Био сам непосредни сведок употребе осиромашеног уранијума (ОУ) и учествовао у мерама и активностима предузетим за решавање насталих проблема на територији СРЈ током и после агресије НАТО.

Сазнања до којих сам дошао, дилеме и сумње које ме муче, указују да сви проблеми нису до краја разрешени, и да ме стручна одговорност, лични и морални интегритет обавезују да и на овај начин подстакнем државне органе на решавање тог проблема. Проблем ОУ захтева дугогодишње ангажовање, а ми смо стали.

Америчка администрација је и након употребе муниције са ОУ на територији СРЈ скривала информације о употреби и настоји да заташка или умањи објективне опасности од ОУ, да би избегла сваку врсту одговорности за последице и огромне трошкове за лечење војника и цивила који су били изложени продуктима ове муниције, те за чишћење територије на којој је „депоновала“ свој радиоактивни отпад. Под притиском САД, неке међународне организације настоје да релативизују здравствене утицаје и заташкају тешке последице употребе муниције са ОУ, друге одустају од израде извештаја или повлаче написане, замењујући их новим верзијама у којима умањују опасности од ОУ.

Припадници мултинационалне бригаде „Запад“, по уласку Кфора на КиМ, новембра 1999. године, добили су нуклеарно-хемијско-биолошки приручник под називом: „КФОР, Интернационалне бригаде, Запад, осиромашени уранијум, информације и инструкције“. Приручник је 22. новембра 1999. године потписао пуковник Освалдо Бизари. Поред назива приручника, на насловној страни је и мртвачка глава која упозорава на радиоактивну опасност. Садржаји неких делова приручника упућују на то са каквом ће се врстом опасности сретати на терену припадници бригаде и како да поступају. У делу названом „Златна правила“ стоји: „Држите се даље од тенкова, возила и зграда погођених пројектилима или крстарећим ракетама са осиромашеним уранијумом. Носите заштитну маску уколико радите на удаљености до 500 метара од тенка, возила или зграде погођене пројектилима или ракетама са ОУ. Удисање нерастворљивих честица уранијумске прашине дугорочно је повезано са здравственим последицама, укључујући канцер и деформације новорођенчади. Ове последице могу да постану видљиве тек неколико година касније.“

Да би смањили или избегли контаминацију тела, војницима се, поред осталог препоручује: „Перите често униформу“, а у делу насловљеном као „Упозорење“, поред осталог, стоји: „Храна и вода постаће неупотребљиве због контаминације прашином ОУ. Никако не једите храну која није контролисана. Удахнуте – унесене честице могу да причине дугорочну штету.“ Своје припаднике НАТО је упозоравао на опасност, а цивиле – становништво никада нису обавестили о опасностима што им прете. Припадници међународних снага вероватно не залазе у рејоне контаминиране остацима муниције са ОУ. Воду и храну допремају из својих земаља. Становници неких делова Србије, а посебно КиМ, живе на тој „уклетој“ земљи, а можда нису ни свесни каквој се опасности излажу.

Ни недостатак финансијских средстава, ни политичка пристрасност, нити било шта друго не може да буде оправдање за небригу о људима који су као праве патриоте бранили своју земљу или живе поред територија које су бомбардоване, и не својом кривицом доведени у ситуацију да они и њихово потомство, можда имају последице по своје здравље. Њима се мора дати одговор и пружити помоћ у наступајућем периоду, када се због све већег протока времена може очекивати појава болести изазваних применом муниције са ОУ.

Нико нема право да им то ускрати.

Аутор је генерал-мајор у пензији, експерт за атомско-биолошку и хемијску одбрану

http://www.pravda.rs/2012/06/10/slobodan-petkovic-jos-cemo-umirati-od-osiromasenog-uranijuma/