Свака молитва је дар од Бога. Али ми, слаби, ми само творимо усну молитву. За сада, сине мој, моли се тако. Јер бунар је дубок, уже је кратко, а кофа је мала.

 Ујутро прочитај “Акатист Пресветој Богородици.” Увече читај “Молебан Пресветој Богородици.” “Симбол вере” је обавезна молитва, бар једном дневно, а “50. Псалм” читај бар два-три пута на дан...

Затим прочитај још неке молитве; Канон добровољно. ”Оче наш” безброј пута, ”Исусову молитву” безброј пута и поклоне чини безброј пута. Свака особа по својим снагама; пчела није у стању да сакупи сав нектар са цвета, зар не? Ипак молитва поставља ред у живот оног ко је упражњава. Ја себе посматрам и оно што обично чиним је: пробудим се ујутро и прочитам своје молитвено правило. Од тог момента као да сам нова особа цео дан. Али ако се пробудиш ујутро и почнеш да се окрећеш по кући (бринеш) говорећи: “Морам ово да урадим, морам оно,” онда ништа неће бити добро читавога дана. Дакле, прочитај од Канона по мало, приносећи тако Богу молитву као што је Јов приносио жртву за своје синове свакодневно, само у случају да су у њиховим мислима починили нешто погрешно.

Свакодневно чини онолико поклона колико можеш пред Пресветом Богоматером – бар 12 – и при сваком кажи ово, једноставно, као што су говориле наше баке: ”Пресвета Богородице не оставља ме...не оставља ме Мајко Божија!” Никада не заборављај Пресвету Богородицу, сине мој, никада, јер Она је тако добра. Тако, сине мој, никада не одустај од молитве...Чини поклоне, читај псалме, изговарај ”Исусову молитву.” Човек мора да има мало правило. Јер прљава кошуља не може да се опере само у води, треба такође сапун, нешто јаче да би се очистила.

И ако кажеш “Исусову молитву” 100 пута, бар десет пута изговори је мислима. Када разговараш са неким, не стојиш испред њега окренут леђима, зар не? А камо ли кад разговараш са Богом!Овако је о. Данило знао да каже, драга душо: “Пајсије, човече моје, не дај својим мислима да лутају ван твоје келије.”

Мисли долазе и одлазе, али немој их забављати, не обраћај пажњу на њих. Молитва мора стално да ти окупира пажњу; изговарај ”Исусову молитву” у сваком тренутку. Нека ти постане навика да изговараш молитву свакодневно, и за сваки “Акатист” или “Молебан ”који си оставио не прочитан уради 24 поклона – бар то учини...

Сада, у поноћ, овде у Сихли (и у Сихастрији) ми држимо бденије. Покушај да се пробудиш, бар се прекрсти три пута и кажи :”Царе Небески,” “Оче наш” и све друге моливе које знаш, уради 24 поклона – и тако, то је као да си присуствовао читавом бденију...

Када можеш плачи током молитве, то је добро за наше смирење, како бисмо постали понизни. Сада, не морамо да плачемо много. ”Жртва Богу је дух скрушен, срце скрушено и понизно Бог неће оставити.”

Јер понекад ће ти ђаво помоћи да плачеш, како би био поносан на себе и тако изгубио своју душу. Била је једна жена која је често долазила да нас види; и једнога она ми каже: “Оче, ја понекад начиним 100 поклона дневно” - али она их је чинила без ичијег благослова. И ја сам јој рекао: ”Од данас не чини 100, вец само 24 дневно. Немаш благослов за више.” И након месец дана дошла је и рекла ми: ”Оче, ја не могу да урадим 24 поклона. Не знам шта се дешава, ја која сам могла да начиним 100 поклона свакога дана без проблема, сада нисам у стању да учиним ни 24, како сте ми рекли.” Видиш? Непријатељ се борио са њом јер је за ова каснија метанија добила благослов. Када је чинила 100, у томе је било мало гордости.

Дакле, све што радиш, ради са благословом свог духовног оца. Где год да живиш, иди код свог духовника и питај га да ти да молитвено правило. Тако да он зна твоје молитвено правило и ти ћеш чинити онолико за колико си добио благослов. Такође је добро да питаш за савет и благослов за свако добро дело које намераваш да учиниш, или за држање поста, итд...Све што радиш, ради са благословом свог духовног оца, тако да непријатељ не би могао да осујети твој труд.