Стефан Каргановић, предсједник Невладине организације "Историјски пројекат Сребреница", сматра да је званична прича о Сребреници "на апаратима за вјештачко дисање" те да у њу више нико не вјерује - ни њени промотери у БиХ, ни страни фактори који ту причу из сопствене рачунице и даље политички и медијски подржавају.

Каргановић је на округлом столу "Сребреница прије Сребренице", о великом српском страдању 1992. и 1993. године, за које нико није одговарао, навео да је ова организација систематским истраживањима "минирала" све стубове на којима та прича почива, па она сада опстаје на позајмљеном времену и на блефу политички инсценираних судских пресуда у Сарајеву и Хагу.

Он је деконструкцију "лажне сребреничке приче" подијелио на неколико сегмената: Утврђивање правих узрока и размјера муслиманских губитака; Раскринкавање ДНК доказа; Српске жртве; Легитимни губици мјешовите војноцивилне колоне у јулу 1995. године.

"Историјски пројекат Сребреница" исцрпно се позабавио стварним бројем муслиманских жртава. У оквиру систематског истраживања на ову тему урадили су нешто што су вијећа Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (КТБЈ) "необјашњиво пропустила": једини су прегледали и пажљиво проанализирали целокупан форензички материјал Тужилаштва.

Резултат тог прегледа био је шокантан - наводи Каргановић. Полазећи од претпоставке да званична прича одговара истини, очекивало се да ће по обрасцу рањавања скоро сви аутопсијски извјештаји форензичких стручњака Тужилаштва пружати једнозначну слику која указује на погубљења.

Међутим, након брижљивог испитивања, закључено је да није било ни близу 3 568 тијела, како се се то наводи у КТБЈ, зато што један "случај" може да се састоји од само неколико форензички безначајних костију.

Друго, на основу материјалних података садржаних у форензичким извјештајима које је Тужилаштво предочило, у свим масовним гробницама које су се односиле на сребреничка погубљења укопано је 1 920 појединаца. То је далеко испод цифре од 8 000 колико је по исхитреним медијским текстовима и политички обојеним изјавама тамо требало бити - рекао је Каргановић.

Чак и у овој драстично смањеној популацији укопаних особа указале су се значајне подгрупе од по неколико стотина појединаца са разноврсним повредама. Неке од тих повреда биле су конзистентне са погубљењем, али многе друге биле су једино у складу са претпоставком да су те особе погинуле током борбених дејстава.

Према неумољивој сумарној статистици, наводи Каргановић, у 77 одсто случајева које су у сребреничким масовним гробницама ексхумирали стручњаци Хашког трибунала - или је начин смрти немогуће утврдити или су расположиве индиције убједљиво указивале на смрт током борбених дејстава.

Ту је била и посебна категорија од укупно 442 лица која су имала повезе преко очију и везане руке, што је практично искључивало сумњу да они јесу били жртве погубљења. Мада се уопште не доводи у питање да је злочин био извршен, ово сложено чињенично стање баца најозбиљнију сумњу на олако прихваћену претпоставку да је ријеч о 8 000 погубљених жртава.

Када је постало јасно да се примјеном класичне форензике неће моћи документовати очекивани број лешева, на суђењу Поповићу и осталима прешло се на ДНК упаривање као главно доказно средство (или механизам дезинформације) за потврду до сада непоткрепљене тврдње да је 8 000 становника Сребренице погубљено по кратком поступку - објашњава Каргановић у свом реферату.

Задатак креирања таквих доказа повјерен је Међународној комисији за нестала лица /ИЦМП/ са сједиштем у Тузли. ИЦМП је на суђењу Поповићу педантно предочила закључак да је у својим лабораторијама "идентификовала" 5 336 жртве у Сребреници.

Каргановић, међутим, наводи да је ту споран научни легитимитет. У кривичном поступку као што је сребренички кључни подаци су начин и вријеме смрти, а не идентитет покојника. (Овај посљедњи податак свакако да јесте важан, али то је у првом реду за породицу а не за сам процес.) ДНК анализа нема начина да разликује особе које су вјероватно биле погубљене од оних које су страдале током борбених дејстава. Ради се о круцијалној разлици: смртни исход у борби није кривично дјело, а убијање ратних заробљеника јесте.

Класична форензика, која укључује преглед посмртних остатака и израду подробног аутопсијског извјештаја, може да направи ту разлику, а ДНК анализа не може. Из необјашњивих разлога Трибунал никада није објавио списак наводно "идентификованих" особа, мада се у пресуди позива на бројчане податке које му је доставио ИЦМП, који под разним неубједљивим изговорима одбија да именује људе које је наводно "идентификовао" тако да је у вези са тим особама провјера на терену - немогућа.

Све чиме се на пољу ДНК доказа располаже јесте гола цифра, непотврђена допунском информацијом било какве врсте - упозорава Каргановић и пита: Зашто би неко систематски ометао провјеру резултата успјешно обављеног посла идентификовања жртава?

Затим, шта год се дешавало у лабораторијама ИЦМП у Тузли и на другим мјестима, потпуно је изван могућности било кога да сазна или да то провјери. Главни објекат у Тузли нема међународну акредитацију за ДНК лабораторије. То значи да тамо нико никада није извршио инспекцију и да руководство те лабораторије никоме није показало задовољавајуће доказе да је професионално оспособљено да се бави оваквим задацима - истиче Каргановић.

Сљедећа значајна димензија Сребренице односи се на жртве о којима се не говори, а то су српске жртве. Трик помоћу којег се оне искључују из разматрања изводи се врло ефикасно. Хронологија релевантних догађаја сужава се на три дана у јулу 1995, док се трогодишња дешавања која су томе претходила потпуно игноришу - напомиње Каргановић.

Према подацима "Холандског института за ратна истраживања" (НИОД) прво су Срби били истјерани из етнички мјешовитих градова. Онда су били нападнути српски засеоци окружени муслиманским мјестима и на крају су била прегажена и преостала српска насеља. Становништво је убијано, а њихови домови похарани, спаљени или дигнути у ваздух.

Усљед тога "процјењује се да је у овим нападима између 1 000 и 1 200 Срба побијено или помрло, док је њих око 3 000 било рањено. На крају је од првобитних 9 390 Срба на подручју Сребренице остало само њих 860...".

Неки питање српских жртава осорно одбацују као "релативизација геноцида", али они који настоје да жртве друге заједнице гурну под тепих управо јесу ти који безочно релативизују. Признати у апсолутном смислу подједнаку вриједност и достојанство свих људских живота без разлике, а не само припадника своје групе, а нарочито у једном безумном рату какав је био у БиХ - то је једини праведан и пристојан став који цивилизована особа може да заузме, наводи Каргановић.

Ту су и легитимни губици мјешовите војноцивилне колоне у јулу 1995. Ту се ради о губицима које током пробоја из сребреничке енклаве претрпјела колона 28. дивизије Армије БиХ , јачине од 12 000 до 15 000 људи. Невладина организација "Историјски пројекат Сребреница" објавила је податке из 33 изјаве које су дали преживјели учесници пробоја 28. дивизије.

У тим изјавама наводи се 19 локација дуж путање пробоја колоне гдје су се одиграли борбени судари са српском војском и гдје је, по исказима које су ти очевици накнадно дали властима у Тузли, колона из Сребренице претрпјела огромне људске губитке. Војни вјештак Хашког трибунал , Ричард Батлер изјавио је под унакрсним испитивањем на суђењу Поповићу и осталима да је, према његовој професионалној процјени до 2 000 сребреничких муслимана из колоне могло настрадати у борбеним дејствима током пробоја - подсјећа Каргановић.

Постоје и друге процјене, од којих Каргановић наводи неколико. Начелник штаба Армије БиХ Енвер Хаџихасановић посвједочио је у Хагу да је 28. дивизија из Сребренице током пробоја имала 2 628 погинулих у борбеним дејствима, а мировни преговарач Карл Билт у својим мемоарима тврди да укупни губици муслиманске стране у пробоју износе "више од четири хиљаде".

Најзад, у недавно емитованом норвешком документарцу о Сребреници редитеља Оле Флиума интервјуисани амерички обавјештајац, а сада професор на катедри националне безбједности на морнаричком колеџу Џон Шиндлер износи своје сазнање да је у борбама током пробоја из сребреничке колоне погинуло око 5 000 људи, док је стријељаних заробљеника било "око 2 000."

Тачан број борбених губитака колоне вјероватно никада неће бити утврђен али укупан закључак који произилази из пресјека свједочанстава очевидаца и процјена особа које су са стручног или званичног становишта о томе могле да се компетентно изјасне гласи да су ти губици били огромни - наводи Стефан Каргановић.

То покреће низ питања, а главно гласи: Какав механизам постоји, ако га уопште има, да се повуче разлика између ове двије правно потпуно различите категорије? Терет доказивања увијек је на тужилаштву, или у сваком случају на ономе ко нешто тврди.

"Ако заиста постоји потреба за `позајмљивањем` посмртних остатака са места погибије гдје су биле вођене борбене операције да би се количински попунили `експонати у галерији геноцида`, онда је званична сребреничка мантра, која се ритуално понавља већ деценију и по, зрела за систематско и свеобухватно преиспитивање" - наводи Каргановић.

"Присталице званичне сребреничке приче никада се на научан и систематски начин (да не говоримо о поштеном) не осврћу на наведене димензије сребреничке загонетке. Најбољи – заправо једини – одговор супротне стране на питања која ми постављамо су урагански бијес и покушаји да се излагање противничких аргумената забрани" - закључује Карагновић и подсјећа да су власти из Сарајева забраниле дистрибуцију броја 223. београдског недељника "Печат", од 29. јуна ове године, уз који су читаоци требали да виде ново издање: "Сребреница: фалсификовање историје".

Овај округли сто организован је у недјељу у оквиру традиционалне културно-спортске и комеморативне манифестације "Петровдански дани - 20 година злочина без казне“, која траје до 12. јула.

Каргановићев реферат прочитан је на округлом столу, али он није лично присуствовао из објективних разлога.

Извор: „Срна“

http://www.svetinjebraniceva.rs