ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ГОВОРИ ИЛИ ДЕЛФИЈСКО ПРОРОЧАНСТВО УМЕСТО ЈАСНЕ РЕЧИ

Свима је познато да су пророчанства Питије, Аполонове „пророчице“ у античким Делфима, била крајње нејасна, „округло, па на ћоше“, тако да је свако могао да их тумачи како хоће. Ова неодређеност као да је, у последње време, прешла међу представнике јерархије Српске Православне Цркве, чији је стил „Мож да бидне, а не мора да значи“ постао већ веома раширен. У таквом стилу и начину обраћања, на нашу несрећу и свој губитак ауторитета, све више предњачи нико други до патријарх српски Иринеј, што потврђује и његов најновији интервју ТАНЈУГ-у ...

Из тог интервјуа смо сазнали да би било врло добро да папа дође у Ниш 2013, и да би то било корисно и за нашу државу и за Цркву, али да папа не може да дође, јер би то угрозило његову безбедност. Као што се у Хрватској, пред тамошњим новинарима, правдао да би се он радио молио с папистима у Вуковару, али да у Србији има зилоте који би то погрешно схватили, тако је сад посредно оптужио наше несрећне избеглице из Хрватске, које је неоусташки режим ватиканског миљеника, Фрање Туђмана, оставио без куће и кућишта, да би они могли бити потенцијална опасност за папу Бенедикта у Нишу (ваљда због атентата? – тиме патријарх Иринеј као да се придружује онима који сматрају да су Срби из Хрватске били „реметилачки фактор“ који заслужује „Бљесак“ и „Олују“).

После свега, патријарх нам каже да ће позив бити упућен и Римокатоличкој „цркви“ на највишем нивоу (што подразумева да шеф делегације буде папа, који, наравно, неће доћи, јер папа није замлата са којом српски екуменисти и новотарци могу провинцијски манипулисати).

Сазнали смо (ваљда се изварао, па рекао) од патријарха српског да је патријарх руски Кирил, који у широком луку заобилази СПЦ због русофобних позиција њеног врха и подршке папоцентричним претензијама Фанара, рекао да неће доћи у Ниш ако долази папа (опет РУСКО ЊЕТ)... Уместо да своје непозивање папе заснива на јасној црквено-историјској свести о томе шта су ватикански зликовци учинили Србима не само у НДХ, него од 11. века, кад су од Цркве отпали (и усвојили читав низ јереси, те се, пре него што се њих одрекну, са њима нема о чему разговарати), патријарх машта о томе да би у Нишу била шанса да се први пут православни сретну с папом (па зар то није учинио несрећни Атинагора 1965, а после тога толики други поглавари Помесних Цркава и епископи, какви су код нас Лаврентије, Амфилохије и Иринеј Буловић).

Све ове изјаве патријарха Иринеја зачињене су његовим тврђењем да у Цркви нема никакавих подела (осим ако заборавимо оне вернике који, како патријарх својевремено рече, „висе“, па треба и да „отпадну“, а таквих је много и све их је више), иако се из авиона види да поделе постоје, и да је народ све незадовољнији мутиводском политиком своје јерархије, пре све свега „уставописаца“ (епископа Амфилохија, Атанасија Јевтића, Иринеја Буловића, Игњатија Мидића), којима више нико озбиљан не верује.

И уместо да, рецимо, наш народ, на челу са својом сабраћом архијерејима, позове на молитву за кишу, праћену искреним покајањем, патријарх Иринеј даје изјаве у стилу делфијског пророчишта и по ко зна који пут показује да је патријарх Павле у његовим годинама био човек од најширег угледа и ауторитета, који је говорио јасно и свима разумљиво, држећи се учења православне вере и ни не маштајући о позиву папи да дође у Србију. Допуштење Божије, због грехова наших, донело нам је сушу која сажиже Србију, али, изгледа, и наше епископе – екуменисте, па и садашњег патријарха, који „на три вере оком намигују, а ниједну право не верују“. Православни Срби су после патријарха Павла добили патријарха који најбоље одражава стање вере њихове огромне већине, а то је стање Лаодикијске цркве из Откривења Светог Јована Богослова: „Знам твоја дела да ниси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Тако, будући млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих (Откр. 3,15-16).

Све горе речено, међутим, не лишава нас ни личне, ни саборне одговорности да бранимо правоверје у доба његове угрожености. „Борба за веру“ ће, ако Бог да, то наставити да чини.