Од најстаријих времена човек је постављао питања: Зашто постојим? Шта је смисао живота? Зашто живим у овом историјском времену? Да ли сам створен за вечност или само за тренутна уживања? Посматрајући конкретне историјске личности, о чијим животима сазнајемо на основу различитих извора, можемо закључити како је појединачно сваки човек одговарао на ова нимало једноставна питања. Многи су улагали огроман интелектуални напор да пруже најбоље одговоре. Стварала су се разноврсна учења, оснивани су многобројни религијски покрети, креиране су различите идеологије, развијале су се и распадале државне творевине у тежњи да реше тајну смисла човековог живота.

Велика француска револуција била је несумњиво снажан потрес у историји Европе, која од 1789. године започиње свој антихришћански, а потом и атеистички пут. Либерализам, национализам и марксизам постали су најизразитији продукти историјског преокрета у XIX веку. У другој половини овог столећа десиле су се највеће промене у историји човечанства. Технички, научни и културни напредак предодредили су несагледиви цивилизацијски успон, али су покренули и лавину најнижих страсти у људима.

Кредо глобалног друштва данашњице направио је од људи страсне и непоколебљиве поштоваоце самољубља и „опуштених уживања“. Непрестано и врло бучно из срца и уста произносе се речи: Опусти се! Уживај! Ти то заслужујеш! Осети укус задовољства! Препусти се чулима! Заборави бригу, једном се живи! Буди сав свој! Буди сва своја! Када се пажљиво ослушну речи смарање, кулирање, лајковање, врх, триповање, хејтовање, које сe у савременим друштвима непрекидно производе у најпрофитабилнијој, мултинационалној фабрици бесмисла, сасвим је сигурно да су то најчешће понављане молитве егоистично-хедонистичке религије. Следбеници евроамеричке идеологије користољубља, неограниченог и необузданог уживања, највише подсећају на јеванђеоског безумног богаташа, који је саградивши нове и веће житнице рекао: Душо, имаш многа добра сабрана за многе године.Почивај, једи, пиј, весели се (Лк.12.19).

Тајна смисла човековог живота у потпуности је решена животом, крсним страдањем и Васкрсењем Господа Исуса Христа. Без икакве дилеме и недоумице, у историјском времену са конкретним и живим личностима, Христос је, као савршени Бог и савршени Човек, открио на једноставан начин шта означава богоразумно служити људима, живети у благословеним, здравим, нормалним заједницама и бити спреман на жртву.

Од средњовековног периода, када је примио хришћанство, српски народ је изабрао узак и тежак пут, али пут који га је водио вековима у Царство Небеско. И ма колико се данашњи богомрсци и србомрзитељи подсмевају Небеској Србији и желе да од свог народа направе најгори народ на свету, историјско памћење утврђује веру у истинске и трајне вредности које су успоставили наши свети преци. Срушити историјско памћење о највишем хришћанском идеалу, о давању живота за ближњега свога и непролазним вредностима које су вековима преносили неприкосновени ауторитети српског народа, обесмислити жртвовање и љубав према ближњем, главне су карактеристике егоистично-хедонистичке идеологије савременог друштва Србије. Зашто бих размишљао о Косову и Метохији? Шта ће ми нешто што је давно изгубљено? Какву корист имам од очувања традиционалних вредности? Требало би што више да отмем од живота, јер само се једном живи! У нашем медијском простору али и у свакодневном разговору могу се чути овакви изливи нескривеног себељубља и безобзирности.

Одгајен у духу себичности, самовоље и необуздане раскалашности у чулним уживањима, савремени човек изгубио је у потпуности осећај за другог. Стављајући себе увек на прво место, модерни егоиста посматра државу, друштво и породицу као амбијент у којем ће све бити окренуто искључиво њему, јер су га  научили да не треба да се „мучи“, да не треба никоме да верује већ само себи и да треба максимално да „искористи“ сваки тренутак живота. Тако се деценијама младим људима нуди образац егоистичног модела понашања који подразумева необавезност, неодговорност, лакомислено опуштање и „уживанцију“. У време празника, божићних и новогодишњих посебно, искушења са задовољстима и уживањима су највећа. Претеривања са обилним трпезама, испуњеним најразноврснијим јелима и пићем, завршавају се најчешће непримереним разговорима и „тешким“ речима. Највише горчине у тим тренуцима излију они који су екстремни егоисти. Увек им недостаје још нешто да би у потпуности остварили идеале најмасовнијег идеолошког покрета данашњице, заслепљено окренутог према новцу и интересима.

Да није све црно показују и многобројни примери пожртвовања и племенитости. Требало би у свим медијима, у свим институцијама, на сваком кораку непрестано истицати солидарност и спремност на жртву и помоћ другима, без икаквог користољубља, јер је то једини начин да оставимо иза себе нормалан и здрав нараштај.

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/zaslepljenost-egoizmom-i-hedonizmom.html?alphabet=l