Нови енглески превод Светог Писма, „The Voice“ („Глас“), одрекао се хришћанске терминологије. По објашњењу његових сачинитеља, они су преводили „за људе који мало или нимало познају Библију, и који нису навикли на црквени језик“, извештава regions.ru.
Зато је реч „Христос“ преведена као „Помазаник“ (буквални смисао и јеврејског „Месија“ и грчког „Христос“) или „цар-ослободилац“ (the liberating king), ангел – као „весник“ (messenger), а апостол – као „изасланик“ (emissary – што је, такође, право значење одговарајућих грчких речи). Дејвид Кејпс, главни уредник превода, сматра да је такав превод прилагођенији савременим Американцима, јер, према његовим речима, чак и многи који годинама одлазе у цркву и даље не разумеју да је „Христос“ титула: „Они мисле да је Исус име, а Христос – презиме“. Преводиоци су, такође, изоставили већину примедби типа „рекао је он“, „рекли су они“, оформивши текст као позоришни комад или сценарио. На пример, епизода ходања по води (Мт. 14, 26-27) у традиционалном преводу гласи: „И видевши га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: то је утвара; и од страха повикаше. А Исус одмах рече им говорећи: не бојте се; ја сам, не плашите се“. У модернизованом преводу „The Voice“ та сцена изгледа овако: „Ученик: То је утвара! Други ученик: Утвара? Шта да чинимо? Исус: Умирите се. То сам ја, немате чега да се плашите“. „Надам се да ћемо помоћи људима да Библију виде не као древни и застарели текст, већ као историју у којој они сами учествују, у коју је укључен и њихов живот“, - каже Кејпс. Речју „Voice“ („Глас“), која је постала назив целе књиге, преводиоци преводе грчко „логос“ (у традиционалном преводу – „Реч“): „У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше реч“ (Јн.1,1). У новом преводу тај стих гласи: „Пре него што је одмерено само време, Глас је говорио. Тај глас је био и јесте Бог“ ("Before time itself was measured, the Voice was speaking. The Voice was and is God"). По материјалу са „regions.ru“ приредило Уредништво „Борбе за веру“ |