Србија нема закон о видео-надзору, иако грађане снима 200.000 ових уређаја. Само у Београду око 100.000 камера, не зна се ко користи податке

 ГРАЂАНИ Србије свакодневно су у објективу најмање 200.000 камера, које су постављене на улицама, улазима, јавним здањима, па чак и на приватним кућама. Ниједна од њих, међутим, није прописно постављена, јер Србија нема закон који регулише област видео-надзора. Ово питање, између осталих, наћи ће се на списку проблема чије је решење услов за ступање у Европску унију.

Прецизни подаци о броју уређаја за снимање, који прате кретање грађана, не постоје. Процене говоре да је само у главном граду инсталирано око 100.000 камера, а битно другачије није ни у осталим већим градовима. "Велики брат" мотри буквално на све - улице, улазе, паркинге, гараже, паркове, школе, чекаонице, па чак и аутобусе. У страху од криминалаца и вандала, заборавља се да "свевидеће око", вирећи на улазе и просторије, осим приватности, крши и - закон.

На овај проблем у свом извештају о раду недавно је упозорио и повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Родољуб Шабић. На области видео-надзора, али и обради биометријских података и сектора приватне безбедности, како каже, ломиће се поглавља 23 и 24, којима ће почети преговори Србије о уласку у ЕУ.

- Видео-надзор није уређен ниједном одредбом, осим општег Закона о заштити података о личности, који је недовољан - каже, за "Новости", Шабић. - Моја канцеларија је упутила Влади и нацрт новог прописа, који би требало да попуни празнину која постоји у овој области. Овај текст, међутим, никада није стигао у скупштинску процедуру. У међувремену, на нас мотре десетине хиљада камера а да не знамо ни ко нас снима, за шта се снимци користе, чувају, нити ко има приступ овом материјалу.

Повереник подсећа да је за "чисто" снимање потребна сагласност особе која је пред камером, што је немогуће обезбедити, или јасан пропис, кога тренутно нема.

Проблем дивљег постављања уређаја и снимања објеката и личности, о којима брину приватне агенције, делимично би био решен да постоји закон о приватном обезбеђењу.

- У предлогу закона, који чека на гласање у Скупштини, јасно смо предвидели када и на који начин може да се користи видео-надзор - каже Драгиша Јовановић из Удружења за физичко-техничко обезбеђење Привредне коморе Србије. - У додиру са видео-материјалом могу да буду само овлашћена лица, а снимци би требало да се депонују на безбедним местима. Потребно је и да се јасно одреди време чувања снимака, као и начин брисања.
Он напомиње и да постоје и добре стране видео-надзора, захваљујући коме велики број провалника и лопова одустаје од уласка у објекте и од других дела.

СНИМАЈУ ЗА 100 ЕВРА

КАМЕРЕ за видео-надзор у слободној су продаји, а могу се купити и за мање од 100 евра. У продавницама које се баве прометом ове врсте робе кажу да постоји велики број модела, са безброј функција, као и да је продаја стабилна. Најбоље иду јефтине, које су једноставне и лако се уграђују. Квалитетније депонују снимке, а постоје и "невидљиве" камере, уређаји за ноћно снимање...

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:373833-Na-kvarno-nas-snima-200000-kamera