Апел за очување споменика културе Наши најугледнији интелектуалци питају ко је издао одобрење да се оскрнави порта цркве Александра Невског у Београду Црква Александра Невског
Прошлог октобра започело је, и данас траје, скрнављење једног од изразито вредних споменика културе Београда. У години када је припремана прослава 180 година од рођења Јелисавете Начић (1875–1955), прве жене архитекте у Србији, и 80 година од изградње једног од њених врхунских дела – цркве Александра Невског – уместо најављене свечаности, њени баштиници те значајне датуме у култури Србије претворили су у скандалозно насиље, незамисливо у иоле просвећеној и правној држави. Овако почиње писмо-апел наших најистакнутијих интелектуалаца, које је јуче стигло у нашу редакцију, а са циљем да се, обавештавањем јавности, скрене пажња на то да се спречи насиље над споменицима културе. У писму, које су потписали Бранко Бојовић, архитекта, Бранко Вујовић, историчар уметности, Гојко Суботић, историчар уметности, Добрица Ћосић, књижевник, Душан Оташевић, сликар, Љубомир Симовић, књижевник, Милан Палишашки, архитекта, Милош Перовић, архитекта, и Михајло Митровић, архитекта, даље стоји: „У оквиру зелене парковске површине порте, на метар од ограде тик уз главни улаз, испред грађевинске линије храма у судару са монументалним порталом који крунише архитектонску лепоту високих националних вредности, увелико се зида нова, на силу убачена, неприкладна реметилачка грађевина намењена продавници и паљењу свећа. На градилишту стоји табла на којој пише: ’Х-20 број 351.1.89/2000. од 12. 6. 2008’. Из ове једине јавне информације не виде се починиоци овога недела. Претпоставка је да би прво одобрење морало бити од Завода за заштиту споменика културе. Ако то није њихово решење, онда би надлежни завод морао у року од 24 сата да учини све да се зауставе даљи радови, порта врати у претходно стање, а починиоци скрнављења храма примерено казне. Али ако је, што је мало вероватно, поменуто решење издао надлежни Завод за заштиту споменика културе, онда држава треба да докаже својим грађанима да држава заиста постоји, да држи до свог елементарног дигнитета и да примерено санкционише свог дивљег градитеља.” Потписници апела додају: „Молимо институције културе и јавне раднике повређене самовољом чиновничког апарата, управљеног да штити национални културни простор, у овом случају претвореног у своју супротност – да учине све што је могуће да се, за сада, неидентификовани кривци позову на одговорност, уклони рогобатни уљез који, поред бројних недопуштености, крши највише амбијенталне вредности и урбане визуре Дорћола. И тако поврати сакралност места.” [објављено: 18/11/2008] http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Apel-za-ochuvanje-spomenika-kulture.lt.html |