Како глобална тиранија све више излази на видело, она се на интересантан начин све боље маскира у такозване зелене опције. Под мотом спасавања становништва планете ствара се најновија сплетка светске елите, врхунских научника и различитих богаташких удружења из којих долазе све гласнији позиви за драстичне мере са којима би се спречила планетарна имплозија због пренасељености и исцрпљених ресурса.

Недавно су Уједињене Нације објавиле стварање плана с којим би се "чврстом руком и још чвршћим ставовима" присилио становништво планете на еколошке мере са којима би се створила нова епоха после негативног утицаја човека на Земљу с последицама које се чине непоправљиви.

Књига Limits to Grovth, Римског клуба

Ови ставови произлазе непогрешиво из пера злогласног Римског клуба (Club of Rome) који је 1972. објавио опскурну књигу " Limits to Grovth " у којој отворено тврде како ће свет "пропасти" ако људи не постану слуге технократа, који ће својим нео-феудалистичким владањем смањити популацију планете. У време издавања ове књиге, економиста са Универзитета Јејл, Henri Vallich је објавио да имплементација становишта Римског клуба значи "потпуно осиромашивање милијарди људи" како би се смањила популација планете.

Чини се да је елита дала зелено светло таквом плану јер је недавна студија Massachusetts Institute of Technologija или МИТ-а потврдила закључке из књиге Limits to Grovth нарочито због чињенице да све више видимо како се руши светска економија и због бројних случајева у којима нови "зелени полицајци "то јест војници наводно ослобађају целе државе. Према студији МИТ-а, ми се безусловно крећемо ка потпуном колапсу планетарне економије, чији ће коначни слом створити "колосално смањење популације," ако не схватимо шта је заправо створио Римски клуб.

На улицама Европе већ видимо различите нереде који настају због владиних мера штедње, такође примећујемо све већи број самоубистава који се догађају јер су људи економски уништени, због таквих ствари се уводе драконске мере с којима властодршци покушавају да смање државне дугове измакле контроли.

Ова врста дуговања је покренута такозваном Понзијевом шемом интернационалног банкарства, с којом су се стварала радна места уз помоћ кредитирања и задуживања уз услов плаћања дивиденди и камата како би елита полако али сигурно могла доћи до већинског власничког удела готово свих компанија на свету, након чега су исти почели намерно уништавати вредност компанија како би купили за мале паре преосталу имовину и деонице, тачније куповали су је и још увек је купују за стоти део вредности.

Африка, илустрација власништво Dees Illustration

Глобална елита је наставила с игнорисањем проблема који су се генерисали по целом свету и такви проблеми уопште немају везе са смањеним ресурсима, неодрживом економијом, пренасељеношћу, већ је прави узрок овог проблема у централизованој контроли, слабом и лошем менаџменту и безобразним гломазним крађама које су починили корпоративни моћници који су користили глобализацију као средство уништења независности многих држава и компанија.

Државе које су богате у многим природним ресурсима, ако су оне на пример на подручју Африке, или Средњег Истока, су одавно мете крађа колонијалиста, и таквим државама се никада није дозволила потпуна самосталност, шта више у таквим државама се отворено потпомаже манипулација, због тога оне никада заправо неће бити слободне.

Ова стратегија се данас практикује и у западним друштвима, где су се добра Европе покрала на исти начин, и све то уз помоћ прастарог али добро испробаног начина под мотом; "Завади па владај." Но ситуација је сада мало другачија, јер се оваквом политиком више не служе државе већ првенствено компаније и најбогатији људи света. Невладине организације и интернационални финансијери се невероватно добро служе мотом: "Завади па владај" и људи из њихових редова тачније њихови финансијери и оснивачи припадају стварној или тајној влади овога света.

Када се пажљиво скупе сви делићи слике јасно се може видети намерно пљачкање добара, тако да све јачи позив на стварање решења од истих људи који су покрали и упропастили државе, опељешили ресурсе, то јест од истих људи који су направили проблеме, а који сад позивају на праведну интервенцију за спас Земље, овај позив није ништа више него ли обична превара и смицалица.

У самом центру мреже која је сплела различите ратове, немаштине и пропадања ресурса налазе се прослављени академски грађани; врхунски економисти, ствараоци званичне пропаганде, климатолози, антрополози, управљачи невладиних организација, водитељи организација за људска права, људи који желе добро и они који нам уопште не желе добро, и наравно ту се налази и Римски клуб.

Као прво, важно је разумети настајање Римског клуба и његове филозофије, јер једино на такав начин можемо предочити њихов прави циљ нарочито чињеницу да одређене индивидуе из овог клуба не сматрају све људе једнакима нити им је важан живот сваког људског бића.

Проблем и реакција

Римски клуб је основан 1965. на имању Дејвида Рокфелера у Bellagiou у Италији за време интернационалне конференције која се називала "Стање светског поретка." На тој конференцији су се нашла и 21 најутицајнија научника из тог доба, сви они су дискутовали о улози "интелектуалаца "у формацији новог света то јест новог светског поретка.

Но ова конференција није била ни изблиза значајна колико њихов нови састанак који се одржао 1975., у Риму, када је група формално добила име, они су себе аутоматски прозвали паметнијима и важнијима од остатка света и закључили су како уместо нас морају доносити одлуке о свему што је везано за поља развоја људи и политике.

Упркос празној флоскули о жељи за "стварањем бољег света за цело човечанство" коју су пренападно користили сви мегабогаташи из Римског клуба и сличних друштава, већина је схватила да овакво становиште није усклађено с њиховим заједничким становиштем и циљевима самог Римског клуба.

Становиште и циљеви Римског клуба су обзнањени у књизи Limith to Grovth коју су они назвали "Прва светска глобална револуција," што је 21. годину касније неизбежно довело до агресивне имплементације пређашњих сугестија Римског клуба уз отворену манипулацију света ка глобалном јединству то јест једној технократској влади.

У књизи можете пронаћи многе кључне наводе који ће вам дати директан увид у ментални склоп људи који нас желе водити у будућност, но највише је невероватан део књиге у коме јасно говоре о "лимитима демократије."
Демократија није лек, не може организовати све и демократија није свесна својих лимита.

...

Данашње форме демократије нису спремне за све оно што им се спрема у будућности.

...

Ми смо предвидели (у ствари одбијамо признати) наше сопствено незнање и можемо рећи недостатак политичке воље. Изузетно је важно да се демократија ревитализује и да добије нове могућности то јест да се омогући да се носи са све више претећом глобалном ситуацијом. Другим речима, може ли се у оваквом свету владати? Одговор је вероватно, НЕ, нарочито ако би се покушало владати кроз постојеће структуре са садашњим ставом. (Страница 71-72, онлине едиција).

Kari Norgaard, типичан пример новог научника који заговара ставове Римског клуба

Ово су интересантне изјаве и јако се добро повезују с објавама професорице са Универзитета Орегона, Kari Norgaard која је недавно изјавила како би све оне који сматрају да су климатске промене направљене од стране утицаја људи обична обмана, требало прогласити ментално дефектним расистима. У писму коју је Norgaard послала Обами стоји:

"Законодавци не би требали чекати за мишљење јавности како би се покренуле преко потребне акције. Мишљење јавности је важно у демократији али ако би у будућности радили на такав начин починили би ужасне грешке. "

И наравно, такви законодавци врло често нису чак ни демократски изабрани, као што имамо прилику видети на случају Римског клуба.

Иза многих невладиних организација и удружења налазе се људи који на уму имају све осим спашавања света и људи из ситуације у којој се данас налазимо.

Да би властодршци могли оправдати тако очигледно кршење демократских стандарда они су морали створити претњу која ће бити толико велика да ће обухватити и мобилисати све ресурсе и памет, уз помоћ такве претње, агресивни кораци и акције ће остати непримећени и нико на њих неће обраћати пажњу јер наводно спашавају све на планети. Римски клуб је то јако добро знао.... Они су у ствари створили такву политику по сопственом нахођењу.

Прави непријатељ човека је сам човек! У потрази за новим непријатељем ми смо се ујединили, ми смо дошли на идеју глобалног загађења, опасности од глобалног загревања, несташица питке воде, глади и других ствари које допуњују слику. У својој обимности и свеобухватности овакви феномени представљају заједничку претњу с којом се морамо заједнички суочити. Но у препознавању ових непријатеља ми падамо у замку, као што смо већ обавестили наше читаоце, греши се у откривању симптома и узрочника. Све ове опасности су узроковали људи и људско уплитање у природне процесе, и једини начин да то спречимо је потпуно мењање понашања и става. Прави непријатељ је у ствари човечанство. (75 страна онлине едиције)

Коментар „Матрикс Ворлда“:

Невероватно је колико је патокрација - владавина психопата прожела све поре друштва. Adrzej M. Lobaczevski је оваква становишта феноменално описао у шизоидној декларацији, када је написао:

Њихово гледиште с врха власти и моћи чини их песимистичним у погледу људске природе. Ми често можемо видети како они готово увек понављају одређена становишта у изјавама и написима: "Људска природа је изузетно лоша, једини начин да се одржи људско друштво је постојање и организовање јаке централизоване владавине која ће бити сачињена од квалификованих особа с истом великом идејом."

Не само да нас регенеришу и програмирају, већ нас лажу, обамњују и искорењују. Психопати у скривеном врху пирамиде власти сматрају да могу одлучивати уместо нас, стварају проблеме и решења са којима нам неповратно укидају људска и демократска права. О Римском клубу се готово уопште не пише и не говори, најгора су удружења које узимају за право управљања нашим судбинама и којима је главни циљ глобална диктатура, а о којима ми јако мало знамо.

Activict Post

Извор: „Матрикс Ворлд“

Приредила редакција "Светиње Браничева"

http://www.svetinjebraniceva.rs/