Да ли је Црна Гора ”католичкија” држава од, рецимо, Хрватске или Пољске? По броју католика није, али по правима која ће Католичка црква у Црној Гори имати по темељном уговору (конкордату), који ће ових дана бити усвојен у парламенту – јесте.

То тврди и Тања Журић, некадашњи службеник црногорског Министарства спољних послова и до пре неколико месеци технички секретар Амбасаде Црне Горе у Ватикану.

- До споразума који је потписан 24. јуна прошле године стигло се суптилним и дугим радом дипломатија обеју страна: за Свету столицу апостолског нунција Аласандра Д’Ерика, а за Црну Гору амбасадора Антуна Сбутеге. Текст, међутим, карактерише дубоки недостатак равнотеже међусобних права и обавеза. Дају се уступци који чак ни у претежно католичким земљама, као што је Пољска или Хрватска, нису одобрени Светој столици – каже Тања Журић. – Закључак би, без заједљивости, био да је нунције Д’Ерико обавио више него мудар посао, док је у интересу Црне Горе да се пре ратификације уради ревизија.

За то је, изгледа, касно. Расправа о конкордату завршена је у парламенту, чека се само изгласавање. Тако ће Света столица добити права каква нема другде у свету! Пре свега, Црква ће имати статус ”јавно-правног субјективитета”, какав се, иначе, даје држави или територијалним и локалним ентитетима. Речју, признаје се примат канонског права Католичке цркве над законима Црне Горе, што је, у пракси, ”приватна аутономија” са атрибутима општине. Из темељног уговора изостала је и обавеза обавештавања о именовању диоцезијанског бискупа, а територија парохија је ”недодирљива” за црногорске законе, до те мере да црква може, на пример, да гради зграде где год хоће .

У позадини целог ”случаја” има и политике, пошто је Влада потписала споразуме с Исламском и Јеврејском верском заједницом, а ускоро ће и са католичком – али није и са Православном црквом.

Све државе у региону имају такав акт, али су уговор потписале прво са најбројнијом заједницом – каже Будимир Алексић, посланик Нове српске демократије.

Протејереј Велибор Џомић, правни координатор Цетињске митрополије, каже да Православна црква сада очекује уговор истоветан конкордату. На примедбе из владајућих партија да Српска православна црква у Црној Гори није ”регистрована”, па се ”нема са ким” потписати уговор, он каже да сличних примера има у најближем комшилуку.

- Нема спора да се темељним уговором доприноси међународном угледу Црне Горе – каже Џомић. – Али да ли се селективним и садржински различитим уговорима доприноси унутрашњем складу и ширењу верске толеранције ако се најбројнија црква не само оставља за крај, него се пориче и да постоји? Друго, сви уговори су непримењиви уколико се хитно не измени више од 50 важећих закона. Изгледа да је важније да се уговор ратификује и потпише, да то виде бирачи и забележе медији, него како ће се примењивати.

Амбасадор без мандата

Један од креатора уговора са Светом столицом је црногорски амбасадор Антон Сбутега, припадник витезова Малтешког реда. Њему је пре више од две године истекао мандат, али је и даље на дужности.

Три одсто католика

у Црној Гори има три одсто од укупног становништва, док је православне вере – 70 одсто грађана. Да је православље усађено у народ, показале су прошлог викенда свечаности поводом дана Светог Василија и доласка патријарха Иринеја у Никшић: под острошким манастиром и на литији било је по више од 40.000 људи, што до сада није забележено.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:379763-Crnogorci-veci-katolici-od-Poljaka