header image
В. Димитријевић: Богослужење и ђавослужење – запис о једном болу Штампај Е-пошта
субота, 12 мај 2012

 Читајући текст о престоници Њу Ејџ екуменизма, Астани, почех да размишљам о нечему. Наиме, пала ми је у очи чињеница: ђавопоклоници не мењају своје симболе и своје ђавослужење већ хиљадама година. Све исти симболи и исте радње, усмерене ка Луциферу, маскираном у египатског бога сунца, у „Великог Архитекту Универзума“, у Молоха, Ваала, Бафомета. Обелисци, пирамиде, иницијације – а иза тога искежена чељуст оца лажи, који преко својих слугу уништава свет, Богом саздани за вечност.

Столећима већ масони врше исте иницијације, носе исте кецељице, дају једни другима исте знакове – и ништа не реформишу, него се још поносе древношћу своје традиције, за коју кажу да потиче још од Соломоновог храма. И сатанисти, кад врше црну мису, обављају је као пародију на класичну латинску мису, пре реформи Другог ватиканског концила, која је главно богослужење римокатолика претворила у циркус, неинтересантан не само озбиљним римокатолицима, него ни сатанистима.

А шта раде несрећни полуправославци? Они се убише од реформи, које називају „обновом“ и које изазивају хаос и смутњу међу православним верницима. Уместо да се јасно ослањају на упутство Господње, дато за последења времена („Долазим скоро; ДРЖИ ОНО ШТО ИМАШ, да нико не узме вијенца твога“, Откр. 3, 11), они ударили у експерименте, и, на основу крхотина древних списа, које читају наочарима римокатоличких и протестантских јеретика, узели да измишљају некакве нове литургије, нова богослужења, као што су преци њихови, протоекуменци, попут масона Мелетија Метаксакиса, бринући се шта ће с календаром бити за хиљаду – две година (јулијански „ненаучан“, а они „научници“) изменили православни боголужбени календар у Грчкој и другде и направили хаос који је Цркву земну раслабио и онемоћао толико колико је данас слаба и немоћна да се супротстави доласку антихриста (наравно, мистичко језгро Цркве, које и јесте Непобедива Невеста Христова, је нетакнуто – њу, као то језгро, ни врата ада неће надвладати; али, као земна установа, она је данас само маргинална снага, чији глас се чује све мање, јер се њена јерархија, осим часних, Божјих изузетака, није уздала у Христа,него у људе.)

Ето црног парадокса: ђавослужење остаје исто (Астана је пример: као да су је градили Египат и Вавилон), а православно богослужење се реформише и деформише, па ће ускоро свако служити како му се ћефне, верујући да је духоносац и литурготворац. Наши стари су се вековима спорили с јерменским монофизитима о води и вину у Причешћу, а с папистима о бесквасном и квасном хлебу Евхаристије, а ови данас терају, сваки по своме, као онај руски поп што га је владика упозоравао да не може да служи Литургију на вотки уместо вина, а он му рекао: “Преосвећени, пробао сам – и може!“

Боли ме душа што је тако, али тако је.Не дижем буне и револуције, само сведочим оно што осећам. Не могу да урадим ништа више осим да тај бол изразим, слажући се са Светим Игнатијем (Брјанчаниновим) да је отпадија Богом допуштена и да је не могу зауставити својом немоћном руком. Па ипак, нега овај запис о болу буде мали покушај. На тасу Божјем праведном и крилце муве има тежину, говорио је један руски старац.

Последњи пут ажурирано ( субота, 12 мај 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 19 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.