''Буди веран до смрти и даћу ти венац живота''

(Откр. 2,10).

У недељу 04/17.06.2012. лета Господњег у Шапцу у храму који је посвећен нашем великом чудотворцу Св.Василију Острошком, једна сестра у Христу по узору на свете мироноснице Марту и Марију, чији се спомен тога дана слави, храбро је исповедила своју веру у Васкрслог Христа. Она је својим примером показала шта значи бити Христов војник, који је увек спреман да брани веру своју, држећи се речи светог Анатолија Оптинског: ''Не бој се невоља, него се бој погубне јереси, јер она одгони благодат и одваја од Христа''.

Тога дана на Светој Литургији, наша сестра која се постом, молитвом и покајаничком исповешћу спремaла за Свету Тајну Причешћа, доживела је велики немир када је видела у олтару, да међу неколико свештеника који ће служити, налази се бивши архијерејски намесник Влада Станимировић. То је онај за кога Свети Анатолије Оптински рекао:''Као  вукове у овчијој кожи  препознај их по њиховој  гордељивој нарави, сластољубљу, властољубљу – то ће бити клеветници, издајници, који свуда сеју мржњу и злобу, зато је Господ и рекао да ћемо их по плодовима познати. Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће поставити своје слуге и побожност ће бити занемарена''.

Помисао да ће он причешћивати народ, изазвало је код ње оправдани револт и само за тренутак недоумицу шта радити. Како се сме причестити код онога који је пољубио руку римском архијеретику папи, који се поклонио гробу усташког злочинца кардинала смрти Алојзија Степинца, који отворено пропагира свејерес екуминизам. Пред очи су јој дошле слике мајке, ујака и рођака  и још 120 комшија коју су усташки злочинци мучили и зверски убили(1993.г.) на кућном прагу у селу Читлук код Госпића, а по благослову баш тог папе коме се свештеник Влада поклонио и` пољубио руку. Када је почело причешћивање њене слутње су се обистиниле, недостојни је изашао са путиром пред народ. И тада је у њој преломило, држећи се одлучно речи нашег Господа ''Сваког, ко Мене призна пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Небеским'', пришла је поменутом свештенику који је причешћивао народ и рекла му храбро, одлучно и да сви чују у пуном храму:''Може ли да ме други свештеник причести!'' У тренутку затечени свештеник Влада је само упитао зашто и тада је сестра рекла ''зато што сте љубили руку папи'', а затим се чуло од једног брата који је био у певници ''зато што си се поклонио гробу Алојза Степинца, највећег србског крволока и ти си једини свештеник који је то урадио'', а један брат је рекао ''што си јеретик, јер јерес пропагираш''. Немајући куд недостојни свештеник је рекао ''сачекајте на крају причестиће вас други свештеник'', што је и учињено.

Нажалост поред храброг исповедења вере, поменуте сестре, тада се показало и лицемерство поједине браће. Она се обратила браћи у Христу, који се представљају као ''велики'' ревнитељи у вери, да заједно са њом пођу пред свештеника и траже да други свештеник причешћује. Само један брат је са својом породицом кренуо са сестром, а остали су молитву сестре за помоћ игнорисали.  Један брат је чак толико био дрзак, да је док је сестра чекала код олтара да дође други свештеник да причести њу и још око 15 верника, покушавајући да молитвом своје мисли усесреди на Свету Тајну коју треба да прими, пришао и рекао да не прави проблеме. Након свега тога било је оних који су наставили да осуђују исповеденичко понашање сестре, правдајући се да не треба изазивати невоље и да треба чувати некакав мир. Свима онима који траже мир, док је вера нападнута свети Григорије Богослов је поручио:''Бољи је рат, него мир који одваја од Бога. Ћутањем се Бог издаје!''. И тако уместо да једни другима помажемо у борби за своју веру и своје душе, ми ометамо једни друге да вршимо дело Божије, а своје слабости и страхове правдамо нападајући оне који се храбро боре за веру своју.

Свети Јован Шангајски, велики исповедник Православне вере и чудотворац последњих времена, поручио нам је по оној народној ''ил си вода, ил си вино'' шта значи бити Православни верник:      

''А славити Бога сопственим животом је могуће само онда када ми имамо праву веру и ту веру у то да истина заиста постоји изражавамо речима и делима. Зато је православни у правом смислу онај који исповеда праву, тј.истинску веру и живи у складу са њом''.       

Дана 08./21.06.2012. лета Господњег

   грешни раб Божији

Горан Живковић