Ђурђевдан је настао у логору Јасеновац

Чувене стихове први пут запевао заробљеник у возу који је 6. маја 1942. превозио заточенике из Сарајева у Јасеновац на масовно стрељање

БЕОГРАД - Пролеће на моје раме слеће...

Ове стихове је први пут запевао измучени заробљеник у вагону на путу за логор Јасеновац. Воз смрти је баш на Ђурђевдан, шестог маја, 1942. године, превозио заточенике из Сарајева у Јасеновац. Лежали су изнемогли по вагонима, без хране и воде, пуни страха и неизвесности. У општем безнађу, зачуо се баритон који је смело, из срца, запевао почетак песме „Ђурђевдан”.

Овако је у тексту „Логорска историја Срба” професор др Жарко Видовић, истакнути филозоф и историчар, описао догађај којем је присуствовао.

- Извели су нас из ћелија и околних касарни ујутро око четири сата, пред само свануће, на уранак, али не ђурђевдански, мада је тада у возу певана, чак и спевана, тужна сарајевска песма „Ђурђевдан”, а коју је, између многих, и Горан Бреговић дивно обрадио - описује Видовић.

Он тврди да је младић који је певао био члан сарајевске Слоге и да је песмом покушао да покаже свој понос и пркос и да улије мало живости међу клонуле људе.

Историчар Видовић претпоставља да су због стихова који су се орили усташе затвориле прозоре на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха збијени једни до других.

- Од три хиљаде, колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло две хиљаде душа, а само две стотине је преживело тортуру - објаснио је Видовић.

Текст песме

Прољеће на моје
раме слијеће
ђурђевак зелени
ђурђевак зелени
свима осим мени
Друмови одоше,
а ја оста
нема звијезде Данице
нема звијезде Данице
моје сапутнице
Еј, коме сада
моја драга
на ђурђевак мирише
на ђурђевак мирише
мени никад више
Е, ево зоре,
ево зоре
Богу да се помолим
ево зоре, ево зоре
еј, Ђурђевдан је,
а ја нисам
с оном коју волим
Њено име
нека се спомиње
сваког другог дана
сваког другог дана
осим Ђурђевдана.

 http://www.kurir-info.rs/durdevdan-je-nastao-u-logoru-clanak-200276