„Искандери“ у Калињинграду ово не могу спречити

Шеф Одбора руске Државне Думе за одбрану, пензионисани адмирал Владимир Комоједов, „уверен је 200%“ да ће на Иран ускоро бити извршен војни напад. Осим тога, по његовим речима, у САД се разрађују планови за нуклеарно бомбардовање Русије.

Комоједов је ово изјавио за време свог сусрета с ветеранима Оружаних снага у Севастопољу.

 „Своју улогу у будућем рату играће Црно море. Није случајно што вам је овде дошла америчка крстарица. Из Црног мора – најкраћи је пут за лансирање ракета. Рат са Ираном дотаћиће Русију, јер су нуклеарни објекти те земље распоређени напоредо с нашом границом“, - рекао је Комоједов.

По речима експерта, идеју нуклеарног бомбардовања Русије заступа невладина организација „Федерација америчких научника“, у чијем је чланству 68 добитника Нобелове награде. По њиховом мишљењу, довољно ће бити да се нанесу удари по 12 градова и уништи 2 милиона људи.

Комоједов сматра да САД тренутно имају значајну војну предност. 12 америчких носача авиона наоружано је с 2,5 хиљаде крстарећих ракета „Томахавк“. Ово је довољно да се покрије 80% европског дела Русије и уништи 60% руског војно-индустријског комплекса.

 „Они нишане наше стационарне ракетне базе. Њих никуда не помераш, и Американци савршено знају њихове тачне координате. Две трећине америчког оружја размештено је на подморнице, то јест – налази се у покрету. Зато, дакле, није лако обезбедити паритет. Ја не опажам у њиховим плановима ни Кореју ни Ирак. У основи, све је то усмерено против Русије“, - рекао је Комоједов.

По његовом мишљењу, Руској Федерацији ће такође бити тешко да америчком систему ПРО супротстави не само елементе који су распоређени стационарно, већ и покретне – у светском океану.

 „Мере, које је наш главнокомандујући објавио  за Калињинградску област, апсолутно су безначајне. Површина Калињинградске области је мала, шта више, она је потпуно окружена земљама НАТО и „Искандер“ неће успети ни да мрдне“, - рекао је Комоједов.

Он верује да се би се агресији САД могле супротставити једино атомске подморнице у Атлантском и Тихом океану, али Русија нема довољан број таквих подморница да би формирала групацију.

Претњу за Русију, по мишљењу Комоједова, представља и Кина, која је заинтересована за нове територије. Притом, у РФ је већ формирна пета колона од кинеских грађана.

Одупрети се свим овим претњама, Русија би могла ако би се ујединила са земљама бившег Совјетског Савеза. „Али ми и даље не можемо да превладамо амбиције. Мирис гаса нас дели, и у томе ми губимо“, - рекао је Комоједов.

По материјалу са http://www.fssb.su приредило

Уредништво „Борбе за веру“

 +++

Осврт на вест "Борбе за веру":

Осим адмирала Комоједова и други руски војни експерти упозоравају на значајну америчку војну предност у односу на Русију. Сваком православном човеку ово је још једна опомена да се не узда у „коње и кола“ (ср. Пс. 20,7),  нити  „у кнезове, у синове људске“ (ср. Пс.145,3), већ једино у Бога Свемогућег. А тада ће Бог наш војевати за нас (ср.Нем. 4,20).

Најочигледнији пример за ово је славна Стаљинградска битка која је трајала од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године. Однос снага у јулу 1942* био је следећи:

Совјетске трупе:

270 000 војника
400 тенкова
3 400 артиљ. оруђа
1 200 авиона

Немачке трупе:

540 000 војника
1 000 тенкова
5 000 артиљ. оруђа
454 авиона

          Oднос снага у новембру 1942:

Совјетске трупе:

1 011 000 војника
675 тенкова
10 290 артиљ. оруђа
1 216 авиона

Немачке трупе:

1 143 000 војника
1 463 тенкова
15 501 артиљ. оруђа
1 350 авиона

Уздајући се у „кола и коње“ што их је много, Хитлер је Фидриху фон Паулусу, заповеднику немачке Шесте армије која је јуришала на Стаљинград, рекао да се „с таквим снагама може јуришати на небо“ (и Стаљинградска битка је за Хитлера постала управо тај последњи јуриш на небо). Када је Паулусова армија стигла до саме Волге, постало је очигледно да без помоћи одозго совјетска Русија не може савладати Хитлера. А догађаји су текли овако:

>>Била је зима 1941. године. Немци су се приближавали Москви. Русија се налазила на ивици катастрофе. Тих дана скоро нико није веровао у победу. Нису знали шта да раде, видели су само пропаст, свуда је била само паника, страх, очајање. Када је почео велики Отаџбински рат, патријарх антиохијски Александар Трећи обратио се посланицом хришћанима целог света за молитвену и материјалну помоћ Русији. Тада је руској земљи остао само веома мали број истинских пријатеља. Постојали су велики молитвеници и у Русији, такви као јеросхимонах Серафим Вирицки. Хиљаду дана и ноћи се молио он за спасење земље и народа Русије у тим најтежим годинама, када су земљу притискали непријатељи. Али као и 1612. године Промислом Божјим ради пројављивања воље Божје и одређења судбине народа и земље Русије био је изабран пријатељ и молитвеник за њу из братске Цркве - митрополит Ливанских гора Илија (Антиохијска патријаршија). Он је знао шта значи Русија за свет; знао је и зато се увек молио за спасење руске земље, за просветљење народа. После апела Александра Трећег, митрополит Илија је почео ватрено и свим срцем да се моли за спасење Русије од пропасти, од непријатељске најезде. Одлучио је да се затвори и да моли Мајку Божју да му открије чиме се може помоћи Русији. Он се спустио у камено подземље, куда није допирао ниједан звук са земље, где није било ничега осим иконе Мајке Божје. Владика се тамо затворио, није јео, није пио, није спавао, већ се само клечећи молио пред иконом Мајке Божје испред које је горело кандило. Сваког јутра владици су доносили извештај са ратишта о броју убијених и о томе докле је дошао непријатељ. Након три дана бдења јавила му се у огњеном стубу Сама Мајка Божја и објавила да је изабран он, истински молитвеник и пријатељ Русије, да би пренео заповест Божју за земљу и руски народ. Ако све што је било заповеђено не буде испуњено, Русија ће пропасти. "У целој земљи морају бити отворене цркве, манастири, духовне академије и богословије. Свештеници морају бити враћени са фронтова и из затвора, треба да почну да служе. Сада се припремају да предају Лењинград; он се не сме предати. Нека изнесу", рекла је Она, "чудотворну икону Казанске Мајке Божје и нека је пронесу у литији око града, тада ниједан непријатељ неће ступити на његову свету земљу. То је изабрани град. Испред Казанске иконе треба одслужити молебан у Москви; затим она треба да буде у Стаљинграду, који се не сме предати непријатељу. Казанска икона треба да иде са војском до граница Русије. Кад се рат заврши, митрополит Илија треба да дође у Русију и да исприча о томе како је она била спасена".

Владика се повезао са представницима Руске Цркве и са совјетском владом те им пренео све што је било заповеђено. И сада се у архивама чувају писма и телеграми која је митрополит Илија слао у Москву. Стаљин је позвао митрополита лењинградског Алексија (Симанског), место чувара патријаршијског престола митрополита Сергија Страгородског) и обећао да ће испунити све што је пренео митрополит Илија, јер више није видео никакву могућност да спасе положај. Све се догодило онако како је било и проречено. Није било снаге да се непријатељ заустави. Била је страшна глад, свакодневно су умирале хиљаде људи. Из Владимирске саборне цркве изнели су Казанску икону Мајке Божје и обишли с њом у литији око Лењинграда - град је био спасен. Многима је и до дан данас несхватљиво како се одржао Лењинград, јер помоћи му није било: оно мало што су довозили била је само кап у мору. Ипак, град је издржао... После Лењинграда Казанска икона је почела свој поход по Русији. И Москва је такође била спасена чудом. Пораз Немаца код Москве, то истинско чудо, јављено је молитвама и заузимањем Божје Мајке. Немци су панично бежали, гоњени ужасом, путем су остављали технику и нико од немачких и руских генерала није могао да схвати зашто се то догодило. Волоколамски пут је био слободан и ништа није сметало Немцима да уђу у Москву. Затим су Казанску икону превезли у Стаљинград. Тамо се испред ње одржавала непрестана служба - молебани и помени погинулих војника. Икона је стајала усред руске војске, на десној обали Волге, и Немци нису могли да пређу реку какве год напоре улагали. Био је тренутак кад су браниоци града остали само на малом комаду земље уз Волгу, али Немци нису могли да их униште јер се тамо налазила Казанска икона Мајке Божје. Славна Стаљинградска битка почела је молебаном управо испред те иконе и тек после тога био је дат сигнал за напад. Икону су довозили на најтеже делове фронта, тамо где су биле критичне ситуације, на места где су биле припремане офанзиве. Свештенство је служило молебане, војнике су шкропили светом водицом...<< (Из књиге "Небески Јерусалим и велики Вавилон", Београд, 1999.)

Садашње руско државно руководство схватило исто што и совјетско у Другом светском рату, па је у кључном тренутку, уочи децембарских парламентарних избора, у Русију са Свете Горе донета велика православна светиња – Појас Пресвете Богородице. Још једна крвава револуција у Русији била је спречена. И у будућем рату православни могу победити једино ако Бог њихов војује за њих. А Бог ће им помоћи, и узеће их под своје свемоћно окриље, само ако покајнички завапе, принесу плодове достојне покајања и обрате се Њему, Јединоме, за помоћ.

У противном (што не дао Бог), на телу опустошеног и ратом разореног света „устаће десет царева“ (Данило 7, 24). Седам од њих биће „једне мисли“ са Антихристом: они ће му „и предати силу и власт своју". А друга три цара браниће своју независност, али ће их Антихрист покорити војном силом (7,8,20,24). Он ће тројицу од њих... истребити, а остали ће са њим закључити савез и он ће постати заповедник над свима њима. А то ће бити Антихрист“ (Божанске поруке, књига VII, глава 16). „То је велика црвена аждаја са седам глава и десет рогова, и на глави њеној десет круна" (Откривење 13,1 - види тумачење светих Отаца: Иринеја Лионског и Кирила Јерусалимског).

_________

* Подаци преузети са "Википедије"