СРБИ У ГЛЕДАЊУ ТЕЛЕВИЗИЈИ ПРЕТЕКЛИ И АМЕРИКАНЦЕ

Стручњаци упозоравају да људи који дневно гледају преко четири сата телевизију у једном тренутку више немају перцепцију и не могу схватити што се догађа у самој стварности. Дакле, уместо њих 'види' телевизија, а они постају седеће фигуре.

Грађани Србије су светски прваци у гледању телевизије, а ни Хрвати нису пуно бољи. Разлози за то су: сиромаштво, незапосленост, велики проценат старог становништва, али и идеолошка и политичка подељеност људи.

Сваки грађанин Србије у просеку проведе пет сати дневно гледајући телевизију, чиме је претекао чак и Американце. Корак са Србијом у овој забрињавајућој статистици држе земље цијеле регије, па се тако одмах иза ње по дужини гледања телевизије налазе Мађарска, Македонија, Грчка, и Хрватска.

Медијски стручњаци наводе разне разлоге за вишесатно седење испред телевизијских екрана: сиромаштво, незапосленост, велики проценат старог становништва, идеолошку и политичку подељеност људи, а самим тим и све веће социјалне разлике. Људи су се некад више дружили, а окрутна је чињеница да је и то дружење постало прескупо, упозоравају стручњаци.

Без посла, испред ТВ-екрана

Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука у Београду и стручњак за медије, за Дојче веле каже како је основни разлог што грађани Србије толико пуно времена троше испред ТВ екрана кризно стање које се некако неприметно продужило:

"Ми смо понекад помало били у заблуди мислећи да је криза завршена проласком 90-их година, и имали смо извјестан оптимизам, поготово тамо негдје 2001, 2002, или 2003. Када је изгледало да ће се ствари променити. Али, сада видимо да та криза има један дужи континуитет. Дакле, људи су без посла, људи су врло угрожене егзистенције, ас друге стране постоји та нека врста занимања за такозване нове садржаје којих све више има у медијима и на телевизијама. То не значи да су ти садржаји сада бољи ни занимљивији него пре, нити креативнији, али то те људе који су без посла и који немају идеје како се и чиме позабавити, држи сатима пред екраном".

Седеће фигуре

Социолог културе Ратко Божовић оцењује да смо дошли у ситуацију да људи све више виде стварност преко телевизије: "То је ситуација која помало личи на она истраживања енглеских теоретичара медија, који су пре десетак година утврдили да људи који дневно гледају преко четири сата телевизију у једном тренутку више немају перцепцију и не могу схватити што се догађа у самој стварности. Дакле, уместо њих види телевизија, уместо њих живи телевизија, уместо њих је присутна телевизија, како би они били што више инертни, што више провинцијални, и што више седеће фигуре ".

Култура у естради

Криза која и даље траје је изазвала, осим осиромашења људи, и страдавање културе, култивираности и образовања, истиче Божовић: "Дакле, након оне популистичке приче и популистичког утицаја који је дошао с временима 90-их година, сада имамо ту несрећу да је култура смештена у естради. А естрада је само друго лице или друга форма популистичког утицаја. Уместо да се наметне вредност или да се на неки начин живи кроз те вредности, живи се једна кич-самообмана. И људима у Србији, то је сада пример онога што се у њој догађа, више одговарају лаж и превара него истина и суочавање са истином".

Тражи се лака забава, а не информативни садржај

Предуги боравак испред телевизијских екрана оставља велике последице на само друштво, сматра Вељановски, почевши од занемаривања саме породице и породичних односа. Притом гледаоце програми које у највећој мери конзумирају не могу оспособити за ону врсту грађанске активности која се од њих очекује.

Иако би медији требали дати јако пуно информација, знања, и образовања, па да се тиме људи који су толико дуго пред екраном оспособе и за неке друге функције, то се једноставно не дешава:

"То је пасивно гледање - тражи се само забава, и то лака забава, без селекције садржаја. Тако да нема никакве сумње да то продужује једну социјалну летаргију која се враћа тиме да су људи све више апатични и што све више имају осећај да се ништа у друштву не може променити ".

Извор: „Данас.хр“

http://www.svetinjebraniceva.rs/