Клајд Престович, амерички аналитичар, аутор и бивши саветник за економска питања из времена Реганове администрације, у разговору за Русија Данас, коментарисао је актуелну америчку војну политику. Престович сматра да би тај правац могао бити деструктиван за САД.

Он истиче да су власти у САД „залуђене империјализмом“ и да због тога највише пати економија. Престович сматра да је геополитика и војна доминација Сједињеним Државама данас далеко битнија од економског напретка. Као један од главних разлога истиче огроман војно-безбедносни комплекс који је до сада толико набујао да има и знатну политичку моћ којом се користи да би сам себи створио ситуације (ратове) и оправдао своју сврху постојања.

Престович такође сматра да би Сједињене Државе могле пропасти као и СССР.

Транскрипт разговора:

У једном од ваших новијих текстова, под насловом ‘Мењамо запослења за војне базе’, истакли сте да САД жртвује властиту економију у име геополитике.

Да, имате занимљив нови пример: Обамина администрација је недавно најавила стављање фокуса на Азију, што значи да ће САД сада војну силу пребацити са простора Блиског истока на Азију и пацифичку регију. То ће јако негативно утицати на економију.

Да ли је војска последња полуга којом САД може утицати на остатак света?

САД пати од смањења конкурентности. Имамо велики привредни дефицит, дубоко смо задужени према Кини и остатку света. Наш главни извор моћи више није економија, већ војска. Заправо, поприлично се налазимо у ситуацији где је био бивши Совјетски Савез – СССР се није срушио зато јер им је недостајало војне снаге, већ зато што им је посрнула економија. Иста ствар се сада дешава и у Сједињеним Државама.

Сматрате ли да се САД распада?

Не распада се још, али је на јако добром путу према томе.

Шта би сте рекли да вам неко из администрације каже да САД чува своје економске интересе уз помоћ војске?

Погледајмо наш нови план за Азију, већ шаљемо нове трупе на простор западног Пацифика, а немамо никакве претње на простору западног Пацифика! Неће Кина направити инвазију на САД, ракете Северне Кореје не могу досегнути САД, америчка нафта не долази из тог правца . Дакле, где је опасност? Како наша војска у тој регији чува наше интересе? Ово је залуђивање империјализмом. Ово је оставштина Другог светског и Хладног рата. Тренутно у САД имамо огроман безбедносни систем и тај систем је толико политички моћан да сада дословно тражи ситуације како да оправда своје властито постојање. Али, није ми јасно како би то могло бити у интересу Сједињених Држава. САД се уопште не фокусира на важна економска питања, фокус је тотално пребачен на приоритете геополитике.

Дакле, све се своди на америчке војне базе и ширење војне моћи широм света?

Све се своди на то да се одржава примат америчког националног безбедносног естаблишмента.

Чак и по цену државне економије?

Да.

САД има велику војну присутност на простору Персијског залива. Када је реч о протестима у Бахреину, САД окреће главу, наводно због чињенице да се у Бахраину налази америчка 5. флота. Да ли политички и економски компромиси иду руку под руку?

Да, иду. Ситуација у Бахреину је изузетно болна за САД. По питању кршења људских права, у потпуности би морали да будемо на страни Шиита. Али, сврстали смо се на страну владајућег сунитског режима због сопствених интереса. Мислим да смо се тиме компромитовали.

Дакле, САД не ради само економске концесије, већ и политичке?

Да, мислим да овде радимо компромис са сопственим принципима.

Шта САД може да понуди Кини да би Кина куповала мање иранске нафте?

САД тражи од Кине да се смањи увоз иранске нафте, али такође да се и врши притисак на Северну Кореју и њихов ракетни програм. Дакле, тражимо доста тога од Кинеза, геополитички. Али, не тражимо од њих да престану са манипулацијама сопствене валуте , то од њих не тражимо, него им дословно поручујемо – ‘Све је супер, само наставите!’

Зашто Обама не жели тај конфликт?

Зато што не форсира питања око кинеске валуте, Обама има више простора од Кине да тражи да се смањи куповина иранске нафте и да се повећа притисак на Северну Кореју. Очигледно Обама сматра да је то битније.

Ви сматрате да ова ситуација око кинеске валуте иде на штету америчке економије?

Мислим да је питање кинеске валуте пуно већи проблем за америчку економију и мислим да се ради о далеко важнијој ствари него што је куповина иранске нафте.

Ипак, Сједињене Државе се буне по том питању…

Не, Тим Гејтнер, генерални секретар државне ризнице одбија јавно да призна да Кина манипулише сопственом валутом. Он се не усуђује то да каже формално, јер би тада формално морао нешто по том питању и да уради. Не жели ништа да ризикује, јер зна да би то био велики конфликт са Кином.

Али, чули смо да је председник Обама оформио посебан тим који би требао да се бави поменутим проблемом?

Да, али тај тим који је саставио ће да се бави тзв. ‘неправедном разменом’, а не питањем кинеске валуте. Запамтите, у глобализованом свету, привредна размена се одвија путем привредних представника – а то је WTO (World Trade Organization). Робна размена се не бави валутама. валутама се баве ризнице, министарства финансија и ММФ – говоримо о две сасвим супротне линије. Дакле, када Обама каже да ће да се бави економском разменом, он при томе не мисли на валуте. Када и говори о валутама, никада не говори о ‘манипулацији валутама’, јер не жели конфликт.

Амерички стручњаци су забринути због Кине, због кинеске доминације. Да ли се ради о новцу? Обостраној зависности? Због чега су стварно забринути?

Нема превише страха од Кине. Постоји пуно већи страх по питању будућности САД-а. Ако замислите глобализацију као партију карата – свака земља има своје карте и онда се питате, ‘која земља има најбоље карте?’. Лично сматрам да Дједињене Државе још увек имају добре карте у рукама. Али, у тој игри можете да имате  јако добре карте и опет изгубите уколико сте лош играч. И тренутно сматрам да САД игра јако лоше. Највећи наш проблем је што смо превише фокусирани на геополитику, на безбедност. Ми размештамо трупе по Персијском заливу, Блиском истоку, Азији… Док се у исто време земље као што су Кина, Бразил и Немачка фокусирају на инвестирање у образовање и конкурентност. Ми то не радимо и то је главни извор проблема у САД-у.

http://www.vaseljenska.com/vesti/glavni-izvor-moci-sad-vise-nije-ekonomija-nego-vojska-a-to-je-put-u-propast/