На „новогодишњој“ екуменистичкој журци у Берлину, одржаној од 28. децембра 2011. до 1. јануара 2012, окупило се 28.000 младих из читаве Европе. Српски екуменисти су на берлинску „најлуђу ноћ“ послали 350 својих младих ударника (из Суботице, Новог Сада, Руског Крстура, Смедерева, Ужица...) да постављају темеље "поверења" и граде „нову солидарност“ (гесло скупа) с "међународном омладинском заједницом". Они су тамо певали, дружили се, ширили љубав, чекали „Нову годину“... За српске екуменисте, очито, нема зиме. Али, све ће то народ, итекако, позлатити!

 А данашњи ударни наслов у дневном листу „Курир“ гласи: „Исповест породице избегле са Косова: НЕМАМО ШТА ДА ЈЕДЕМО!“ Неко ће рећи: данас у Србији то и није велика новост. Али, овај очајнички вапај долази, гле чуда, из  Смедерева! Управо из једног од градова из којих су млади екуменисти ишли у Берлин да граде „нову солидарност“ с европском омладином!

Вапај за помоћ долази од Лазара (22), Живане (25) и Жарка (27), два брата и сестре. Они су, скупа с родитељима, прогнани с Косова и Метохије 1999. године. После три године им је од рака умро отац, а годину дана после њега и мајка. Пијани возач је од Лазара, када је имао 18 година, направио инвалида. Лазар је био у коми два и по месеца. Имао је повреде кичме, тежу повреду главе, а обе ноге су му биле поломљене. Данас губи равнотежу и пада, тешко прича и заборавља. Они живе у кућерку, у селу Раља надомак Смедерева, и то са 18.500 динара, колико прима Жарко који издржава брата, сестру и себе. Живана не ради, јер се брине о брату Лазару који је инвалид. Међутим, њиховој трагедији ту није крај. „Жаркова примања као физикалца у 'Мостоградњи' покривала су трошкове најосновнијих намирница и рачуна за струју, месечно је зарађивао од 23.000 до 27.000 динара, у зависности од броја радних сати, а онда је доживео тешку саобраћајну несрећу. - Мој колега је на месту остао мртав, а ја сам добио унутрашње крварење и морали су да ми изваде слезину. Сад сам на боловању, па примам 65 одсто од плате - каже Жарко.“

Питамо се: има ли краја лицемерју и безумљу српских екумениста?! Путују у бели свет  да промовишу лажну солидарност са "браћом" из Тезеа &comp. А ту, поред њих, троје младих људи гладује и бива принуђено да јавно завапи за помоћ да би макар делимично своје муке умањили! 

Наш народ каже: „Кога Бог хоће да казни, прво му узме памет“. Да ли се то десило и српским екуменистима, који се већ предуго брукају и пред Богом и пред људима, не знамо. Али је већ одавно очигледно да они немају здраву памет, а ни духовну везу са српским народом. Јер у овим тешким временима, у којима се српски народ и Српска Црква налазе, они нашу заблуделу омладину шаљу да цуња по пропалом Западу, и да се тамо моли (коме ли „богу“?) за некакве глупости. Док се српски народ распада у живим духовним ранама и расколима, дотле наша несрећна омладина лута по Немачкој у потрази за привидима слоге и јединства са онима који су нас бомбардовали и који нам сада отимају Косово и Метохију (Немци су ту најгласнији). У вести о догађају у Берлину се, између осталог, каже: >>Једна група младих хришћана гостовала је у Бундестагу са темом "Ка праведнијем свету", где је разговарала са немачким парламентарцима. Млади су се интересовали, на пример, како ће Немачка да помогне у решавању косовског проблема, да ли су визе примерене данашњем времену, како се штите мањине у демократском друштву и шта ће Бундестаг да уради по питању све већих разлика између богатих и сиромашних. Волфганг Тирзе, потпредседник Бундестага и некадашњи опозициони вођа у ДДР-у, избегао је да да конкретне одговоре на питања младих хришћана, прокоментарисао је овај сусрет "Дојче Веле".<<

И после свега се чудимо – шта нам се дешава, и што нам се дешава? Бог би помогао – али нема коме!

         Апелујемо на посетиоце сајта „Борба за веру“: у навечерје Рођења Богомладенца Христа, Који се родио у пећини и био положен на сламу у јаслама, угледајмо се на мудраце са истока, који принеше своје дарове Новорођеном Богомладенцу, те принесимо и ми своје дарове (према својим могућностима) Живани, Лазару и Жарку. Не заборавимо да ће наше дарове примити сам Господ наш Исус Христос, Који је рекао: "Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте" (Мат. 25, 40).

Сваки динар значи

Новац можете уплатити на жиро рачун Живане Ристић отворен код Војвођанске банке

355000320014239130

 +++

ИСПОВЕСТ ПОРОДИЦЕ ОДБЕГЛЕ С КОСОВА
НЕМАМО ШТА ДА ЈЕДЕМО!

СМЕДЕРЕВО - Несрећа никад не долази сама.

- У овом кућерку живимо нас троје, само ја радим и са 18.500 динара месечно издржавам брата инвалида Лазара (22), сестру Живану (25), која не може да ради јер мора да брине о њему, и себе. Било је дана кад нисмо имали ни за храну. Дошли смо с Косова 1999, већ после три године нам је од рака умро отац, а годину дана за њим је отишла и мајка. Лазара је са 18 година покосио пијани возач, а недавно сам и сам доживео тешку саобраћајну несрећу, кад је на мене налетео ауто на радном месту, док сам избацивао шут - почиње своју мучну животну причу Жарко Ристић (27).

Њих троје живе у трошном кућерку, који су 2003. купили у селу Раља код Смедерева. Собица с климавим столом и шпоретом на дрва, у којој проводе већи део дана, две спаваће собе три са три и купатило без водокотлића и лавабоа, с кадом с које су отпале плочице. Имали су много планова и жеља, али су им две тешке саобраћајне несреће заувек промениле живот.

- Брат ми је био у коми два и по месеца! Имао је повреде кичме, тежу повреду главе, а обе ноге су му биле поломљене. Данас губи равнотежу и пада, тешко прича и заборавља - каже Жарко и наставља:

- Тај човек који је покосио Лазара имао је у крви више од три промила алкохола. Направио је од њега инвалида, а добио је затворску казну од три године и осам месеци. О Лазару сад брине Живана.

Жаркова примања као физикалца у „Мостоградњи“ покривала су трошкове најосновнијих намирница и рачуна за струју, месечно је зарађивао од 23.000 до 27.000 динара, у зависности од броја радних сати, а онда је доживео тешку саобраћајну несрећу.

- Мој колега је на месту остао мртав, а ја сам добио унутрашње крварење и морали су да ми изваде слезину. Сад сам на боловању, па примам 65 одсто од плате - каже Жарко.

Сваки динар значи

Позивамо све људе добре воље да помогну овој породици.

Новац можете уплатити на жиро рачун Живане Ристић отворен код Војвођанске банке 355000320014239130.

+++

Срби се молили за мир

Прошлог викенда Берлин је био неуобичајено пун младог света, а у близини историјских знаменитости српски се могао чути чешће него обично. Разлог за то није била велика новогодишња журка код Бранденбуршке капије, него 34. по реду дружење младих хришћана Европе у организацији екуменске заједнице Тезе, које је у Берлину окупило чак 28.000 учесника са целог континента!

Братство Тезе у Француској већ деценијама тежи да ван уобичајених црквених ритуала и хијерархија успостави што ближи контакт младих припадника различитих вера и култура.

Овог пута је десетак хиљада учесника дошло из Немачке, 6.000 из Пољске, по 2.000 из Француске, Италије, Хрватске и Украјине. Из Србије је стигло око 350 младих, који су аутобусима допутовали из Суботице, Новог Сада, Руског Крстура, Смедерева, Ужица...

Мото овогодишњег скупа гласио је "Путеве поверења отварати широм света". Млади хришћани су се први пут сусрели са муслиманима и Јеврејима, као и високим представницима немачке политике. Поруке подршке упутили су васељенски патријарх Вартоломеј, папа Бенедикт XVI, а немачки председник Кристијан Вулф је изразио радост што је "из једног од најмањих места Европе, Тезеа, потекла иницијатива за окупљање младих које их зближава и оставља дубоке трагове у њиховим срцима".

За пет дана боравка у Берлину млади су се заједно молили за разумевање међу народима и верама, певали црквене песме и дружили се, а онда и заједно дочекали Нову годину. Гостопримство им је пружило 160 парохија - католичких, протестантских и православних организација - а град је ставио на располагање сајамске објекте, где су се одржавале вечерње молитве.

Отац Радомир Колунџић је поздравио групу младих из Србије у берлинском храму Светог Саве. Он је рекао да овај екуменски пројекат, око кога су окупљени католици и евангелисти, али и православни верници, ужива подршку СПЦ и патријарха Иринеја. Брат манастира Тезеа Рихард, који перфектно говори српски (научио га је, каже, путујући по нашој земљи), већ више од 20 година одржава контакте са земљама на Балкану. "Млади из Србије годинама долазе на наше сусрете. Док је постојала Југославија долазио је само један аутобус, а 90-их је то била једина могућност да млади добију визе и изађу из земље. По његовом уверењу, без обзира на разлике које постоје између религија, "они који су прави верници и знају за поруку јеванђеља "прихватити ближњег свог", они су и способнији да се повежу и прихвате друге."

Петар Гаковић из Суботице, један од учесника скупа, објаснио је принципе Тезе-дружења. "Млади из разних земаља су помешани по парохијама, тако да је у свакој групи најмање десет различитих националности. После јутарње молитве смо имали радионице, односно разговоре на различите теме, после тога слободан програм у оквиру кога смо обилазили историјске знаменитости Берлина, а увече смо ишли на заједничку молитву на Сајму".

Ивана Стевчић, новинар из Смедерева, каже да већ четврти пут долази на скупове Тезеа.

- Већ сам била у Милану, Женеви, Бриселу, а у Берлину сам први пут и јако ми се допада. Ово је прилика да се доста тога види и обиђе, као и да се млади из целог света друже и размењују искуства - каже Ивана, која се већ радује наредном новогодишњем сусрету у Риму.

Тезе-идеја

Иницијатива за окупљање младих хришћана потекла је пре више од три деценије од заједнице Тезе, назване по истоименом француском градићу Тезе код Лиона, коју је основао и водио свештеник Роже Шулц (1915-2005.) Кад је на трагичан начин настрадао од руке једне умоболне Румунке, њега је наследио приор Ализ. Заједницу Тезе у Француској, у којој живи стотину браће, годишње посети 200.000 младих.

Без одговора о Косову

Једна група младих хришћана гостовала је у Бундестагу са темом "Ка праведнијем свету", где је разговарала са немачким парламентарцима. Млади су се интересовали, на пример, како ће Немачка да помогне у решавању косовског проблема, да ли су визе примерене данашњем времену, како се штите мањине у демократском друштву и шта ће Бундестаг да уради по питању све већих разлика између богатих и сиромашних. Волфганг Тирзе, потпредседник Бундестага и некадашњи опозициони вођа у ДДР-у, избегао је да да конкретне одговоре на питања младих хришћана, прокоментарисао је овај сусрет "Дојче Веле".

http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Nemacka/Vesti/192187/Srbi-se-molili-za-mir