header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕЈЕРЕС ЕКУМЕНИЗМА arrow Данијел Естулин: Билдерберг није „теорија“, то је реалност завере
Данијел Естулин: Билдерберг није „теорија“, то је реалност завере Штампај Е-пошта
субота, 30 јун 2012

 Идеја која стоји иза сваког састанка групе Билдерберг је креирање онога што они сами називају аристократија циљева. Реч је о циљевима које европске и северноамеричке елите  виде као најбољи начин управљања планетом

Данијел Естулин, аутор књиге „Истинита прича о клубу Билдерберг", руски је исељеник, избачен из Совјетског Савеза 1980. Његов отац је био дисидент који се борио за слободу говора, због чега је затваран и мучен од стране КГБ-а. Деда Данијела Естулина је био пуковник у КГБ-у и контраобавештајној служби педесетих, те је Данијел имао привилегију да дође до великог броја поверљивих информација не само од КГБ-а већ и од људи из МИ6 и ЦИА-е, патриота који су схватили какву опасност по националне државе и човечанство представља ова организација.

Почетком јуна у хотелу „Вестфилдс Мариот", који се налази поред аеродрома „Дулес", 25 километара од Вашингтона, одржан је састанак светске политичке и пословне елите — чланова клуба Билдерберг, који је на вебсајт страници клуба Билдерберг најављен као „тродневно неформално дружење и дискутовање о читавом низу проблема светске политике и економије".

Са Данијелом Естулином разговарамо о исходишним тачкама овог недавног састанка.

Широм света препознати сте као публициста који је разоткрио суштину групе Билдерберг. Можете ли нашим читаоцима укратко представити главне идеје, циљеве, методологију и утицај састанака групе Билдерберг, посебно када је реч о будућности човечанства?

Билдерберг група, то није никаква теорија завере. То је реалност завере. Многи људи данас придају далеко већу важност групи Билдерберг, него што је она имала и има. Група Билдерберг је представљала веома важан елеменат олигархијске структуре у периоду Хладног рата. То је само по себи прилично значајан фактор, јер оличава начин на који су приватни финансијерски олигархијски интереси били у стању да наметну своју политику у областима које су номинално припадале сувереним владама. Идеја која стоји иза сваког састанка групе Билдерберг је креирање онога што они сами називају аристократија. циљева. Реч је о циљевима које европске и северноамеричке елите виде као најбољи начин управљања планетом. Другим речима ради се о стварању глобалне мреже гигантских картела, далеко моћнијих од било које нације и државе на Земљи, предодређених да контролишу живот човечанства. Највећи скандал је у томе што је група Билдерберг у огромној мери била састављена од људи који су припадали нацистичком апарату из Другог светског рата; њихова је биографија опрана и угланцана како би постали чврсто језгро хладноратовских и антисовјетских структура Запада.

 Према вашој књизи „Клуб Билдерберг", билдерберговци су доносили најважније политичке, економске и социјалне одлуке којима је уобличавана будућност човечанства и то још од њиховог првог састанка 1954. Да ли је, међутим, исправно „билдерберговце" сматрати Светском владом?

Било би погрешно говорити о једној Светској влади. Тако нешто не постоји. Уместо тога, оно што постоји је концепт једне Светске компаније итд.

Године 1968, на састанку групе Билдерберг у Канади, Џорџ Бол из „Лиман брадерса" најавио је пројекат изградње онога што је он назвао „Светска компанија". Идеја којом се руководио била је да су националне државе застареле и да представљају архаични облик власти на који се „малтузијанско" (схватање да је за решавање проблема рас-та светске популације нужно интервенисати и успоставити склад „расположивих средстава за живот" и броја људи на планети) друштво не може ослонити... да националне државе и њихове владе још увек верују да ресурси који се налазе на њиховој територији припадају њима. Оно што је малтузијанском друштву неопходно је нова форма владе која ће на други начин дистрибуирати светске ресурсе. Форма владе за коју су се определили је корпорација. Дакле, оно што данас имамо је „Светска компанија", а идеја је да та „Светска компанија" постане Светска влада. А ако се осврнемо на процес глобализације, увиђамо да се управо радило о реализацији те идеје. Почевши од краја шездесетих, до  седамдесетих и осамдесетих, САД и остатак света преузели су овакав образац удруживања и уследила су спајања индустријских предузећа, пољопривредних компанија, финансијских компанија. И они су полако изградили ове џиновске картеле до тачке на којој смо сада, и са које се веома лепо може видети да гигантски картели који контролишу светске ресурсе, заправо веома ефикасно владају светом. Имате банкаре који управљају корпорацијама, корпоративне картеле и картеле који контролишу све што је неопходно за живот, и они су далеко моћнији од нација и народа. Дакле, читав пројекат „Светске компаније", по смислу, представља повратак у старе дане британске „Источноиндијске компаније", сада модернизоване и са компјутеризованим лицем. И они су заправо спровели оно што сујош 1968. најавили даће учинити и ако погледате шта се стварно десило, видећете реализацију планова на делу.

Састанак групе Билдерберг 2012. окупио је водеће финансијске, државне, медијске и остале структуре моћи. Састанак је одржан у малом градићу Шантили (савезна држава Вирџинија, САД) у хотелу „Вирџинија Мериот", а билдерберговци су били праћени мегафонима и звиждуцима протестаната. Ко су били најутицајнији учесници, око којих централних тема су се договарали и са каквим исходом?

Ако погледате листу учесника, видећете да су они из године у годину исти, бар што се тиче најутицајнијих. Ту су Рокфелери и њихови представници из Фондације „Форд", Фондације „Карнеги", каква је Џесика Метјус; то су милијардери какав је Хенри Кравис из ККР-а („Kohlberg Kravis Roberts & Со."), као и Кисинџер. Затим, ту су и припадници европских краљевских породица, као што је краљица Беатрикс, ћерка једног од оснивача, принца Бернхарда; ту је и Етјен Давињон, актуелни председник групе Билдерберг. Међутим, морате разумети да заиста моћни људи не присуствују Билдерберг конференцијама.

Билдерберг, Трилатерална комисија, Савет за спољне послове... нису седишта моћи већ организације које имају операционалне мисије. Ово нису организације чији се чланови сусрећу како би расправљали о најважнијим политичким одлукама, питањима рата и мира или геноцида. Ради се о трансмисионим механизмима и велику грешку чине они који упиру прстом на Билдерберг, Савет за спољне односе,  ТС, „Круг" и сличне организације као на средишта олигархијске моћи. Олигархијска моћ ради на другачијем и много вишем нивоу, и она ствара мноштво истурених организација чији је задатак да шире идеје које су већ утврђене на много вишем и много ексклузивнијем нивоу. Ове организације имају своју веома важну улогу, али нису на врху пирамиде.

Четири различита сведока из „Вестфилд Мариот" хотела рекли су сараднику лондонског „Гардијана" Чарлију Скелтону да је Мит Ромни присуствовао састанку Билдерберга 2012. Да ли то видите као индикатор да би републикански кандидат могао да буде избор елите на предстојећим председничким изборима у САД-у?

Пре свега, Скелтону се не може веровати. Он ради за лондонски „Гардијан" који је новина „Фабијанског друштва". За почетак: једна од кључних личности које стоје иза „Гардијана" је Лорд Мајнерс, бивши функционер Н.М. „Ротшилда", приватне инвестиционе банке. Мајнерс је био архитекта „бејлаута" лондонских банака. Друго, Сесил Роудов „Округли сто", управља британском империјом у име „Фабијанског друштва". Ове организације су изданак исте издајничке, про-британске мреже која је подржавала Хитлера и Мусолинија, створила фашистичку америчку Ослободилачку лигу, и борила се против председника Френклина Рузвелта на сваком кораку. Такође, ако се пажљиво чита између редова, Скелтон представља Билдерберг као некакву помало неспретну и моронску организацију, коју воде двојица главних силеџија који су превише глупи да би били у стању да заштите састанак Билдерберга од 200 бучних демонстраната. Ако бих хтео да умањим значај Билдерберга, користио бих услуге Чарлија Скелтона.

Само питање да ли је Ромни присуствовао или није састанку групе Билдерберг није ни најмање значајно, будући да оба кандидата контролишу новац који потиче из потпуно истих извора.

Ове године састанку Билдерберга присуствовала су три госта из Русије, међутим, за разлику од представника естаблишмента из западних земаља, два госта из Русије су водеће личности антипутиновске опозиције: Анатолиј Чубајс и Гари Каспаров. Русија је на непрекидној мети брокера тајне глобалне владе. Какви су планови Светске владе у односу на Русију? Какав је однос Светске владе према Владимиру Путину?

Највећа главобоља Билдерберга наставља да буде председник Русије Владимир Путин. Кључна ствар која изазива забринутост је руска опозиција рату у Сирији и Ирану, будући да се Русија доследно супротставља „хуманитарним   бомбардовањима" или „обојеним револуцијама". Од посебног значаја за Билдерберг је инсистирање Русије на очувању државног суверенитета „нетакнутим", а посебна брига за Билдерберг је како да се баве Руском „ратоборношћу" с обзиром на 1) америчке базе које окружују Русију и 2) амерички антиракетни одбрамбени систем чије су бојеве главе окренуте ка Москви. Путиново отворено: „Неће моћи, Хозе", подигло је висину улога за неколико поделака. Видећемо да ли „можемо учинити да Путин трепне", како се изразио један од америчких билдерберговаца.

Русија можда није војна суперсила каква је некад била, али ова земља има кључно нуклеарно и стратешко оружје као аспект војног одвраћања усклађеног са њеним статусом енергетске суперсиле чија нафта и гас представљају две трећине руског извоза.

Снага Русије је у енергетским резервама и Билдерберг је нарочито забринут за гасовод „Јужни ток", мегапројекат чија је вредност око 20 милијарди долара. Гасовод „Јужни ток" ће транспортовати руски природни гас испод Црног мора до јужног дела ЕУ кроз Бугарску, Србију, Мађарску и Словачку и даље ка Италији и Аустрији, обезбеђујући годишње 63 милијарде кубних метара гаса. Забринутост билдерберговаца се односи на чињеницу да „Јужни ток" преставља велику победу Русије на рачун ЕУ и САД-овог подржаног гасовода „Набуко" који је требало да се протеже од Турске до Аустрије.

Од далеко највећег значаја за Билдерберг је, међутим, Путинов покушај да интегрише Азију у кохерентни блок под вођством Русије. Билдерберг је убеђен да ће Русија и Кина осујетити све његове покушаје мешања, тиме што ће Пакистан и Иран постати пуноправни чланови Шангајске организације засарадњу (СЦО). „Последице би биле несагледиве", изјавио је један европски билдербершки експерт за безбедност.

Поред тога, заједно са Русијом, Централна Азија и Иран контролишу не мање од 50 одсто светских резерви гаса, а са Ираном и Пакистаном као чланицама СЦО, организација би постала противтежа походу Н АТО-а у простору Азије.

И то је део сложене стварности која увећава „велике грехове" Владимира Путина?

Иза кампање делегитимизације Путина стоје веома љуте и моћне англоамеричке елите. Како је прокоментарисао један Билдербергов експерт за безбедност, Путинов нагласак на евроазијским интеграцијама је од далеко већег значаја, будући да имплицира настанак „снажне наднационалне заједнице између Европе и динамичног азијско-пацифичког региона".

Оно што се јасно и прецизно да ишчитати из неформалне дискусије која се водила за време паузе и ручкова током састанка групе Билдерберг је да постоји веома мало поверења у Путинову опозицију. Гари Каспаров је својевремено био светски првак у шаху, али према једном билдерберговом из-вору „његова практична памет далеко је од тог нивоа". Или, како је изјавио један амерички члан Билдерберга „да се ради о бокс мечу, ово би био промашај века". Тако да ће меч Путин против Каспарова морати да сачека. И док Билдерберг наставља да финансира Каспаровљев Уједињени цивилни фронт са надом да ће успети да распири проблеме у Русији, тајновита кабала трага за много паметнијим и харизматичнијим фигурама са којима би наставила ову партију.

После састанка групе Билдерберг 2012, водеће дипломате широм света појачавају притисак за војну интервенцију у Сирији. На који начин се на састанку дискутовало поводом онога што је официјелна билдербершка агенда представила као: „Будућност демократије: Русија, Кина и Блиски исток"? Да ли мислите да ће уследити интервенција Запада на Си-рију упркос томе што су Русија и Кина још једном, 8. јуна, из-разиле противљење?

Једна позитивна ствар за Билдерберг која се тиче позиције Русије у вези са Сиријом је то што су Путинове опције противљења промени режима у Сирији препуне опасности. Тајна кабала се сложила да би нефлексибилан, проасадовски положај оставио Русију изван међународног консензуса око будућности Сирије. „Русија је била потпуно изостављена из одлучивања о будућности Либије и она неће желети да ризикује да буде искључена и из Сирије", рекао је један високо рангирани амерички дипломата који је присуствовао састанку групе Билдерберг. Група је уверена да ће Путин сада радије делити Сирију са Сједињеним Државама и Европском унијом, да би могла имати улогу у одлучивању о будућности ове земље.

Неколико опција је испитано како да се Русија укрца на овај брод. Насупрот чврстој позицији тврдокорних десничарских америчких представника попут Marie Josee Kravis, европски билдерберговци су се сложили да би Русија могла да ревидира своју позицију у вези са Сиријом уколико добије неопходне гаранције да ће учествовати у потоњем „решењу за Сирију".

Да ли је на дневном реду овогодишњег састанка групе Билдерберг била и депопулациона агенда и који се непосредни кораци у том смислу планирају? Каква је пројектована будућност за ЕУ и евро?

Пре свега, морате разумети да је актуелна криза намерно направљена. Природни ресурси се убрзано исцрпљују. Наша планета је мала и на њој живи седам милијарди људи. За једну генерацију ћемо достићи 10 милијарди, потом 15, а затим 23 милијарде. Прави богаташи ово разумеју. Они такође схватају да су напредак и раст директно пропорционални густини становништва. Дакле, ако желите да смањите популацију, морате да уништите светску економију. То је и разлог зашто су произведени спекулативни мехурови какви су штедња и зајмови у САД-у, стамбени кредити и монетарни мехурови.

Једном када донесете одлуку да креирате мехур, он заузима базично пирамидалну шему. Ви прекидате везу између финансијских добитака и реалне економије, што је и урађено када је реална економија убијена, а ако желите да створите финансијски мехур, најпре морате да га одвојите од реалности и деривати су најбољи начин да то урадите. То је као кад креирате игру у казину. Деривати су опкладе на токове различитих финансијских инструмената какве су обвезнице, вредност обвезница, каматне стопе, валутне вредности. Дакле, спекулишете у вези са свим тим стварима и њиховим токовима. Тако гомилате деривате на врху деривата, који се сам налази на врху деривата: добар пример је хипотекарно тржиште, са којим је свако данас доброупознат, на којем су хипотеке коришћене како би подржале деривате или барем теоретски их подржале, али замишљена вредност деривата, доларски износ деривата који су настали, далеко су пре машивали вредности хипотека, тако да су заправо хипотеке коришћене као гориво за рад дериватнемашине, којаје оснаживана небројено пута. И читав систем је 2007. експлодирао.

 Овим објашњењем се вероватно не исцрпљују сви разлози за мегаоперацију?

Да, постоји још један разлог због којег се то догодило: „бејлаут" (термин тешко преводљив, али неки аутори сматрају да је српско „цеђење суве дреновине" адекватно тумачење). „Бејлаут" је огромна замка. Под маском спасавања економије, елите су трансферисале огромну количину новца из приватних руку, из банака и других моћних интереса до владиног књиговодства, али будући да се привреда наставила да урушава, дуг је остао апсолутно ненаплатив и не постоји никакав начин да се он исплати, што за последицу има банкрот самих влада, а то је био и циљ од самог почетка овог Интер -Алфа процеса: довршење уништења влада националних држава.

И тако сада у Европи можете видети, на пример, преговоре којима покушавају да сачувају дуг због чега један народ за другим пада у корпоративну диктатуру, што је и био прави циљ ове операције. Ми посматрамо како су националне државе уништене и замењене фашистичким диктатурама, од стране глобалне фашистичке или империјалне диктатуре.

Какву су будућност светски моћници на скупу Билдерберг припремили за Србију и Балкан?

Поставићу вас у позицију онога ко може да сагледа свет из перспективе птичијег погледа. Оно чему смо сведоци у Југославији је типична колонијална политика промене режима. Једна од дефинитивних потврда да је то тако долази нам од генерала Веслија Кларка, главнокомандујућег НАТО-а током бомбардовања 1999. Пре неколико година он је написао књигу у којој се осврнуо на свој разговор са Полом Волфовицем из 1991. године. У то време Весли Кларк је био генерал са једном звездицом, док је Волфовиц био секретар одбране у Секретаријату за политичко планирање Дика Чејнија. Кларк је био позван да поразговара са Волфовицем и тада му је Волфовиц рекао да имају двадесет година да изведу промену режима у земљама које су се налазиле на другој страни током Хладног рата. Тада му је дао листу од седам земаља на којој су се налазиле: Сирија, Ирак, Иран, Јемен, Сомалија, Либија, Либан и Југославија. „У овим земљама" - Волфовиц му је рекао - „у току наредних 20 година морамо да срушимо владу у свакој од њих зато што очекујемо да би у року од око 20 година могло да дође до настанка нове глобалне војне моћи која би била изазов нашој хегемонији." Дакле, ако погледате на догађаје из прошле деценије и преконтролишете листу, биће вам јасан разлог за дешавања, који се није налазио на терену, већ у плановима спровођеним од деведесетих до данас.

 Августа 2010, сусрели сте се са легендарним Фиделом Кастром. Какве су ваше успомене на овај сусрет?

 Да, сусрео сам се са Фиделом Кастром 26. августа 2010. Он је читао моју књигу о групи Билдерберг и позвао ме да посетим Кубу. Провео сам више од недељу дана у Хавани где ме је много тога фасцинирало. Моја посета Кастру трајала је преко 3,5 сата. Разговарали смо о групи Билдерберг и њеној улози у светским пословима, Викиликсу, нуклеарној технологији, пројекту „NAWAPA", технолошки најнапреднијем и најамбициознијем пројекту који је икада развијен. Разговарали смо опширно о бесмртности, што је тема која веома окупира Кастра. И, шта год ко мислио о Фиделу Кастру, неоспорно је да је он жива легенда и да ће заувек бити део светске историје. Допао ми се његов смисао за хумор и искра живота у његовим очима. Било ми је речено да је био веома болестан у време када је пожелео да ме упозна, али нисам приметио да нешто није у реду са њим, изузев типичног стања карактеристичног за људе који су превалили 85 годину.

Ваша најновија књига има наслов: „Господари из сенке: како владе и њихове обавештајне службе раде са дилерима дроге и терористима за заједничку корист и профит". У књизи говорите о интернационалној мрежи влада и тајних служби. Какве су последице ове ужасавајуће симбиозе?

Дрога је погонско гориво светске економије. Новац и дрога, корупција и контрола   су предња страна и центар. Иза њих, недалеко, налазе се тајна друштва, приватне организације, водеће светске банкарске институције, Волстрит, тероризам и бог зна шта све не. Једна информација за ваше читаоце: у септембру, у САД-у, објавићу две књиге: једна је фикционални роман, мешавина Џона Лекареа и Роберта Ладлама под називом „Завера Октопод", а друга је резултат мог истраживачког новинарства: „Деконструкција Викиликса", у којој показујем да је Викиликс операција владе САД-а која има два циља: 1. Да затвори Интернет; 2. Да промени парадигму модерног друштва.

Да ли размишљате о повратку у Русију?

Увек ћу бити Рус, чак и пошто сам живео у 24, а посетио преко стотину земаља. Да, Рус сам по рођењу и непоколебљиви подржавалац Југославије, Србије и свега онога за шта се српска велика нација одувек залагала.

 

МАЛА ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ „ПОРОДИЦЕ"

У књизи „Истинита прича о клубу Билдерберг", Естулин показује да је и ова организација основана од стране важних фигура Трећег Рајха: сам назив клуба не потиче од истоименог назива хотела у којем је састанак билдерберговаца први пут одржан између 29. и 31. маја 1954. године, како се обично тврди, већ је назив (како јето показао писац Јоргос Хатон у својој књизи „Rape of the constitution; Death of Freedom") осмислио холандски принц Бернхард, пореклом Немац, почетком тридесетих година прошлог века почасни официр СС коњичке дивизије, као и секретар Управног одбора хемијске корпорације ИГ „Фарбен", која је производила сав експлозив, као и „циклон Б", гас који је коришћен у гасним коморама концентрационих логора, градила и водила логоре смрти, радне логоре, изводила експерименте над људским бићима... „Принц Бернхард је искористио своје искуство у управљању корпорацијом приликом оснивања ,супертајне организације' и назвао је ,Клуб Билдерберг' по угледу на иницијативу директора ИГ ,Фарбена' да организују Химлеров ,Круг пријатеља' - елитну групу богаташа којима је Химлер пружао заштиту... Холандска краљевска породица је сакрила тај део биографије принца Бернхарда, када је после рата постао високи руководилац у корпорацији ,Ројал дач шел' - холандско-британском конгломерату", каже Естулин у својој књизи. Уследило је окупљање америчко-европске елите која је на састанцима клуба Билдерберг постизала сагласност о заједничком управљању светом. У реализацији тог циља светска елита делује на основу следеће генералне агенде: затирање националних идентитета и успостављање скупа „универзалних прописаних вредности" чије ће кршење бити строго забрањено; централизована контрола људи: контрола ума; нулти развој друштва: затирање прогреса и просперитета; депопулација великих градова реализацијом геноцидалне агенде; елиминација четири милијарде људи до 2050. године; непрекидно стање неизвесности; централизована контрола образовања која ће изменити историју света, а нарочито историју народа који су проглашени непријатељима НСП-а и централизовано вођење спољне и унутрашње политике.

Извор: Штампано издање листа „Печат“ 223/2012.

Преузето са: http://www.svetinjebraniceva.rs/

Последњи пут ажурирано ( субота, 30 јун 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 33 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.