Прослава 1.700 година од Миланског едикта у Нишу биће скромна. СПЦ није упутила позив. Не гради се Константинов комплекс. Сви учесници сада обавезу изградње пребацују на другога

НИШЛИЈЕ више не мора да боли глава где би папа Бенедикт XVI  спавао идуће године, када би у њиховом граду присустовао прослави 17 векова Миланског едикта. Не морају да брину ни како би се у хотелима са малим капацитетом сместило хиљаде католичких верника, који би том приликом дошли у Ниш.

Јер, дефинитивно, поглавар Римокатоличке цркве не долази у Ниш. Како је потврдио представник за штампу Свете столице, Федерико Ломбарди, пут папе Бенедикта XVI  у Србију наредне године „није планиран“, а да је у контактима са српском патријаршијом таква „могућност помињана“, али није конкретизована. Да неће присуствовати прослави у Србији, на коју га је 2009. позвао председник Борис Тадић, знало се још прошле године, када Српска православна црква није упутила позив поглавару Католичке цркве, јер о томе није постигнута сагласност Архијерејског сабора.

Тада није подржана ни лична жеља српског патријарха Иринеја да папа дође у Ниш. Његова светост је претходно најављивао да ће на прославу Миланског едикта бити позвани представници свих цркава и „да нема никаквог разлога да се заобиђе Римска, са којом смо били заједно до 11. века“.

- Лично сматрам да ће прослава у Нишу бити прилика да се успостави дијалог између представника свих цркава, јер ту има штошта да се каже. Али у тону који одговара том скупу и људима који представљају своје цркве, указао је за „Новости“ тада патријарх Иринеј.

У СПЦ се и раније помињао долазак папе, али је званични став увек био да још „није време“ и да би „требало сачекати бољу прилику“. Познато је да је и почивши патријарх Павле говорио да о позиву папи да дође у Србију може да се разговара тек ако би једна велика православна земља, а то је Русија, позвала римског поглавара у посету.

Др Драгољуб Ђорђевић из Ниша, оснивач Југословенског удружења за научно истраживање религије, каже да изузетно конзервативне снаге у СПЦ, и у самом српском друштву, оштро инсистирају да је Јасеновац „услов свих услова“ за долазак папе.

- Доласком папе Бенедикта XVI  Србија би коначно доказала да улази у ред религијски цивилизованих земаља, да припада европском културном кругу и да корача према ЕУ - оцењује др Ђорђевић. - Једноставно, Србија ништа не би изгубила, док би много добила.

А после званичне потврде да папа не долази у Ниш, овај град у години великог јубилеја има све мање шанси да материјализује чињеницу да је родно место Константина Великог, који је пре 1.700 година прогласио Милански едикт, чиме је успостављена верска равноправност и престало гоњење хришћана, које је трајало три века.

Тим пре што ће после преамбициозних планова прослава у Нишу бити скромна и - реална. Иако градски челници избегавају да то званично потврде, јасно је да неће почети ни изградња мегаломански замишљеног комплекса цара Константина са импозантним крстом, на брду Виник надомак Ниша.

Иако су потписани многи документи о овом пројекту, утисак је да се у његову реализацију ипак кренуло неозбиљно, а сви учесници сада обавезу изградње пребацују на другога.

- Инфраструктурно опремање града, односно изградња и реконструкција највећих градских саобраћајница које ће повезати Тврђаву, Ћеле кулу и Медијану, већ је реализовано или је у фази реализације - каже градоначелник Ниша Милош Симоновић. - Завршни радови на Храму Св. цара Константина и царице Јелене требало би да буду окончани до краја ове године. Настављају се радови на уређењу ранохришћанских гробница и ископавања у нишкој Тврђави.

За пројекат осветљења Тврђаве обезбеђено је пет милиона динара, а средства су одвојена и за обнављање и истраживање Царске палате са октогоном на Градском пољу, која се доводи у везу са Константином Великим. А осим инфраструктурних и других радова, наредне године је предвиђен и низ научних скупова.

ОЗБИЉНА РАЗМИШЉАЊА

Професор Дарко Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану, сматра да формулације монсињора Ломбардија о контактима са СПЦ, „евентуалним могућностима“ и „размишљањима која нису конкретизована“ дискретно поручују да се о папином доласку у Ниш озбиљно размишљало и разговарало.

Тако је, према његовим речима, једна изузетна прилика за унапређивање екуменског дијалога изгледа морала бити пропуштена. Јер друштвено психолошки моменат и одржавање одбојности великог дела јавног мњења, чињенице су које се ни политички ни демократски не смеју превидети ни поценити.

- Има мишљења да је надавна папина посета гробу кардинала Степинца била одлучујућа за негативан став према његовој посети Србији, али ја не верујем да би и без тога Бенедикт XVI  наредне године дошао у Србију.

СПОМЕНИК ДО краја године требало би да буде постављен споменик цару Константину, највероватније у центру Ниша, на Нишавском кеју. Према замисли аутора споменика, вајара из Београда Вука Ђуричковића, Константин ће седети на престолу, у једној руци држаће крст, а на коленима ће имати мач.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:376031-Godisnjica-Milanskog-edikta-bez-pape-i-krsta