекопирати туђу књигу и објавити је под својим именом, али ако би ишли ригидном логиком тада би рецимо били у прекршају и ако ходате улицом и певушите мелодију из неке песме... чија су ауторска права заштићена.

Да ствар буде још и далеко контроверзнија, амерички SOPA акт не би правио никакву разлику између садржаја који објављује уредништво или садржаја који (у стварном времену) објављују корисници те веб странице.

Под плаштом борбе против веб пиратерије америчке власти саставиле су још невиђен драконски план путем ког би ефекасно могле контролисати сваку информацију која се појави на интернету.

Интернет би наставио да постоји, али би ускоро личио на 99% штампаних и ТВ медија који су апсолутно подобни својим властодршцима.

Уз све своје велике мане, интернет је ипак – у свету који нагло пропада у Орвелову ноћну мору – једини извор светла и сазнања.

САД већ сада доминирају готово свим сферама живота, од избора хране, одеће, па све до филмова,  музике и серија које прати већина становништва под њиховом контролом.

Обама имао план да уведе контролу над интернетом још од првог дана свог председниковања

Конвенционални медији су систематски отупели и из својих програма уклонили готово сав аналитички садржај. Како су закључили и многи стручњаци ове проблематике – слике постају све веће, а текста је сваке године све мање и мање.

Интернет кориснику ипак даје једну слободу да бира садржај и изворе којима ће веровати, насупрот једносмерног прања мозга које спроводи телевизија.

Како је редовно упозоравао независни канал „Democracy Now", председник Барак Обама је од првог дана свог избора настојао са својим најближим саветницима ограничити и увести што већу контролу над интернетом.

Могло би се констатовати како је циљ физички уклонити с мреже све неподобне медије, а оставити само сервисе над којим би имали највећу контролу.

"Зар заиста желимо ово направити интернету? Срушити све што стриктно не одговара америчком пословном моделу?"

Тако, на пример, многи славе Фејсбук и Твитер као симболе револуције, али притом заборављају како су оба сервиса ништа друго него америчке корпорације чији је примарни циљ стварање профита, а онај други – макар се о њему не расправља јавно – блиска сарадња с америчком владом и њеним инситуцијама.

Тако је рецимо на Твитеру потпуно блокиран термин "Occupy Oakland" у јеку највећих немира у граду Окланду и шире. Зар можемо и замислити да би се иста пракса десила ако би случајно термин био "Occupy Moscow"?

James Allworth из листа Harvard Business Review рекао је по овом питању:

"Зар заиста желимо ово направити интернету? Срушити све што стриктно не одговара нашем пословном моделу? То би била цензура на нивоу Кине."

САД не могу утицати на странице изван САД... или можда могу?

Али како САД могу укидати странице у другим државама када немају јурисдикцију? Јако једноставно – захтеви ће бити директно прослеђени интернет провајдерима који ће добити 2 опције: укинути спорну веб адресу и притом ће им се "опростити што су уопште допустили приступ таквој адреси" или могу директно сносити последице тужби.

Ако узмемо у обзир како су интернет провајдери у добром делу света махом гигантске корпорације које држе готово монопол над интернетом у тој земљи, онда ствар постаје много јаснија.

Многи стручњаци, академици, научници, аутори, па и компаније које воде борбу с пиратима слажу се како би ово било превише.

Многи наводе да треба остати при DMCA (Digital Millennium Copyright Act) правилнику који штити све интернет медије уколико спорне материјале уклоне одмах по упозорењу.

Како смо већ и навели, Википедија планира привремено приказати празне странице у знак протеста. Страницу месечно посете милијарде корисника, стога постоји нада да би овакав радикалан потез можда могао у задњи трен зауставити процес ратификације контроверзног закона.

У САД-у долази до великих промена, а ствари се одвијају изузетно брзо из дана у дан. Према свему судећи паралалено би се могла озаконити одлука о уклањању неподобних веб сајтова као и она која војсци допушта привођење и мучење становника САД-а, само на темељу сумње за тероризам.

По материјалу са „advance.hr“