Еторе Готи Тедеши, челник Ватиканске банке је морао да напусти своју дужност. Шта је он учинио погрешно? То заправо зна само шачица највиших званичника цркве, јер је то и банка која помно таји све – па и мутне послове.

„Instituto per le Opere di Religione“ у преводу значи тек „Институт за религиозна дела“ па тако већ и насловом ова институција почиње сакривати своју праву сврху. Јер то је банка, стожерна финансијска институција и државе Ватикана и читаве католичке цркве.

Наравно да су се овоземаљски намесници Христа ваљда још од светог Петра морали да баве и благајном цркве, али у овој форми финансијска институција Ватикана постоји тек од 19. столећа. Своје данашње име је добила последњих дана фашистичког режима у Италији 1942, али је у својој прошлости увек изнова доспевала на насловне стране због оптужби за нечисте послове и повезаности са организованим криминалом и поткупљивим политичарима.

Ново дно је „Институт за религиозна дела“ достигао оставком директора банке Етореа Готија Тедешија. Како је објављено, „упркос понављаним упозорењима“ он није испунио „одређене задатке од изузетне важности“. Шта пак то значи, Ватикан није желео да објашњава па су тако још више нарасла крила разним шпекулацијама и нагађањима.

Италијански медији нагађају да је и ова оставка повезана са такозваним „Ватилеакс“ скандалом. Медији су наиме до детаља долазили до поверљивих списа Свете столице, укључујући и финансијско пословање Ватикана. Али одређену улогу би могле да имају и пређашње истраге против директора Ватиканске банке због прекршаја прописа против прања новца, макар те истраге биле и обустављене.

Обавијено тајном и мутним пословима

Том „јединственом банком“ католичке цркве се много бавио и италијански новинар Ђанлуиђи Нуци. У својој књизи „Ватикан д.д.“ пише о утицају Ватиканске банке на политику, о прању новца, о наводном учешћу у ликвидацијама непожељних и о везама са још мутнијим пословима Мафије и организованог криминала. И бивши талијански премијер Ђулио Андреоти је имао тајни рачун код те финансијске институције преко којег је прошло више од 60 милиона евра.

Да ли је „чистач“ био превише темељан?

Еторе Готи Тедеши такође није желео ништа да каже о разлогу оставке и то, како се изразио, „из љубави према Папи“. На тај положај је дошао јер је важио за стручног и поштеног банкара, али сада је италијанској новинској агенцији Анси тек рекао: „Боље да ћутим, иначе ћу рећи ружне речи". Управо је овај банкар 2009. из шпанске банке Сантандер доведен у Ватиканску банку како би „очистио“ проблеме у црквеној финансијској институцији.

Света столица вековима крије финансијске послове

Шта се заправо догодило: да ли је и он кренуо „старом“ традицијом мутних послова или потпуно супротно од тога, можда је био превише ревностан у „чишћењу“ па је тако изазвао бес многих моћника у цркви, о томе јавност и медији могу само нагађати. Италијански новинар Нуци објашњава да се у својој књизи бави (не)делима банке пре понтификата овог папе, Бенедикта XVI. Али и додаје да је и овај Папа, баш као и сви његови претходници, наставио са традицијом зида ћутње о финансијским пословима цркве – што већ по природи саме ствари погодује уценама, корупцији и прању новца.

Баварски банковни стручњак пак признаје да су се неке ствари, барем на речима, почеле мењати: „Папа се побринуо да је банка спремнија – што је пре упорно одбијала – да се изложи европским стандардима о транспарентности пословања банака. Али то не функционише само тако. Ми сви још не знамо, како функционише та банка и да ли се ипак бави прањем новца“, признаје Герке.

Ватикан не може без својих тајни

Они који знају шта банка заиста ради – малобројни су. Један од њих је Тедеши, други су чланови надзорног одбора Ватиканске банке. Немачки банковни стручњак упозорава да су то додуше представници Кирије, али који нису тек задубљени у молитву и медитацију, него „итекако имају искуства на тржишту капитала“. Заправо, један од оних који је знао што ради тај „Институт за религиозна дела“ је био и преминули монсињор Ренато Дардоцие, један од најближих сарадника папе Јована Павла II који се побринуо да његове белешке доспеју до јавности – управо преко талијанског новинара Ђанлуиђија Нуција.

Када је реч о садашњем пословању Ватиканске банке, још увек се зна веома мало. Заправо се не зна ни да ли је хапшење папиног личног собара Паола Габриелеа који је оптужен за крађу тајних података из Ватикана и њихово објављивање на Ватилеаксу, повезано с оставком Тедешија и на који начин.

Али Ватикан је место где већ два миленијума сакупљају искуства како да чувају тајне. А ако већ постоји „тајна вере“, онда је логично да постоји и „тајна ризнице Ватикана“ која би лако могла остати далеко од очију јавности још који миленијум или два.

http://www.dw.de/dw/article/0,,15980964,00.html?maca=ser-serbian_all-2277-rdf