ИЗ УСТА ХРИШЋАНСКИХ ЛИДЕРА ТЕШКО ЈЕ БИЛО ЧУТИ ИМЕ ХРИСТОВО У главном граду Казахстана, Астани, од 30. – 31. маја 2012. године одржан је „IV конгрес лидера светских и традиционалних религија“. Претходна три конгреса одржана су, такође, у Астани.
Делегацију Руске Православне Цркве на овом конгресу чинили су: патријарх московски и целе Русије Кирил, председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије митрополит волоколамски Иларион, челник митрополитанске области у Републици Казахстан митрополит астанајски и казахстански Александар, епископ бакински и азербејџански Александар, руководилац Административног секретаријата Московске Патријаршије епископ солнечногорски Сергиј, председник Синодалног дељења за односе између Цркве и друштва протојереј Всеволод Чаплин, председник Синодалног информационог одељења В.Р. Легојда и заменик председника Синодалног одељења за односе између Цркве и друштва протојереј Георги Рошин. Од стране осталих Помесних Православних Цркава на скупу су учествовали патријарх јерусалимски Теофил III, митрополит Француске Емануел (Константинопољска Патријаршија), митрополит горијски и самтависки Андреј (Грузијска Православна Црква), протојереј Александар Стан, званични представник Румунске Православне Цркве, затим секретар Синода Православне Цркве Чешких земаља и Словачке протојереј Милан Герка и шеф спољних и међуцрквених веза Православне Цркве у Америци протојереј Леонид Кишковски. Патријарх Кирил је уочи конгреса изјавио: „Ми, као Руска Православна Црква, са задовољством користимо платформу Конгреса светских и традиционалних религија у Казахстану, како бисмо наставили наш дијалог са многим другим великим и утицајним религијским групама у свету. Ми имамо систем билатералних односа, но Руска Црква у овом тренутку није у могућности да изгради стални систем мултилатералних односа, зато што то изискује веома велике ресурсе“. Организацијом мултилатералних сусрета у Казахстану не бави се православна митрополија, или муслиманске организације, већ држава. Могуће је да се зато новац за то не штеди. За одржавање конгреса религијских лидера, специјално је саграђена гигантска пирамида – „Палата мира и слоге“. У 2000 метара „Кеопс Атријума“ смештен је план равоја Астане, а стаклена купола украшена сликама 130 белих голубова, који симболишу народе Казахстана. Конференција религијских делатника одржава се у сали која има симболичан назив „Колевка“, где је у току конгреса било смештено 85 делегација из 40 држава. „На првом конгресу, пре девет година, било је 17 делегација из 17 држава“, подсетио је председник Казахстана Нурсултан Назарбајев. „Тада сам обећао да ћемо изградити специјалну палату за одржавање конгреса, одакле ће, после молитви, сви изаћи с топлим и пријатељским осећањима једни према другима“, рекао је Назарбајев. Пирамида "мира" у Астани
У пирамиди постоје просторије не само за намаз (најзначајнији вид молитве код муслимана – прим. „Борба за веру“), већ и за молитвене праксе других религија. „Мислим да је ово јединствен храм, где се окупљамо за једним столом и говоримо о томе да је Творац свих нас један“, - наставио је спорна теолошка тврђења председник Казахстана. „Теза о непомирљивим разликама међу религијама – само је фантом“, - рекао је Назарбајев на крају свог реферата. Није се могло не приметити да муслимани (на пример, генерални секретар Светске исламске лиге, шеик Абдулах ал Турки) слободно у својим наступима помињу Алаха, не замењујући његово име „међурелигијском“ речју „Свевишњи“. Међутим, у рефератима хришћанских лидера, било да је то патријарх Кирил или кардинал Ђовани Лајоло, име Христово било је тешко чути. „Бог је наш мир и извор мира у нашим срцима и на земљи“, - толерантно је говорио кардинал Лајоло. На претходном конгресу, одржаном у јулу 2009, Нурсултан Назарбајев је предложио оснивање Савета религијских лидера за развој дијалога и сарадње с другим форумима и међународним организацијама. До сада је ту функцију обављао секретаријат конгреса, и организација је сарађивала с Конференцијом међурелигијског дијалога у Дохи, Меканском међународном муслиманском конференцијом и Мадридским међународним форумом. Такође, међу функцијама новог Савета је и „глобални мониторинг заштите права и слобода верујућих“, саопштио је Нурсулатан Назарбајев. У састав савета ушло је 14 људи; представници ислама су: генерални секретар Светске исламске лиге Абдулах ал Турки, генерални секретар Светске скупштине исламских школа ајатолах Мухамед Али Тасхири, председник Управе за верска питања Турске. Православље у Савету представљају патријарх московски и целе Русије Кирил; римокатолицизам - почасни председник папске комисије за град-државу Ватикан и гувернер Ватикана Ђовани Лајоло; протестантизам – генерални секретар лутеранске федерације Мартин Јунге и бискуп Бредфорда Николас Бејнс (Англиканска црква). Поред њих у саставу Савета су и врховни рабин Израела Јона Мецгер, потпредседник Асоцијације будиста Кине Сју Чен, председник Института за проучавање индологије и међурелигијског дијалога Сомаја Шантила, потпредседник Асоцијације таоиста Кине Хуан Синјан, председник јапанске Асоцијације шинтоистичких храмова Цунекие Танака, а такође и председник Светског савета културне баштине Заратустре Хоми Буржор Џала. Претходна три конгреса сазвана су, такође, на иницијативу Нурсултана Назарбајева, као „одговор на опасност од сукоба религија“. У Астани данас шинтоистичке и будистичке грађевине коегзистирају с џамијама, православним црквама и синагогама. фото: tengrinews.kz По материјалима са izvestia.ru, inform.k и rusk.ru приредило Уредништво „Борбе за веру“ ПОВЕЗАН ТЕКСТ: Зашто се у Астани одржавају светски екуменистички скупови
|