СИРОМАШНЕ ЗЕМЉЕ ОТЕРАО У ДУЖНИЧКО РОПСТВО

Ако би и ми оманули,онда иде америчка војска као што је случај с Ираком, каже Џон Перкинс, који је годинама био светски економиста, а затим ’’економски убица’’ који је на креирању глобалног империјализма радио директно са лидерима Светске банке, ММФ-а и осталих светских финансијских институција.

Његов посао састојао се у уверавању шефова држава и влада земаља трећег света да позајме довољно новца од глобалних финансијских институција како би се њихове земље нашле у дужничком ропству. Након тога корумпирана елита у тој држави знатно би се обогатила, а ресурси тих земаља у потпуности препустили корпорацијама и геополитичким интересима САД-а.

Перкинс је написао неколико књига о својим искуствима међу којима су најпознатије “Confessions of an Economic Hit Man”, “The Secret History of the American Empire” (Тајна историја америчког империјализма) и “The Secret History of the American Empire – Economic Hit Men, Jackals, and the Truth” (Тајна историја америчког империјализма – економске убице, шакали и истина).

Перкинс у својој књизи “Исповест економског убице” примећује следеће: “У земљама као што су Еквадор, Нигерија или Индонезија облачимо се као учитељи или власници радњи. У Washingtonu и Паризу изгледамо као владини службеници или банкари. Делујемо скромно и просечно. Посећујемо пројекте и обилазимо осиромашена села. Проповедамо алтруизам и говоримо за локалне новине о добробити коју ће донети наши хуманитарни пројекти. Конференцијске столове и владине одборе прекривамо табелама и високим прорачунима, а на Харвардовој школи за економију држимо предавања о чудесима макроекономије. Ми смо стално присутни и радимо отворено. Или, у најмању руку, тако се представљамо и такви смо прихваћени. Тако функционише овај свет.”

Тај његов свет укључује и Међународни монетарни фонд и Светску банку, који су итекако одиграли значају улогу у “новом економском поробљавању света” и зато Перкинс верује да само јединствен одговор угрожених земаља у развоју може разбити обруч тог новог светског империјализма без милости. Некадашњи економист, без страха од реваншизма “шакала који су у служби привредне мафије” и са задовољством пробуђене савести, покушава нам показати да ствари нису увек онакве каквима се чине и да се вреди борити за бољи свет, за свет без глобалне преваре, корупције, уцене и бруталности.

Ево како он објашњава ко су економске плаћене убице и што је њихов задатак?

- Најважнији задатак за економског плаћеног убицу је да открије све оне земље Трећег света које имају ресурсе за које су заинтересоване америчке корпорације (узмимо пример нафте), затим тим земљама Светска банка или њој сличне институције дозвољавају огромне позајмице. Али, новац не иде директно у ту земљу.

Он иде америчким компанијама које граде моћне фабрике, индустријске комплексе или подузимају друге грандиозне инфраструктурне пројекте у тој земљи. Од тога имају користи локалне богаташке фамилије једнако колико и америчке корпорације, али то не помаже и већини популације, која је сувише сиромашна да користи струју, није обучена довољно да ради у новој индустрији и која фактички остаје да живи изван тог економског система. Земља, наравно, завршава тако што упада у огроман дуг који не може измирити.

Тада ми, економске плаћене убице, идемо у ту земљу и кажемо: “С обзиром на то да не можете платити своје дугове, дајте нам оно од чега живите – продајте вашу нафту по ниским ценама, нашим нафтним компанијама. Или нас подржите својим гласовима у УН – у или пошаљите своје трупе да подрже наше у Ираку.”

У неким ситуацијама у којима ми нисмо имали успјеха, агенти–шакали, били су послани да сруше ту владу или елиминишу оне лидере које економске убице нису успеле подмитити.

То се мени догодило у Панами и Омар Торијос је био убијен као резултат тога. Ако би шакали и подбацили, онда иде америчка војска – као што је био случај с Ираком. Перкинс је говорио и о начину на који Међународни монетарни фонд и Светска банка учествују у изградњи те ‘корпоракрације’ у земљама у развоју.

- Једном када се земље задуже, Међународни монетарни фонд им нуди додатну финансијску помоћ. У извјесном смислу, то је смањење дуговања, али тек онда када се држава или државе сложе да продају своја добра и друге ресурсе страним компанијама и да приватизују јавни сектор. Последица тога је да те државе потпадају под тај светски империјлизам.

Књиге Перкинса су потресле свет, један од његових биографа описује га као човека који је живио четири живота, као економски плаћеног убицу, директора врло успешне компаније за производњу алтернативне енергије, експерта за урођеничке културе и учитеља и писца који се залаже за екологију.

- То је опис који врло добро сумира мој живот. Мислим да је фер рећи како сам живео привилегованим животом, иако је поштено речи да сам као економски плаћени убица сасвим сигурно радио ствари којима се не поносим. Након тог периода посветио сам живот стварању бољег света. То је циљ којем сам након 1981. године посветио живот – рекао је Перкинс у једном од бројних интервјуа.

Перкинс у бројним интервјуима открива како је дошао до тога да постане економски убица, о путовањима у Африку, Азију, Европу, Латинску Америку и на Средњи Исток, о председницима Панаме и Еквадора, који су одбили мито и завршили мртви па до тога како је дошао на идеју да објави своја искуства економског убице.

- Када сам завршио Пословну школу на Бостонском универзитету, био сам регрутован од стране „National Security Agency“, агенције за националну сигурност, највеће националне агенције тог типа и, рекао бих, најтајновитије шпијунске организације. Премда људи мисле да је ЦИА већа, НСА је много, много већа или је барем била у време када сам ја радио за ову агенцију.

И то је тајна организација, о којој нема података, они су скривени од јавности у смислу да знамо изузетно много чињеница о организацији каква је ЦИА, али, са друге стране, сазнања о НСА почивају на гласинама. Тврди се да НСА ради само на криптографији: кодирању и декодирању порука, али, у ствари, сви знамо да су у овој агенцији људи који слушају наше телефонске разговоре”, прича Перкинс.

Извор: БК ТВ

http://www.svetinjebraniceva.rs/