Алармантно стање у приступу и коришћењу података о телефонским позивима. Највећи проблем је што полиција и службе, па чак и агенције, имају приступ подацима и без налога суда

НАДЗОР над тим ко и како користи детаљне телефонске листинге, који је спровео повереник за заштиту података о личности, показао је да је озбиљно угрожена приватност грађана. Аларм је "укључио" податак да је само једном од четири оператера, за годину дана, поднето 4.400 захтева за приступ "задржаним подацима" (ко је, са ким, колико често и колико дуго, и одакле разговарао), а за више од половине њих није постојао никакав правни основ.
Овим је грубо прекршен закон, јер увид "следује" полицији и безбедносним службама само на основу одлуке суда. А и они податке могу да траже само за потребе кривичног поступка или ако се сумња да је угрожена безбедност Србије!

- Оператери су одобрили готово све захтеве - каже повереник Родољуб Шабић. - Нарочито забрињава онлајн приступ базама података. Од четири оператера телефоније само један је бележио директне приступе, и за годину дана избројао је чак 272.000. Остали, иако су по закону морали, нису водили овакву евиденцију.

Заједно са БИА, која има директан дневни приступ комплетном телефонском саобраћају у земљи, бројке "добацују" и до неколико милиона.

Највише писаних захтева за увид у листинге поднели су МУП, судови, тужилаштва и далеко мање безбедносне службе, док су онлајн приступ имале безбедносне службе. Али по речима омбудсмана Саше Јанковића, могуће је да су у систем упадале и злоупотребљавале податке чак и приватне агенције.

Са оценом да је стање алармантно слаже се и доцент ФПН Дејан Миленковић:

- Оваквим поступањем угрожено је право грађана на приватност. Стандард је да само суд може да да овлашћење за приступ и коришћење ове врсте података, и то је једини инструмент за контролу рада служби. Пут ка поштовању уставних права грађана води преко измене закона и стављању ван снаге одредби које не спречавају "мешетарење" овим подацима.

Професор Академије за дипломатију и безбедност Андрија Савић, иначе бивши директор БИА, каже да је располагање листинзима тема и за Савет за националну безбедност.

- Треба учинити све како би се применили стандарди који важе у демократском свету, мада се међународна искуства разликују. Питање проширених листинга актуелно је већ неколико година, и требало би да се њиме позабави и највише тело за безбедност.

ДАВАО КО СТИГНЕ

У Србији се сигурно не води толико кривичних поступака колико је листинга тражено. А налоге за увид у податке о комуникацијама су давали чак и нижи руководиоци безбедносних служби. То се дешавало док Уставни суд није прогласио неуставним Закон о ВБА, по ком је, осим суда, и директор служби могао да даје овлашћења.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:387345-Sluzbe-trazile-milion-listinga