АПЕЛ СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ СА ПРИЛОГОМ

ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ

Забринути због све чешћих и све отворенијих насртаја на веру и поредак Србске Православне Цркве, а подстакнути речима Светог Теодора Студита:

Заповест је Господња да не останемо неми у временима када је вера у опасности. Када је у питању вера, нико нема право да каже „ко сам ја“?

ми, доле потписани православни верници, позивамо и молимо Преосвештену Господу Архијереје, чланове Светог Архијерејског Сабора СПЦ, да се на Сабору заказаном за 11. новембар (29.октобар) 2008. године заложе за одбрану и очување свега онога што препознајемо као најсветије вредности наше Цркве:

-   чистота православне вере

-    поштовање вековног поретка

-    јединство Светосавске Цркве

-   достојанство србског Патријарха

                                    Да живимо сви у слози – Свети Саво ти помози!

        Следе потписи:

+ + +

ПРИЛОГ АПЕЛУ, УПУЋЕНОМ СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, ДАНА 11. 11. 2008. године  ПОД НАСЛОВОМ

„ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ“

Подписани, као и безброј неподписаних на том АПЕЛУ, једнодушно закључују да треба додатно читавој јавности дати до знања шта се најпре и највише очекује од предстојећег Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, заказаног да почне 11. новембра 2008. године:

 I

-  Да се не уважи, уколико стварно постоји, „молба“ патријарха Павла о повлачењу са патријарашког трона, јер за њу никаквог упоришта нема у свештеним канонима.

-  Да се прекине постојеће атаковање на личност и достојанство Његове светости патријарха Павла.

-  Да се констатује да предводници у тој хајци на човека у немоћи,  испољавају бездушност, заоденуту похлепом за влашћу и тежњом да промене лик СПЦркве.

-  Да се свима да до знања да се у Цркви Христовој не влада, него се слуша и служи у јеванђелском и канонском духу.

                                                                       II

Да се смени митрополит Амфилохије и уместо њега за заменика оболелом патријарху Павлу да се постави стварно најстарији по хиротонији, а тај је, колико нам је познато, митрополит загребачко-љубљански Јован. Овај је, баш као најстарији по хиротонији, својевремено замењивао патријарха Германа.

Смена је неопходна, не само да би се обуздало толико изражено властољубље митрополита Амфилохија, него превасходно да би се сасекле његове штетне радње и намере које спроводи у Српској православној цркви, од којих овде неке само наводимо:

- Неканонски је, боље рећи – на превару приграбио достојанство е г з а р х а, као што је из злих намера и очигледног властољубља заузео, такође неканонски, место „бљуститеља“, односно чувара патријарашког права оболелог патријарха Павла. На сличан начин, себи својствен начин и сада чини све не би ли се докопао трона поглавара Српске православне цркве, супротстављајући се Духу Светоме, канонским нормама и вољи свих који чине здраву пуноћу Цркве.

- У Црној Гори је изазвао дубоке црквене и међуљудске раздоре, поносећи се што у називу митрополије којом управља нема више одреднице „српска“.

- Наметнуо се да  и у Србији изазове, и увелико је већ изазвао, многе кобне поделе у епископату, свештенству и верницима. Како? Отварањем широм врата за римокатолике, наметањем новотарског богослужења, многобројним рукоположењима чак и необучених за вршење свештеничке службе. Управо такви су му подобни за спровођење новотарија упркос одлукама Светог архијерејског сабора, каква је, на пример, она о начину вршења Богослужења (АС бр. 762/Зап. 529 од 16. / 29. маја 2008. године), у којој се каже: „...У свим епархијама Српске православне Цркве у погледу служења Свете литургије и других богослужења држати се устаљеног вековног поретка наше Цркве“.

 - Циљ му је да преобликује и свом деспотизму прилагоди Београдскокарловачку митрополију, а преко ове и целу Српску православну цркву.

- Унапред себе види на патријарашком трону Српске православне цркве, којој ће такође у називу избрисати ону одредницу „српска“ и подвести је унији са Римом, јер је тако усмерен још као ватикански стипендиста.

- Добро познаје и обилато користи себи сличне епископе које, нарочито у последње време, ужурбано посећује и обасипа обећањима да ће добити боље епископије, рачунајући на њихове гласове при избору патријарха. Тако је, на пример, ових дана ноћио код осјечкопољског епископа Лукијана.

- За време његовог неканонског управљања Српском православном црквом преко Синода, уочена су груба кршења непрекршивих канонских права надлежних епископа, како се то показало на примерима Рашко-призренске и Сремске епархије.

- Равнодушан је према стравичној појави јеретичког учења браничевског епископа Игнатија о томе да је људска душа смртна!!!

МОЖЕ ЛИ И СМЕ ЛИ у Сабору здрави део епископата Српске православне цркве да за таква бешчиња митрополита Амфилохија изрекне: „ИЗВОЛИ СЕ ДУХУ СВЕТОМЕ И НАМА“? ХОЋЕ ЛИ И МОЖЕ ЛИ разједињеност епископа да се унедоглед јавности представља као јединство?! А то јединство у Сабору епископа треба, по учењу богомудрих Отаца Цркве Христове, да одражава јединство које постоји у Светој Тројици, где је прегласавање или надгласавање НЕЗАМИСЛИВО.

Дакле, само у потпуном ЈЕДИНОМИСЛИЈУ учесника на Сабору има смисла оно: „ИЗВОЛИ СЕ ДУХУ СВЕТОМЕ И НАМА“. Е, то је управо оно што представља залог за васпостављање исправног догматског учења, канонског претка и мира у Цркви Христовој, за шта смо сви у њој дужни, обавезни и позвани да се беспоштедно боримо.

У Београду,

11. новембра 2008.године                                   Бранитељи и ревнитељи

                                                 ПРАВОВЕРЈA