„Наиме, поменути објекат је капацитет за   200 људи који би могли да седну за трпезу. Можда и мало више. Кухиња ће обезбедити све потребе трпезарије. Посао је такав да се функционално завршава, на што лакши начин  и са што мање људи. Реч је о ручку  или послужењу за вернике током године. До зиме би требало кухиња поред велике трпезарије да буде завршена, односно да се само стави под кров", - рекао нам је отац Симеон, старешина Манастира Рукумија.

Иначе, братство манастира вели да је  то  благословен посао и да се десило чудо. Наиме, када је требало да се ради прва плоча ујутру је пала киша само толико колико је требало да полије плочу, а потом престала и настављен рад.

Слично је било и код кухиње. Почела је кишица да ромиња, али кад је свануло киша је стала таман толико да се не кваси плоча него да се одмах бетонира.

Све је више људи по манастирима а у Рукумији много. Овде је редовна појава да је манастир препун народа из разних крајева Србије. Изгледа да ту највише стоји ствар до оних који служе.

„Свештеник треба да схвати да је он само служитељ. Богу и своме роду, а то је повезано са жртвама, са напорима и припремама за службу Свете Литургије.Треба посветити живот тој служби и Богу. Свети Никодим српски је рекао   следеће: Свемогући Бог за наше немоћи даће нам духовну моћ ако ми најпре покажемо труд", - додаје отац Симеон.

„Иначе, у Рукумији се служба обавља онако како се увек и свуда у српској  Цркви служила. Рецимо, ја служим као и мој претходник игуман Сава а он се опет учио на Светој Гори у Хиландарским манастирима, као и од Светог Владике Николаја, од мудрих стараца и богомољаца који су остављали световни начин живота па отишли у манастире. А ако Бог да, тако ће вазда да се служи у Рукумији", - каже отац Симеон, старешина Манастира Рукумије.

У манастиру истичу да уколико неко сматра да има нешто боље, онда то треба да буде покривено саборском одлуком коју народ прихвата а која је воља Божја. Ето, у последње време чине се напори да се неке ствари насилно уведу у нашу Цркву, што је потпуно неправославно и секташки. Код нас су вера и православље угрожени. Дошло је то ново учење по питању душе човекове, које учи да је душа смртна, а човек, као што се зна, није створен смртним него попут анђела Божјих бесмртан. Употребом слободне воље човек је могао бити бесмртан. А грех је злоупотреба слободне воље. Али има непослушних, они који не слушају Цркву и које ваља позвати на одговорност. Јер, само тако може да буде мир у Цркви.

Ако Бог да, веле даље у манастиру, ствари се на последњем јесењем сабору епископата Српске православне цркве одвијају добро. Његова светост Патријарх Павле остаје и даље наш патријарх. Неки су хтели да га збаце, да учине неку смену, али већина епископа  није с разлогом прихватила његову оставку. А зашто? Његова оставка може да буде тек по смирењу. А канонима се утврђује ко може да мења болесног патријарха. Српској цркви треба један ревнитељ, један потпуно православни епископ како би ствари кренуле на боље, али не да се бира из редова такозваних новотараца и реформиста. Заправо, треба да чинимо оно што чини руска и друге православне Цркве.

У Рукумији још додају да је новотарска литургија слична унијатској. У ствари, крајњи циљ новачења, и тих реформи у Српској православној цркви, је да се наша Црква јако приближи римској те да би дошло тако до унијаћења српског народа. Дакле, реч је не о пастирима него о „најамницима“ који желе да одраде тај посао за римског папу. Рим има своје зацртане планове поводом нашег народа и наше Цркве, а ми треба да будемо мудри и разумни и послушни Цркви, а не папи.

С. Ристић

„Реч народа“, уторак 18. новембар 2008.године