Христос воскресе, љубезна браћо православна!

Христос воскресе, драга децо православна!

Шта означава тај вековни поздрав: Христос воскресе: Означава двоје: да је Христос васкрсао и да ћемо и ми васкрснути. Ако би само Он васкрсао, и ако ми не би очекивали кроз Његово Васкрсење и своје, шта нам онда користи што је Он васкрсао? И шта вреди Живоме поздрав од мртвих? Ако ли би пак само ми имали да васкрснемо, а Он ако није васкрсао, жалосно би било васкрсење наше без Њега, печална вечност без Његовог присуства, тамно царство без Његових очију, тужно царовање слугу без Цара, глуп живот тела без главе. Но не бојте се, браћо и децо, гле, Бог премудри свесилни ништа није уредио ни у овом ни у оном свету, чему би малени разум људски могао наћи ману и рећи: заиста, то је Бог требао и могао боље уредити! Напротив, све је Бог уредио тако, да све превазилази разум људски својом смишљеношћу, стројношћу и потпуношћу.

Сходно, дакле, тој божанској смишљености, стројности и потпуности Христос Господ је васкрсао, и ми ћемо васкрснути. Како онда да се не радујемо Васкрсу, овоме дану, који сваке године објављује Његово васкрсење и прориче наше? Сви ми који се православним крстом крстимо, веру апостолску држимо, и Пресвету Божју Матер са војскама ангела и светитеља у име Христово у помоћ призивамо, морамо се ваистину радовати и веселити, и то клицати од радости и плакати од преизбитка весеља духовнога. Зашто да се радујемо и веселимо? Зато што је живот победио смрт, добро је победило зло, правда неправду, истина лаж. Као што се под једну заставу сакупљају све добре победе и сви добри победници у оба света, у свету видљивом и невидљивом. Нита има разумне и праве борбе за добро изван Христа, нити пак има победе добра над злом без Христа. Све добре победе стоје под засгавом имена Хрисгова од почетка па др краја света и времена.

Али, браћо, да би радост ваша од васкрсења била пуна и савршена и ове године, и догодине, и све до краја крајева ја сам дужан опоменути вас и на непријатност и опасност васкрсења, да би ви док сте још овде, на овом земаљском мегдану, сачували себе од те непријатности и опасности, које су кобне јер су вечне.

Истина је, да ће васкрснута апостоли Божји, и Јаков и Јован, и Андреја и Петар, и Тома и Павле, и сви редом апостоли Божји, и да ће с њима васкрснути људи и жене, народи и племена која они крстише, вером просветаше и ка вечном животу наставише. И срешће се духовни родитељи са духовном децом својом, и биће радост обојих велика у светлосга присуства Божијега.

Истина је, да ће и сви светитељи вакрснути, сви мученици и све мученице за веру, и сви дивни подвжници и подвижнице, девственици и испосници, сви добри јерарси и пастари, угодници Божји и праведници који веру одржаше, веру на делу показаше, било на делу милосрђа и човекољубља, било пак на делу муке и страдања за Господа Христа, - васкрснуће они, и васкрснуће с њима безоројне чете оних, који се од њихове речи и примера научише, кроз њих покајаше, од својих злих дела и мрачних помисли одступише, и Христу Спаситељу свесрдно поклонише. И кад се једни с другима сретну у Рају, биће нечувена и небивана радост на небу и на земљи.

Васкрснуће и Св. Симеон и Сава, и Василије и Јанићије, са Параскевом и крунисаним мучеником Дечанским, и сви достојни цареви и благочесне царице, и јерарси и подвижници балкански, и српски и бугарски и грчки и албански, исто онако као и сви Божји угодници палестински и егапатски, они из Азије као и они са острва разних, - а са њима ће васкрснути и сви они, који се кроз векове броје на милионе и милионе, и који од           њих као свећа од свеће бише зажежени, светлошћу и љубављу Христовом бише зажежени. И радост њиховог састанка у царству Христа Господа биће без краја и без ослабљења.

Па ће васкрснути међу другима светим и Петар, Алексије, Јона и Филип, руски јерарси и чудотворци, и Антоније с Теодосијем, духовни родитељи своје браће по крви и језику, и Сергије "печалник земље руске", и Тихон са витешким кнезом Невским, и Серафим, уметник подвижништва, и тма богоугодних људи и жена руских, у црнини и у белини, са престола или са буњишта, из пештера монашких или из изби препуних деце и крстова Христа ради. Па ће још васкрснути небројив песак правоверних Руса, деце апостолске и истините деце Аврамове, и радост њихова- и оних и ових- у царству Христовом превазићи ће све снове, све речи, и све слабости овога света.

Па ће још, браћо, међу свима светима васкрснути и наши Петочисленици Охридски: Климент, Наум, Горазд, Ангеларије и Сава са свештеномучеником Еразмом и блаженим и богомудрим Теофилактом, Димитријем, и Никодимом, и Јоасафом, Григоријем и свим светам многочисленицима Охридским, свештеницима, иноцима, епископима и патријарсима Охридским, васкрснуће и њихова Христољубива паства, видеће се сви једни с другима и с Христом и красним ангелима Његовим светим, видеће се и веселиће се у вечности и вечности.

Али ко ће пребројати све оне избранике и избранице, чији је број Бог упоредио са бројем звјезда на небу и пјеска на бријегу морском / 1 Мојс. 22,17./? Ми смо једва додирнули само неке почетне бројке наследника вечне радости ,а већ хитамо да споменемо за сад и једну групу наследника вечне жалости. О браћо моја, неће васкрснути само они и онакви какве набројасмо, него ће васкрснути и Ирод, који поби невину децу Витлејемску, и многи други крвници и злочинци. Светитељи и праведници васкрснуће на живот вјечни, а Ирод са себи сличнима на срамоту и пријекор вјечни /Дан. 12,2./. Слично деци Витлејемској васкрснуће и сва деца, убијена од родитеља својих пре но што се родише у овај свет; а слично Ироду васкрснуће и сви ти злотворни родитељи, који из неких саможивих и сујетних разлога не допустише деци својој зачетој ни да за један дан завире у овај свет него их из мајчине утробе насилно гурнуше право у свет небески. А број те насилно уморене деце јесте као број једне велике, велике војске, којој је оружје и сила невиност њина. Та војска се нарочито много умножила после рата и у нашем народу. Истина, тај злочин одвраног детоморства још није продро до у ове наше Охридске висине, но ипак сам ја принуђен да вам говорим о том савременом злочину над децом пре него ли је он дошао овамо и зато да не би никад ни дошао, као што људи говоре о чуми пре него је чума прешла из комшилука у њихову кућу. Говориће вам и лагаће вас многи лагари у овој земљи, да се тај злочин врши из економских разлога, т. ј. тобож зато шго родитељи страхују, да неће моћи исхранити сву рођену децу, - зато убијају многу зарођену. Не верујте томе, но знајте, да баш богаташи врше тај злочин најчешће и да се он прво међу богаташима и чуо и одомаћио. У целој Божијој природи не зна се да такав одвратан злочин према породу ико врши осим неких бесних жена и неких бесних крмача. Но мање је одвратан тај злочин код крмача јер кажу да гладна крмача поједе своје младунце; жена пак бесна не једе своју децу, него трује пре него их је видела очима својим, пре него их ико у свету може узети у заштачу, пре него би она бар плачом својим ма кога дозвала у помоћ у неравној борби са дивљим мајкама својим. Природа не зна за неравнији и гнуснији сукоб него што је овај између једне мајке и детета њеног нерођеног. Али знајте као хришћани, да у том неравном сукобу на крају крајева деца побеђују своје мајке тровачице. Јер су душе те деце живе и непрестано вапију Богу за освету. И у дан васкрсења свако ће то дете стати пред мајку своју и викнуги јој пред војскама ангела и људи: "Ти си ме убила!"

О браћо моја, помислите само, како се може гранати једно дрво коме се гране у зачетку сасецају? Како ли ће напредовати један народ у коме несавесни родитељи гуше децу у зачетку њиховоме? Ту нема добра, браћо, ни за народ ни за државу, ни за свет, а да и не говорим за мајку тровачицу и оца убицу. Јер Бог животодавац свети се за децу нејаку, за војску од деце нејаке, којима само живи и сујетни родитељи не дадоше да се жива греју под сунцем Божјим у створеном свету Божјем ни за један једини дан, него их из гробова материнских тела преселише у гробове земљине. Предадоше их земљи као лешеве, а Бог их прими као њихове тужитеље. Божја освета пак пројављује се кроз суше, и поплаве, и болесги, и земљотресе, и збуњеност и завађеност међу богаташима и великашима једне земље, и најзад кроз рат, као суму премногих зала. Иза свих тих беда и удара стоје војске малих војника, убијених од родитеља својих. И кад рат дође, по Божјем попуштању, ту су опет та деца по среди. Она одлучују победу или пораз; тако да победа или пораз за један народ не долази толико од видљиве колико од невидљиве војске. Видљиве војске никад саме не побеђују; победа њихова зависи од савеза са војском невидљивом. Отуда је свака мајка, која убија своју децу у зачећу непријатељ свој и своје државе и свога народа. Њен злочин, учињен у мраку, обелодањује се пред небом и земљом кроз многе несреће, које сналазе њену ближу или даљу околину. Још се њен злочин пројављује и у грижи савести, која детеубицу до смрти не оставља и која временом не слаби него расте. Најзад ће се њен злочин објавити на страшном Суду Божјем пред ангелима и људима.

Нека вас Бог, браћо, сачува од тога богомрског греха. Нека нико од вас и не помисли да учини такав грех, те да га не снађе испаштање без краја и конца. А ако је неко и помислио, нека се брзо покаје што је и помислио. Јер тај грех је један од оних страшних смртних грехова, који вапију на небо Богу за освету и који спречавају на земљи људима сваки напредак. Понављам: сваки напредак у једноме народу спречавају убијена деца. И док се грех не покаје, пут напретка не може бити отворен; него се људи комешају у месту и само маштају да се тобож крећу напред. Међутим, њихово комешање у месту није корачање у напред, није напредовање.

Што мање грехова човек има на души, то му већа вера у васкрсење, и то му већа радост у празновању Васкрса Христова; а што помраченија и обремењенија савест гресима, то вера тања и радост мања. Да би се ваша вера појачала и радост повећала, ја вас позивам и молим, да се покајете за грехе своје. Греси су као капци на прозорима. Док су капци на прозорима затворени, дотле је мрак и студен у кући; чим се капци отворе, светлост и топлота улазе у кућу. Светлост и топлота то је вера која низводи светлост истине с неба у душу, од које светлости долази и радост; а капци на души нашој јесу греси. Отворимо те капке покајања, и пустимо светлост вере и топлоту духовне радости небеске у душе наше. Да се не постидимо у Дан Онај, када ангели Божји затрубе и објаве славни долазак Судије праведнога. Љуто ће се застидети тада они, који у Христово васкрсење не вероваше нити се у своје надаше. Држимо веру, да се не застидимо; имајмо наду, да се не устрашимо. И још, чинимо свако добро дело, да се удостојимо назива благословени. О да би чули из уста самога Господа Васкрситеља имена наша прочитана из вечне књиге живота и позив, и позив да би чули: приђите благословени оца мојега, наследите царство приготовљено вам од постања свијета /Мат. 25, 34/. Богу нашему, једином у Тројици, слава и хвала на век века. Амин.

ГЛАСНИК, црквени, школски и друштвени лист, Темишвар, 1. јануар 1927, страна 37-37.

Приређивач: "Борба за веру"