Послушајте ме. Не смућујте душу своју због тога што сте немоћни и што се не поправљате. Наравно, ви се можда баш не поправљате, али се надам да се поправљате помало, у ономе што не видите, а тога је доста. То исправљање себе није велико, као да ништа не значи, али за спасење може бити довољно. Навешћу вам бар делимично нешто чега нисте свесни, а дешава вам се повремено.

Ако некада неком укажете милост – бићете помиловани.

Ако састрадавате са оним који страда – уврстићете се у Мученике.

Ако опростите ономе ко вас вређа, то вам се не само опраштају сви греси него и бивате чедо Оца Небескога.

Ако се, чак и мало, усрдно помолиш за спасење, спасићеш се.

Ако себе укориш, окривиш и осудиш пред Богом за грехе које савешћу осећаш, и за то ћеш бити оправдан!

Ако пред Богом исповедате своје грехе, за то вам је плата опроштај.

Ако се ожалостите због својих грехова или дођете у умилење (расположење молитвене ганутости) или заплачете или уздахнете, ни тај уздах ваш неће остати скривен од Њега: „Није сакривена од Њега“, вели Свети Симеон Нови Богослов, „ни једна суза нити честица сузна“. А Свети Јован Златоусти говори: „Ако се и мало ожалостиш због греха, Господ ће то примити као разлог за твоје спасење.“

Видите ли колико сте само ствари исправили за које ни не знате. Зато је боље за вас да се најпре немоћима хвалите, а не да се исправљењима својим наслађујете.

Нека њих мери наш праведни Наградодавац, а ми гледајмо само на своје грехе и кајмо се за њих у све дане, постарајмо се да нам буду опроштени.

Са руског:

монахиње манастира Светог Луке Жупе Никшићке

Извор: „Православни одговор“